Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: HANES HOFBAUER, ekonomski istoričar iz Beča

Milošević je postao negativac kad je odbio MMF

Danas na teritoriji bivše Jugoslavije imamo pet valuta umesto jedne, imamo šest ili sedam državnih entiteta umesto jednog, pri čemu su Bosna i Kosovo pod stranom upravom kolonijalnog tipa
(Фото из личне архиве)

 

 

Jugoslavija, odnosno Srbija, uvek je bila izuzetak – i tragično je završila. Za razliku od zemalja SEV i STO, Jugoslavija nije učestvovala u Hladnom ratu ni na jednoj strani. Zato Beograd nije ni osetio da je taj rat izgubio poznih 80-ih – kaže u razgovoru za „Politiku” ekonomski istoričar iz Beča Hanes Hofbauer. Poznat po svojim tekstovima o istoriji EU, i ukazivanju na štetne posledice evrointegracija na zemlje Istočne Evrope, Hofbauer je objavio i knjigu „Eksperiment Kosovo – povratak kolonijalizma”.

– Interesi kapitala pokreću pogoršanje situacije u Evropi i na Bliskom istoku. Političke administracije u Vašingtonu i Briselu samo podržavaju krupne igrače u njihovoj ekspanziji. A zapadna vojna mašina stoji pod njihovom komandom na gotovs. Uzmimo samo kolaps Sirije, gde je jedna stabilna autokratija pretvorena u propalu državu. Sve je počelo zahtevima MMF da se reformiše privreda u skladu sa interesima potencijalnih zapadnih investitora. Stoga je Bašar el Asad sproveo program štednje i podsticao privatne investicije (delom lokalnih posednika iz njegove BAT stranke, a delom stranih korporacija). MMF je pozdravio to, što je zabeležio i u svom izveštaju o Siriji iz maja 2007. godine. Međutim, tad je i zemljište takođe masovno privatizovano, a katastrofalna suša 2006. dovela je do toga da nekadašnji poljoprivrednici idu u gradove. Oni nisu nalazili posao i sredstva za izdržavanje u gradovima, pa su počeli da se bune. Bujanju tog nezadovoljstva u kratkom roku doprineli su i religiozni fanatici i strani interesi – ističe Hofbauer.

Hrvatski i bosanski lideri bili su od koristi zapadnim zemljama na putu ekonomske i vojne ekspanzije na Balkanu

Ali izbeglica ima i iz drugih bliskoistočnih zemalja?

Drugi talasi izbeglica iz Avganistana izazvani su „ratom protiv terorizma” koji su vodili SAD i njeni saveznici. Mnoštvo afričkog stanovništva izgubilo je sredstva za izdržavanje pošto im je oteto poljoprivredno zemljište, a povećana su i područja za ribolov međunarodnih ribarskih brodova. Komercijalna proizvodnja useva za evropska tržišta odgovorna je za dezertifikaciju u Sahelu i Japanu, a evropski ribarski brodovi ispraznili su ribolovna područja oko Afrike. Sve to znači svesnu proizvodnju izbeglica, koje idu ka centralnim evropskim zemljama.

Sve to je doprinelo rastu desnog ekstremizma u Evropi?

Mnogi se osećaju ugroženim zbog pridošlica. Desničarske stranke iskorišćavaju situaciju i optužuju izbeglice. Evropa je upala u zamku. Umesto promišljanja tog problema kao posledice rata i ekonomske ekspanzije Zapada, levica brani „kulturu dobrodošlice” kojom se potkopavaju propisi o radu i sistemi socijalne zaštite.

Napisali ste knjigu o Kosovu i poglavlje o Srbiji u procesu pridruživanja EU. Kakvo je vaše mišljenje o srpskoj nedavnoj istoriji?

Kad se MMF na prelazu iz 1990. u 1991. založio za plan Ante Markovića i Džefrija Saksa za mere štednje, Slobodan Milošević nije bio voljan da smanji troškove državnih službenika kao što je bilo planirano. Kao odgovor na MMF-ov plan, Milošević je u januaru 1991. naložio srpskoj Narodnoj banci da izda dinare u vrednosti od 1,6 milijardi američkih dolara. Čim je MMF-ov plan propao, Džefri Saks preselio se iz Beograda u Ljubljanu, zatim u Varšavu. Od tad je Milošević za Zapad postao negativac. Usledilo je otcepljenje jugoslovenskih republika, nacionalizmi su stupili na scenu, a NATO je znao kako da iskoristi dezintegrisanost društva. Danas na teritoriji bivše Jugoslavije imamo pet valuta umesto jedne. Imamo šest ili sedam državnih entiteta umesto jednog, pri čemu su Bosna i Kosovo pod stranom upravom kolonijalnog tipa. Glavnu reč imaju zapadne institucije poput MMF za ekonomska i NATO-a za vojna pitanja. Današnja Crna Gora je paradigma toga.

Na Zapadu najčešće kažu da se NATO borio protiv Miloševića jer je bio diktator koji je napadao susedne zemlje?

Neki su to preuveličavali i čak ga proglašavali balkanskim Hitlerom. Milošević nije bio veći nacionalista od Tuđmana, i bio je daleko manje radikalan od Izetbegovića. Hrvatski i bosanski lideri bili su od koristi zapadnim zemljama na njihovom putu ka ekonomskoj i vojnoj ekspanziji na Balkanu. Milošević nije, jer je odlučio da bojkotuje ekonomsku osnovu MMF-ovog programa štednje. Isticati ga kao jedinog krivca za raspad Jugoslavije potpuno je nepravično. Što se toga tiče, morali bismo početi sa podrškom Nemačke i Austrije secesionističkim pokretima u Hrvatskoj, Sloveniji, i BiH.

Kakva je reakcija javnosti u Austriji na vaše političke i ekonomske analize?

Analiza poput moje teško bi se mogla naći u mejnstrim medijima. No, uprkos tome, mnogi ljudi su svesni trenutnog meteža i krize, jer se obaveštavaju preko alternativnih informativnih kanala. Poverenje u zvanične i mejnstrim informacije rapidno opada. Ali, još dominira tradicionalna „prehrana” intelektualaca preko države i stranaka. Politički lideri su paralizovani uputstvima iz Brisela. Nacionalna politika u celini diskreditovana je kao „nacionalistička” a etiketa „populiste” – u dve verzije, desničarskog i levičarskog populiste – brzo se prišiva svakome ko ne sledi (neo)liberalnu pardigmu.

Peter Handke je bio predmet oštre kritike zbog odbrane Srbije.

Handke je odbio da se pridruži antisrpskoj kampanji, koja je u to vreme dominirala medijima i politikom. Kad je pisao o svom „Zimskom putovanju” duž srpskih reka Dunava, Save, Morave i Drine i zahtevao „pravdu za Srbiju” 1996, shvatao se kao neprijatelj. Ali, stekao je i nove simpatije, ne samo u srpskoj zajednici, već i u izvesnim krugovima austrijskih i nemačkih intelektualaca. Veoma bitan bio je Klaus Pajman, direktor najvećeg austrijskog pozorišta, Burgteatra. Kad je postavio na scenu Handkeov novi pozorišni komad „Vožnja čunom ili komad za film o ratu”, usred agresije NATO-a na Jugoslaviju, iskazao je protest ne samo protiv ovog napada, već i čitavog novinskog izveštavanja tokom 90-ih.

U Austriji je bilo dosta javnog protivljenja NATO bombardovanju Jugoslavije?

Oko osam odsto bečkog stanovništva ima srpske korene. Velika srpska zajednica u Beču bila je veoma aktivna od 24. marta 1999. i nadalje. Bilo je demonstracija svakog dana, subotom i nedeljom i do 15.000 ljudi, pridruživali su se i Austrijanci poput mene. Postigli smo i da neki bivši političari i ministri podignu svoj glas protiv NATO-a. Ali, nijedan desničarski političar iz Slobodarske partije Austrije, koji danas pokušava da podupre antimuslimanske predrasude i prosrpskim sloganima, nije se pojavio na tribini.

Komentari48
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.