Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Pogledi

Ideja i stvarnost EU

Izlazak Britanije srušio je iluziju da je proces evropskih integracija nepovratan

Britanci su glasali za razvod od EU, ali njihovi lideri kao da ne žele da ga započnu. Iz mnogo razloga: najpre zato što nijedna strana – ni ona koja je bila za ostanak niti tabor koji je bio za razlaz – nema plan šta i kako dalje.

Verovatno zato što su svi mislili da će referendum biti samo sredstvo da se od Brisela iskamče dodatni ustupci i time maksimizira povlašćeni položaj Britanije u kojem uživa sve pogodnosti, a sebe oslobađa teških obaveza. Sada, kad je većina odlučila da se „povrati kontrola” – šta god se pod tim podrazumevalo – dogodilo se da je britanski državni brod ušao u oluju bez ikoga za kormilom.

Izlazak iz ovog političkog, ekonomskog i institucionalnog haosa (pa i kolapsa) ne očekuje se pre jeseni, ali je otrežnjenje stiglo već dan posle. Neprijatne činjenice o posledicama britanskog razvoda od EU sustižu jedna drugu i svaka je novi dokaz da je kampanja za i protiv „bregzita” bila emocionalna a ne racionalna.

Nije sporno da je referendum bio demokratski i da je većina rekla svoje. Intrigantno je, međutim, kako je samo nekoliko političara, zarad svojih karijera, uspelo da većinu ubedi da glasa protiv sopstvenih interesa, jer se moglo lako izračunati da će ekonomska cena razlaza biti velika.

Svuda se u kampanjama daju nerealna obećanja, ona za koja političari znaju da nikad neće biti ispunjena, ali u kolevci moderne demokratije ovog puta se lagalo bezočno. To su priznali i sami zagovornici „osamostaljenja”, kad su već posle objavljivanja šokantnog rezultata počeli da objašnjavaju kako njihove reči i obećanja ne treba shvatati doslovno.

Pritom je zanimljiva – i za nas poučna – sprega aktera britanske politike i tabloida. „Bregzit” je izguran uz veliku pomoć njihovih vrištećih naslovnih strana koje su pojačavale već postojeće strahove i ksenofobiju, prezentirajući samo jednu stranu britanskog članstva u EU – njene obaveze – i potpuno ignorišući drugu – praktične koristi pripadanja briselskom „klubu”.

Ponašanje naših tabloida – moć bez odgovornosti – nije, dakle, ništa originalno, oni samo kopiraju svoje britanske uzore.

Brisel sada pritiska London da aktivira član 50 EU „ustava” i formalno objavi svoj izlazak, što onda označava početak dvogodišnje procedure razdvajanja i redefinisanja međusobnih odnosa.

To se, po svemu sudeći, neće dogoditi pre konsolidacije britanske scene, dakle izbora novog premijera, sređivanja stanja u redovima opozicije (laburista) i eventualnih novih izbora – što će potrajati. EU klub je, međutim, brzo formirao konsenzus da neće biti nikakvih preliminarnih razgovora i da budući pristup Britanije zajedničkom tržištu neće biti moguć bez prateće obaveze koja je i dovela do „bregzita” – slobode kretanja ljudi.

Izlazak Britanije srušio je iluziju da je proces evropskih integracija nepovratan. Otuda i glavna dilema: da li je ovo početak raspada EU?

Jedino što je zasad izvesno, to je da se o ovome mnogo govori i piše. I da vodeće zemlje EU, Nemačka pre svega, priznajući da se dogodio ozbiljan potres, nastoje da stvore utisak kako nije i fatalan.

Prvi samit održan posle „bregzita” pokazao je da Unija funkcioniše. Žalost zbog britanske odluke je nesumnjiva, ali niko ne očajava. Premda ima zloslutnih prognoza, ništa manje nisu uverljive ni procene da je ovo i prilika za novi početak.

Sada je, naime, mnogo jasnije šta su ključni problemi i najveći nedostaci ujedinjene Evrope, koji su rezultat kako njenih strukturnih manjkavosti, tako i birokratske nadmenosti i „demokratskog deficita” političkog odlučivanja u Briselu.

Zbog toga se kao imperativ nameće da se EU na novi način suočava s nezaposlenošću i rastućim siromaštvom „gubitnika globalizacije”, s teškim položajem mlade generacije koja zna samo za povremene i privremene poslove, s jazom između svog centra i periferije, kao i s hitnošću s kojom mora da osmisli novi razvojni koncept koji, za razliku od neoliberalnog, ne brine samo o rastu, nego i o socijalnoj pravdi.

Uostalom, EU je još veliki eksperiment, pa je nesklad između njene ideje i njene stvarnosti podrazumevajući, što ne isključuje obavezu da se stalno smanjuje.

Najzad, da li je „bregzit” i kraj naših (zapadnobalkanskih) nada o ulasku u EU u dogledno vreme, umesto „jednog dana, a možda i pre”?

Prvi utisak je da su podjednako verovatna dva scenarija. Po prvom, zaokupljena svojom novom krizom, EU će nas gurnuti na stranu i proširenje odložiti za bolja vremena. Po drugom, posle loše vesti, biće joj neophodne dobre, kao potvrda da je ideja „ujedinjene Evrope” još živa i da nije kompletna bez Balkana.

To, međutim, ne menja činjenicu da, koliko od Brisela, napredovanje zavisi i od nas: nije dovoljno poglavlja iz „acquis communautaire” otvarati, odnosno evropske zakone samo usvajati, nego i primenjivati. Stanje u ovoj oblasti, pogotovo posle afere Savamala, kao i (ne)konkurentnost naše ekonomije, pokazuju da ni izdaleka nismo spremni za ulazak.

Ali čak da se dogodi i neočekivano – da se EU raspadne – mi treba da postanemo uređena država i moderno društvo. Ne zbog Evrope, nego zbog sebe.

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.