Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dramatičan pad vodećih italijanskih banaka

U jeku prebrojavanja posledica „bregzita”, Lisabon najavljuje borbu „do poslednjeg daha” protiv sankcija Evropske komisije
Матео Ренци (Фото Ројтерс)

Svetske berze, MMF i američka agencija za kreditni rejting Standard end Purs su produžili sa dramatičnim seciranjem evropskog finansijskog sistema nakon „bregzita” i najava novih i neočekivanih okršaja Brisela sa Italijom, Portugalijom i Španijom.

Uzalud je portparol italijanskog premijera Matea Rencija demantovao navode londonskog „Fajnenšel tajmsa” u nedelju da se Rim sprema na spasavanje apeninskih banaka mimo najnovijeg pravilnika EU (koji važi od januara). Koliko danas, vodeće italijanske banke zabeležile su dramatičan pad vrednosti akcija (Banka Monte dei Paski di Sijena oko osam odsto, Banka Popolare dela Emilija Romanja 6,8, Unikredit 4,5 , Ubi banka 4,3 odsto), pošto su berze – nakon prvog šoka od „bregzita” – počele sa iskušavanjem stabilnosti „najslabije karike finansijskog sistema evrozone”, prenosi „Volstrit džornal”. Berzansko „iskušavanje” ovog puta znači da investitori pokušavaju da odgonetnu cenu nekoliko italijanskih zagonetki, od kojih je najsumornija vezana za jesenji referendum i najavu Rencija da će ako mu birači tada okrenu leđa – podneti ostavku.

Ako u najslabijoj finansijskoj karici evrozone na jesen proevropski lider izgubi poverenje, kako će se italijanske banke, u stanju anemične privrede i bez dozvole Brisela za državnu pomoć urušenim finansijskim institucijama, ratosiljati oko 200 milijardi evra nenaplativih dugova koje drže u svom računovodstvu?

Da li je Mateo Renci možda stvarno spreman da ubrizga oko 40 milijardi evra na račune najvećih i najugroženijih banaka, da bi zaštitio male i srednje komitente i akcionare? Ako Italija ipak izvrda nova EU pravila o spasavanju banaka (po kojima se prvo šišaju veliki akcionari, a država priskače u pomoć poslednja), šta to govori o čvrstini „briselske familije”? Šta će tek biti ako neke veće italijanske banke snađe bankrot, a birači se u oktobru okrenu evroskeptičnom pokretu „Pet zvezdica”?

Odbojne prema svakoj neizvesnosti kada je uloženi novac u pitanju, berze su nastavile sa šišanjem evropskih banaka („nije čudo da je Soros pre „bregzita” igrao protiv Dojče banke, podseća Blumberg), među kojima su najveći udar podnele banke na Apeninskom poluostrvu.

Iz Brisela su poručivali Italiji da se ne dovodi u pitanje teško postignut bankarski sporazum (o kome je „familija” pune dve godine mučno pregovarala).

Šta će Rim izabrati kao prioritet: interese domaćih štediša i banaka (sa upadljivim manjkom likvidnosti) ili poštovanje briselskih bankarskih pravila? Neizvesni sledeći potez Rima za berze je bio najnoviji, ali ne i jedini jedan signal da evrozona i EU pred očima sumnjičavih svetskih investitora gube na preko potrebnoj koheziji.

Drugi udar utisku jedinstva „dvadesetsedmorke” (nakon „bregzita”) zadao je Ginter Etinger, nemački komesar u EU.

„Ukoliko Evropska komisija želi da zadrži svoj kredibilitet, mora da uvede sankcije Portugaliji i Španiji. Kada usvojimo pravila, moramo ih se pridržavati”, poručio je Etinger u izjavi za „Bild” koju prenosi Rojters. Strogo uzevši, EU traži da budžetski deficit bude niži od tri odsto. Portugalija je lane zabeležila deficit od 4,4 odsto, a Španija 5,1 odsto. Evropska komisija je u maju odlučila da Španiji i Portugaliji još godinu dana snize deficit, ali je na pritisak „jastrebova” taj rok skratila Madridu i Lisabonu do kraja ovog meseca i zapretila sankcijama.

U jeku još nesagledivih posledica „bregzita”, pojedine članice EU tražile su ovih dana od Brisela da olabavi deo strogih pravila vezanih i za ispomoć bankama i za sankcionisanje neostvarenih privrednih i budžetskih „plafona”.

Brisel u svom knjigovodstvu izgleda još ne registruje tekuće tektonske promene. Na latinskom jugu evrozone, međutim, „borbenost” raste.

„Vlada u Lisabonu boriće se do poslednjeg daha i svom svojom energijom da Portugalija ne bude izložena sankcijama zbog rezultata ostvarenih tokom uprave bivše vlade”, najavio je portugalski premijer Antonio Kosta.

U međuvremenu, MMF i Standard end Purs sa globalne finansijske osmatračnice upozoravaju da Veliku Britaniju i evrozonu tek čeka oštar pad privrednog rasta od sada do 2019. godine. Po MMF-u Britanija će imati pad 1,5–4,5 odsto do 2019. Po vodećoj američkoj bonitetnoj agenciji, evrozona će u 2017–2018. zbog posledica „bregzita” imati snižen rast od dodatnih 0,8 odsto.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.