Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Đilasu je imao ko da piše

Od više života Milovana Đilasa, onaj robijaški je najvažniji, najkreativniji i najslobodniji

Bilo je slavnih muza, Laura i Beatriča, Julija i Lenki, ali koliko znam, ovo je prvi slučaj da i muza uzvraća i opevava svog pesnika.

Sa Milovanom Đilasom prijateljevao sam od njegovog izlaska sa robije do njegovog odlaska na onaj svet. Šteficu sam poštovao i voleo, ali je nisam znao. Sa Đidom i Aleksom bio sam pored nje i kad je ispustila dušu. Ali sam tek čitajući njena pisma saznao ko je ona zaista bila.

Prepiska objavljena u knjizi „Pisma iz zatvora“ jedinstvena je po mnogo čemu, a najviše po tome što je Milovanu Đilasu imao ko da piše. To je bila njegova supruga Štefica, koja se tako zvala i samo tako potpisivala, a Đido je po crnogorski zvao Štefanija.

Štefica Đilas je koautor ove knjige. Njena pisma su istinsko pregnuće, književno otkriće, umeće i dostignuće. Rekao bih da su neka od njih uzbudljivija, lepša pa čak i bolje pisana nego Đidova. Znam da bi se sa mnom složio i Đido i svi koji ih čitaju. Jedino se ne bi saglasila Štefica.

Pristala bi da je tako pod uslovom da dodam da je Đidovo delo i ona sama, da je on stvorio i nju, svojom ljubavlju i veličinom, da bi s njim robovala i uz njega propevala. Zahvaljujući njoj ova prepiska postala je ljubavna poema, drama, roman, scenario za veliki film.

Mada je sve zazemljeno i zakovano za određeno vreme, ljude i događaje, ljubav je sve podigla uvis i premestila van vremena. A kad je jednom okrilatila i odrekla se svega trivijalnog više se nije ni spuštala na zemlju.

Matija Bećković

 

BREGZIT I KULTURA

Tolerancija na testu

Kulturna klasa je preko noći prešla iz političke apatije u histeriju, bez ideje o tome za šta se i kako zauzimaju

Britanija je glasala u četvrtak, već u petak tenzija se podigla do tačke ključanja.

Ksenofobični ispadi, toliko retki u Londonu, registrovani su sa seizmičkom pravilnošću iz sata u sat.

Brutalnost prema strancima, do tog trenutka pripisivana zatucanim provincijalcima, dobila je lice prosečnih, dobrostojećih građana, koji kao u filmu „Invazija telokradica” vrište na konobare, zidare i baštovane da „idu kući”.

Šok veći od samog rezultata bilo je saznanje da su roditelji progresivnih, kosmopolitskih producenata, umetnika, aktivista većinski glasali za izlazak iz EU.

Kako je uopšte došlo do „bregzita”? Kako su političari i analitičari prevideli većinski izbor?

Kako to da strateški plan za izlazak još uvek ne postoji, dok su dve većinske partije, torijevci i laburisti, postale bazen pun pirana koje se unutar svojih partija bore za prevlast?

U koji položaj to stavlja britansku kulturnu scenu?

Aleksandra Lazar

 

25 godina DAH teatra 

Još postojimo

Društva koja ne obezbeđuju uslove za rad svojim umetnicima podložna su različitim oblicima represije, ali to nije sve – ona postaju nezanimljiva za ulaganja na ekonomskom planu jer gube svoj identitet

Istog dana kada je u DAH teatru otvoren  festival povodom 25 godišnjice postojanja, njegovi predstavnici našli su se na sudu.

Grad Beograd je tužio nezavisni umetnički kolektiv u ime škole Kralj Petar II Karađorđević sa ciljem da ga izbaci iz prostora u kome radi već  četrnaest godina.

Ali to nije bilo sve. Tokom tog uzbudljivog dana na Fakultetu dramskih umetnosti Ivana Koljenšić je branila doktorat na temu „Poetika DAH teatra”, u kome je iznela tezu da DAH Teatar predstavlja pravac u savremenom pozorištu.

Dva sata kasnije promovisana je knjiga tekstova domaćih i svetskih teoretičara o DAH teatru u izdanju kuće Leksington Pres iz SAD, čiji predgovor je napisao čuveni reditelj Euđenio Barba, a koju je priredio profesor sa koledža iz Ajove Denis Barnet. 

Ova situacija dobro ilustruje položaj u kojoj se nalazi naša savremena umetnička scena, odnosno naša savremena plesna i pozorišna scena.

 

Šta ljudi rade za pare

Nijedan sadržaj ovogodišnje Manifeste ne odiše pretencioznošću i monumentalnošću. Radovima koji se nalaze unutar muzeja kao i onima koji se neočekivano spaze iza ćoška ciriških ulica Manifesta 11 daje dovoljan prostor za preispitivanje, eksperimentisanje i traženje konačne forme, gde je svaka misao slika našeg vremena.

Zahvaljujući nomadskom karakteru, Manifesta svake dve godine „budi” nove gradove koji nemaju epitet centra savremene umetnosti, dajući prostor radovima koji nemaju institucionalizovan karakter, praksama koje su još uvek u fazi eksperimentisanja, imenima koja nam malo znače sve dok se ne sretnemo sa njihovim radovima.

Na stogodišnjicu nastanka Dade Cirih je izabran za mesto gde se spajaju dve realnosti.

Realnost Dade, koja nastaje kao direktan odgovor na opšte ludilo Prvog svetskog rata i realnost Manifeste, direktnog odgovora na socijalnu, političku i kulturnu realnost koju je hladni rat ostavio za sobom.

U istom trenutku, nekoliko desetina kilometara dalje, odigrava se najprestižniji i najbeskrupulozniji sajam savremene umetnosti – Art Bazel, koji umetnost valorizuje kao „ekonomsko dobro”.

Nataša Vasiljević Venturi

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.