Strah kao pokretač manipulacije

Karlove Vari - U samoj završnici 51. Karlove Vari festivala američki scenarista, producent, reditelj i pesnik Čarli Kaufman (1958) imao je susret sa publikom posle projekcije dugometražnog animiranog filma „Anomalisa” koji je nedavno videla i beogradska publika.

 Autor, za Oskara nominovanih, scenarija za filmove „Biti Džon Malkovič”, „Adaptacija”  i „Ispovest opasnog uma” (u režiji Džordža Klunija), nadahnuto je govorio o svom animiranom filmskom junaku – čoveku koji se muči zbog nesposobnosti da uspostavi vezu sa drugim ljudima iako je motivacioni govornik. Odgovarajući na pitanja publike, pojasnio je da je „Anomalisu” pisao kao pozorišni komad, a da su posle „došli ti ljudi iz studija animacije i predložili da se uradi lutka-animirani film, na moje oduševljenje”.

Iz filma „Anomalis“

Zašto je svog junaka u kasnim četrdesetim godinama „naslikao“ kao usamljenika i da li takva sudbina može da očekuje većinu današnjih mladića? „U jednoj kritici sam pročitao kako je moj junak 'muškarac u krizi srednjeg doba', a ja o tome uopšte nisam razmišljao kada sam pisao. Ovo je ljudska tema. Mogao sam lik da učinim i znatno mlađim, mogla je to biti i žena jer nije stvar u tome. Ovo je priča o vezi između dvoje ljudi, što je nešto što se može iskusiti u bilo kojem dobu“, odgovorio je Kaufman pojasnivši i zašto je svom junaku dao profesiju eksperta za korisnički servis.

„Kao mlad radio sam taj telefonski posao da bi zaradio za život i dobro ga poznajem. Mislio sam da može biti zabavno ako bi taj moj momak bio slavan u poslu u kojem ne postoji nijedan razlog za slavu. Jednostavno, takvim sam ga stvorio kako bih pokazao veštačke interakcije koje međusobno imaju ljudi u našem društvu. Za posao u korisničkom servisu, kol-centru, nije ti potrebna nikakva škola ili veština. Ljudi te ne prepoznaju kao ljudsko biće dok sa tobom pričaju telefonom i obrnuto. Ni ti njih ne doživljavaš kao ljudska bića. Više kao svoje neprijatelje sa kojima moraš da razgovaraš na veoma ljubazan način iako oni viču na tebe. Ne vidite ljude i postoji mnogo razloga zašto ih ne vidite, a mnogo toga je u nesigurnosti, u nesposobnosti da se otvorite prema ljudima.“, kaže Kaufman.

 Govoreći o manipulaciji ljudima kao lutkama, Kaufman je rekao da smatra da se to događa još tokom odrastanja i socijalizacije, da je svet zasnovan na konstantnoj manipulaciji i da mnogo toga zavisi od načina na koji vidimo stvari, odnosno, kako mislimo da smo ih videli.

 „Mogu jedino da pričam u svoj ime, jer ne poznajem nikog drugog na način na koji poznajem sebe, ali mislim da je glavni pokretač manipulacije strah. Strah od odbacivanja, od izloženosti, strah od neprijatnosti, sramote, brige. Tu je i činjenica da živimo kao u ribljoj činiji, jer tako je konstruisan svet u kojem živi većina nas. Svet u kojem su pravila postavljena davno pre nas tako da mi tu ne možemo mnogo da menjamo, dodamo ili oduzmemo. Često razmišljam o tome kakav bih li ja bio u nekom drugom, drugačijem društvu i još uvek nemam pojma“, kaže Kaufman.

 Da li je neophodno da umetnik uvek bude ličan spram svoje umetnosti ? Čarli Kaufman smatra da ništa drugo i nije toliko važno, uključujući i veštinu i zanat. „Mislim da je sve to sekundarno u odnosu na to da učiniš sebe ranjivim. Da staviš sebe u opasnost da budeš izložen, da ti je neprijatno, da si smešan. U suprotnom, onda snimaš super herojski film, što je dobro, ali nije realno.“...

 Čarli Kaufan je pred studentima filma održao i svoju majstorsku radionicu pisanja scenarija, a na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala biće mu uručen i predsednički „Kristalni globus“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.