Rezervoar pitke vode – raj za rekreativce

Na samo četiri kilometra od centra prestonice oaza za odmor, šetnju, izmeštanje iz gradske vreve, za rekreaciju i kupanje, sunčanje, za kafenisanje pored obale, za roštiljanje... „Beogradsko more” živi danju, a noću je  mesto za provod o kome se priča širom sveta. Krajem pedesetih bila je utočište za one koji su hteli da pobegnu od beogradske gužve, a sada glavno kupalište u gradu. Imajući u vidu značaj Ade za domaće posetioce, ali i za goste iz inostranstva, preduzeće JP „Ada Ciganlija” svake sezone obogaćuje ponudu novim sadržajem.

– Ove godine smo u ponudu uvrstili i muzički festival „APA Beer Garden” koji će raditi do prve polovine avgusta. On je obogaćen besplatnim filmskim projekcijama na otvorenom, a i ulaz na sam festival je besplatan. Od petka do ponedeljka radi od 16 časova, a vikendom od podneva do ponoći – kažu u direkciji Ade.

Sa Sekretarijatom za sport i omladinu i ove godine na jezeru je organizovana besplatna obuka ronjenja utorkom i četvrtkom od 9 do 11 časova u Centru vodenih sportova. Svake srede đaci uz knjižicu mogu da  iznajme bicikl kod kružnog toka.

U toku kupališne sezone spasioci se svakodnevno staraju o bezbednosti kupača kojih ponekad ume da bude i po 170.000 u toku jednog dana.

– Koliko će ih biti na obali, zavisi od nekoliko faktora, od temperature vazduha i vode, broja posetilaca na plaži... U jeku sezone angažujemo i po 80 ljudi koji brinu o sigurnosti kupača – kažu u JP „Ada Ciganlija”.

O celom prostoru „beogradskog mora” brigu vode radnici preduzeća JP Ada? Ciganlija”. Za košenje trave koja je uvek trn u oku posetiocima samo ako malo poraste  zaduženi su ove sezone radnici JKP „Zelenilo Beograd”. Umesto uobičajenih šest puta, zbog obilnih kiša ovog leta kosiće osam puta.

Ada Ciganlija je ogromna teritorija. Sa Adom Međicom i akvatorijom prostire se na oko 800 hektara.

Današnjem izgledu Ade najviše je doprineo akademik Milan Pećinar. On je i predložio da se to područje dvonamenski reši: za snabdevanje Beograda pitkom vodom i za izgradnju sportsko-rekreativnog centra. Za tu namenu 1967. godine izgrađene su donja i gornja pregrada na rukavcu reke Save, pa se tako i dobilo Savsko jezero.