Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je Brisel oštriji od Vašingtona

Dok Viktorija Nuland ne traži od Srbije da bira između SAD i Rusije, Dejvid Mekalister poručuje da će Beograd morati da postepeno sledi EU, što znači i uvođenje sankcija Moskvi
Викторија Нуланд, Дејвид Мекалистер (Фотографије Дарко Ћирков)

„Mi smo na putu ka Evropskoj uniji, ali ćemo čuvati dobre odnose s Rusijom”, rekao je juče premijer Aleksandar Vučić, komentarišući izjavu izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera da Srbija treba da sledi pravila EU i da uvede sankcije, kada i gde budu neophodne.

Podsećanje bliskog saradnika Angele Merkel da Srbija kao kandidat za člana EU treba postepeno da sledi spoljnu i bezbednosnu politiku Brisela koja znači i zaoštravanje kursa prema Moskvi izrečeno je nekoliko dana pošto je pomoćnica američkog državnog Viktorija Nuland rekla da Vašington ne traži od Srbije da izabere stranu između SAD i Rusije.

Vučić je rekao da je imao dug, dobar i korektan sastanak s Mekalisterom i da je evropskom izvestiocu govorio šta Srbija misli. „Kad bude postojalo nešto novo o čemu bi trebalo da se izjasnimo, mi ćemo to da učinimo”, zaključio je predsednik vlade.

Mekalister je na jučerašnjoj konferenciji „Globalna strategija spoljne i bezbednosne politike EU i zapadni Balkan”, naglasio da agresivnost Rusije ne može da se toleriše, ali da uzima u obzir da Srbija ima tradicionalno jake veze sa tom zemljom.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je, na pomenutoj konferenciji, da prijatelji kosovske nezavisnosti i oni koji podržavaju nešto protiv Srbije, od nje ne mogu očekivati da svojim prijateljima zatvara vrata i uvodi sankcije.

„Ako su Rusija i Kina te koje u Savetu bezbednosti UN ne dozvoljavaju da se pitanje nezavisnosti Kosova i teritorijalnog integriteta Srbije reši preglasavanjem, imamo nacionalni i državni interes koji nam svakako nameće da moramo pažljivo da pristupamo tim temama, a dobro znam i da sve vaše zemlje vode sličnu politiku”, rekao je Dačić, koji je u razgovoru sa novinarima izneo nadu da će se u narednim godinama usaglašavanje Srbije sa stavovima EU u spoljnoj politici vratiti na nivo viši od 90 odsto.

I ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je juče, u Orahovcu, da će se Srbija truditi da sačuva odnose sa Ruskom Federacijom kao što će se truditi da sačuva odnose sa EU.

Da li nam to Vašington i Brisel u roku od nekoliko dana šalju različite poruke kakav odnos Beograd treba da ima prema Moskvi ?

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković smatra da nije reč o razlici u stavovima SAD i EU, već o razlici između Nulandove i Mekalistera.

„Verovatno je Nulandova saopštila zvanični stav, a Mekalister je izvestilac za Srbiju u EP i nije kreator zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Ali, u ovom slučaju je to manje važno. Razlika je u tome da je izjava Nuladnove vezana za jedan kraći period, a Mekalisterova za duži. Moglo bi se reći da je njena izjava taktička, a njegova, na neki način, strateška, zato što ona smatra da usklađivanje sa EU u ovom trenutku nije neophodno, a Mekalister je rekao da će u nekom trenutku biti”, kaže Visković, podsećajući da se ne može ući u EU sa drugačijom politikom od briselske.

Podsećajući da je reč o višegodišnjem procesu i da je članstvo „na dugom štapu”, on se nada da će se odnosi između Zapada i Rusije u međuvremenu srediti, jer je teško verovati da bi kriza mogla da traje desetak godina i da je onda „sasvim prirodno reći da ćemo svoju spoljnu politiku moći da uskladimo sa spoljnom politikom EU, jer tada neće biti više prepreke koja danas postoji”.

S druge strane, Visković misli da je Mekalisterovo isticanje ovog pitanja ne samo zbog otvaranja poglavlja koje sledi u ponedeljak, već i zbog nedavnog samita NATO-a, na kojem je Nemačka zauzela stav da se ono što oni smatraju nedopustivim ponašanjem Rusije mora na neki način sprečiti i da se merama, ako je ikako moguće, slučaj Ukrajine reši na neki način koji bi bio u skladu sa međunarodnim pravom.

On, istovremeno, podseća da je i u samoj Nemačkoj bilo inicijativa da se ponovo razmotre sankcije prema Rusiji, kao i da je 1967. godine Jugoslavija, ali i niz drugih zemalja, prekinula diplomatske odnose sa Izraelom nakon rata sa arapskim zemljama, misleći da će pritiskom izraelsku vladu naterati da odstupi od kontrole arapskih teritorija. Međutim, Izrael svoju politiku nije promenio.

„Meni se čini da su u ovom trenutku zapadne zemlje u sličnoj situaciji kao što je bila Jugoslavija te godine. Videli su da pritiskom ne može da se reši tako bitno pitanje i verovatno će kroz dijalog pokušati da traže neko rešenje”, naglašava on.

Nekadašnji šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović ukazuje na to da razlika u stavovima koji su se ovih dana čuli ne pravi razliku u cilju koji SAD odnosno EU žele da postignu a koji se svodi na raščišćavanje naših odnosa s Rusijom i ubrzanje „takozvane normalizacije odnosa s Kosovom”.

„SAD nas podržavaju na putu ka EU, prepuštajući Briselu da nam skraćuje mogućnost manevrisanja tako što će kod svakog kruga našeg približavanja povećati pritisak podsećanjem da smo dužnici koji moraju da ispune uslove. Taj dug se obično vraća u trenutku ulaska u EU, ali oni žure da to urade ranije, pa uporedo s pripremama za članstvo, EU traži dokaze naše privrženosti uniji i u odnosima s Rusijom i Kosovom”, ocenjuje Jovanović.

Vašington stoga, drugim rečima, nema potrebe da se prema nama istrčava jer taj posao obavlja onaj ko će nam sutra biti domaćin, dodaje on.

Na pitanje da li bi izjava Nulandove u Beogradu mogla da se tumači u kontekstu približavanja Vašingtona i Moskve, on odgovara da će Rusija biti Americi potrebnija kao saveznik nego kao neprijatelj, ali tek – u perspektivi.

„U ovom trenutku, međutim, to nije slučaj i SAD ne prestaju s politikom slabljenja Rusije pomoću sankcija radi oslobađanja od Putina. U Vašingtonu smatraju da Rusija s jakim čovekom na čelu nije u njihovom interesu. Stoga Putina treba zameniti nekim blažim i sporijim s kojim mogu da prave biznis onako kako im odgovara. Ali, ako se Rusija održi na nogama, ona će u perspektivi imati bolje odnose sa Zapadom koji će morati da napravi modus vivendi s Moskvom”, smatra Jovanović.

Mekalister: Normalizacija ne znači zvanično priznanje

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, na kojoj se insistira u procesu pristupanja Srbije EU, ne znači i zvanično priznanje nezavisnosti Kosova, izjavio je juče izvestilac Dejvid Mekalister. On je kazao da EU očekuje da se odnosi Srbije i Kosova normalizuju korak po korak, a ta normalizacija na kraju mora značiti da obe strane budu u mogućnosti da koriste „sva svoja prava”.

On je podsetio da dolazi iz Nemačke, zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova, ali i da u EU ima pet članica koje to nisu učinile. „Kao izvestilac EP moram reći, s tim u vezi, da normalizacija odnosa, koja se traži, ne znači zvanično priznanje, već očekujemo da odnosi budu postepeno normalizovani”, podvukao je Mekalister.

Tanjug

Dačić: Pretnje nisu svrsishodne

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ponovio je da su Srbija i Hrvatska, bez obzira na različite izjave koje se ponekad mogu tumačiti kao dnevnopolitičke, postigle dogovor u Parizu da nastave da rešavaju bilateralna pitanja, da probaju da gledaju u budućnost i da traže zajednički interes.

On je u odgovoru na pitanje novinara da li je sve spremno za otvaranje poglavlja 18. jula u Briselu, te da li je moguća ponovna blokada Zagreba, primetio da nisu svrsishodne „te razne pretnje da će se uslovljavati sa jedne ili sa druge strane”, te potvrdio da će poglavlja biti otvorena.

„Međuvladina konferencija zakazana je za 18. jul u Briselu, premijer će najverovatnije predvoditi srpsku delegaciju i tu nema nikakvih problema, odnosno poglavlja će biti otvorena”, poručio je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa evropskim izvestiocem Dejvid Mekalisterom i dodao: „Naš interes je da probamo da živimo za budućnost, jer od prošlosti se ne može živeti.”

On je naveo da će se danas sastati sa hrvatskim ministrom spoljnih poslova Mirom Kovačem, koji dolazi u Suboticu, na svečanost hrvatske zajednice.

Izvestilac EP Dejvid Mekalister rekao je da je otvaranje poglavlja 23 i 24 dobar dan za Srbiju, jer su to ključna poglavlja i veliki korak napred.

Tanjug

Mekalister: Srce mi je slomljeno zbog „bregzita”

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister izjavio je da mu je „srce slomljeno” zbog odluke Velike Britanije da izađe iz Evropske unije. „Kao demokrata poštujem odluku male većine Britanaca, ali moje srce je slomljeno, jer verujem da je ova odluka da se napusti EU užasna greška sa negativnim posledicama za Veliku Britaniju i države članice”, rekao je Mekalister, dodajući da je odluka da Velika Britanija izađe iz EU najveći unutrašnji izazov u istoriji Evropske unije.

Mekalister je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je političar iz Nemačke, ali da njegov otac dolazi iz Škotske i da se tokom Drugog svetskog rata borio protiv nemačkih nacista.

Tanjug

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.