Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ljubavni trougao u kršu civilizacije

Budva – U okviru programa 30. festivala „Grad teatar” premijerno je izvedena bajkovito-komično-operska predstava „Dve glave i devojka” Isidore Žebeljan (kompozitor), Borislava Čičovačkog (libreto) i Borisa Liješevića (režija), koprodukcija Grada teatra Budva, Narodnog pozorišta Subotica, Pozorišta Ulises sa Briona, Bitef teatra i Testament filma. Ova komična opera je napisana 2012. godine, po porudžbini Muzičke akademije u Sijeni, a njen libreto je nastao prema motivima indijske legende, čija se radnja dešava u doba ranog hinduizma u Indiji, u vreme pre spoznaje Boga, kako na početku kaže narator. Radnja raskopava tematiku prijateljstva, ljubavi, žrtvovanja, odanosti, odgovornosti, vere – filozofska je i poetična, komična i surova. Mladići Čandra (Vasa Stajkić, bariton) i Bati (Nebojša Babić, bariton) nerazdvojni su prijatelji. Njihove odnose remeti devojka Padma (Aneta Ilić, sopran) koja će se udati za Čandru, ali će se kasnije zaljubiti u Batija, izazivajući komplikacije.

Režija Borisa Liješevića je maštovita, oneobičavajuća, na sceni stvara očigledan raskorak između vremena usmenog dešavanja radnje i njenog fizičkog predstavljanja. Iako se događaji odvijaju u arhajsko, mitsko vreme, rediteljska rešenja označavaju savremenost. Dizajn efektno sugeriše da se radnja dešava u nekom izbegličkom kampu. Prostor je omeđen žicom, akteri hodaju po đubretu, saplićući se o kutije humanitarne pomoći (scenograf Aleksandar Denić). Na prostirci koja se na sceni koristi u različitim funkcijama, kao stolnjak ili pokrivač, iscrtana je mapa Evrope. Tumačimo da je krš civilizacije, gde se prostire taj mitski ljubavni trougao, zapravo krš današnje Evrope. Ovu interpretaciju potvrđuje i scena u kojoj Katarina Jovanović (sopran), u ulozi zastrašujuće boginje Kali, na scenu stupa probijajući se kroz budvansku publiku u skupom crnom automobilu, neodoljivo podsećajući na Angelu Merkel. Praćena je obezbeđenjem koje nas je strogo pomerilo sa naših mesta, kako bi ona mogla nesmetano da prođe. Takođe, likovi piju koka-kolu, jedu čips, Padma se umiva vodom iz česme itd. Ove dosledno akcentovane savremene detalje koji boje arhaičnu pripovest tumačimo kao delikatne oznake svevremenosti mitova i legendi. Oni su obrasci duboko utisnuti u prošlost, sadašnjost i budućnost ljudskih zajednica. Menjaju se samo fasade naših života, dok mi ostajemo suštinski nepromenjeni, naše želje, snage i slabosti su konstantne u večnosti.

Miša Janketić i Milovan Filipović su naratori priče, vodiči, ali i posmatrači njenog toka, prate je, komentarišu, pa i menjaju. Janketić nastupa sa vanrednom toplinom i iskustvom, mudri je rezoner koji u finalu afirmiše ljubav kao vodeći princip, ljubav iznad telesnosti, preko fizičke pojavnosti. Rambo Amadeus šarmantno igra u jednoj komičnoj pantomimskoj sceni, kao Prorok koji odlučuje o izboru Padminog muškarca. Muziku Isidore Žebeljan uživo svira Žebeljan orkestar (dirigent Premil Petrović), raskošno je dramatična, ali i razigrana, poletna, obojena specifičnim balkanskim zvucima.

Pratili smo drugo izvođenje ove predstave u Budvi, na trgu ispred Starog grada, na Dan državnosti, u okviru čijeg proslavljanja je ona igrana, bez naplaćivanja ulaznica (premijera je održana prethodno veče, na sceni „Vještice” u Bečićima). Festival „Grad teatar” je tom prilikom pretvorio grad u teatar u bukvalnom smislu reči. Slučajni prolaznici su postali gledaoci predstave na gradskom trgu, pozornici. Izvođači su uspešno držali pažnju brojnih turista, među kojima je bilo i mnogo Rusa. U vezi sa time, Liješevićeva predstava na trgu je efektan vid afirmisanja i promovisanja umetničkih vrednosti, u okruženju agresivnog kiča koji preovlađujuće definiše ponudu turističke zabave. „Grad teatar” je postao pristupačna alternativa budvanskom noćnom životu, slamka spasa, prostor bega od pakleno bučnih kič-diskoteka. To su bonus poeni za kulturnu politiku grada koja je pomogla usmeravanje publike u pravcu koji, za promenu, ne vodi na groblje dobrog ukusa.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.