​Sve više švercera nafte na rekama

Šverc goriva je u porastu, samo u prvoj polovini ove godine u Srbiji je već zaplenjeno oko 40 tona nafte, dok su za celu prošlu godinu carinici oduzeli oko 60 tona. Rezultat iz 2014. je nešto više od 30 tona zaplenjenog goriva. Glavni razlog za porast krijumčarenja „crnog zlata” je ogroman profit koji se ostvaruje na razlici u ceni. Takođe, ovaj vid šverca nanosi znatnu štetu državnom budžetu.

„Usled pada cene nafte i činjenice da su nafta i gas jeftiniji u okruženju, moglo se očekivati da će uslediti intenzivnije krijumčarenje te robe, za šta smo se unapred i pripremali”, kaže za „Politiku” Predrag Đurović, šef Odseka za kontrolu vodenih puteva u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina.

Od početka godine na plovnom putu Dunava kroz Srbiju rečna ekipa carinika zaplenila je gotovo polovinu ukupno zaplenjenog dizel goriva, napominje naš sagovornik i dodaje da se na rekama, godinama unazad, najčešće krijumčari upravo – brodsko pogonsko dizel-gorivo.

„Krijumčari ga kupuju direktno sa brodova u tranzitu i to tako što im se približavaju malim čamcima sa jakim vanbrodskim motorima koji vuku tank barže zapremine i do 20 tona. Kasnije, naravno, to gorivo preprodaju na domaćem tržištu”, naglašava Đurović.

Pored redovne carinske kontrole na rečnim graničnim prelazima, godišnje i do 50 brodova na Dunavu prolazi kroz detaljnu carinsku kontrolu. Ovogodišnji rekord u zapleni oboren je 31. marta kod Kovina. Kontrolom tankova domaćeg broda „Kumanovo”, rečna ekipa otkrila je višak od sedam tona dizela. Posada broda pokušala je da prikrije gorivo hermetičkim zatvaranjem mernih mesta u sondama.

„Detaljna kontrola brodova, osim uvida u dokumentaciju, podrazumeva i otvaranje poklopaca na brodskim tankovima.

To je jedini način da se utvrdi prava količina goriva, jer se dešava da se posade na razne načine dovijaju kako bi prikrile deo goriva namenjen daljoj prodaji na crno”, navode u Upravi carina.

Brodski tankovi su ogromni, tako da su i količine goriva koje se na ovaj način krijumčare velike. U protekle dve nedelje na ispostavi Veliko Gradište prilikom kontrole pogonskog goriva brodova koji saobraćaju Dunavom, u dve akcije otkriveno je 3.550 litara neprijavljenog dizela. U prvom slučaju je 21. juna na slovačkom brodu „Georgije” otkriven tank koji nije bio obuhvaćen šemom broda i u njemu je nađeno 1.800 litara dizela. Svaki brod poseduje šemu na kojoj je nacrtano gde se tačno nalaze tankovi za pijaću i otpadnu vodu, tankovi za ulje i gorivo, kao i tankovi koji služe u slučaju prodora vode na brod (oni bi uvek trebalo da budu prazni).

Sličan prekršaj je otkriven i 26. juna kada je moldavski brod „Lagar” izlazio iz Srbije. Posada ovog broda je u jednom od tankova pokušala da prokrijumčari 1.750 litara dizela.

Carinici brodove kontrolišu slično kao i automobile u putničkom prometu na graničnom prelazu, priča Đurović.

Dunav je međunarodna reka. Kako izgleda kontrola velikih brodova?

Kada brod pristigne na granični prelaz, službenici prvo pregledaju papire koje posada predaje prilikom ulaska i izlaska iz zemlje, kaže šef rečne ekipe. Ti podaci se ubacuju u sistem. Pored carinika, na rečnim prelazima prisutna je i granična policija, kao i lučke vlasti koji zajedno detaljno pregledaju plovila, ukoliko za to postoji neki indikator.

„Naravno da ne kontrolišemo svaki brod. To se ne radi nigde u svetu. Zamislite koliko bi vremena bilo potrebno da jedan čovek detaljno pregleda brod koji noću vuče osam barži dužine 60–70 metara. Da bi izvršio kontrolu na najjednostavniji način, da bi otvorio sve poklopce i ušao u sve prostorije, bilo bi mu potrebno nekoliko sati”, objašnjava Predrag Đurović zašto ovaj posao nije nimalo jednostavan.

Sezona krijumčarenja traje cele godine

Šestoro zaposlenih koji rade u rečnoj ekipi su, kako kaže Predrag Đurović, iskusni operativci i svi su završili kurseve za pretragu brodova u Engleskoj. Od opreme poseduju tri čamca sa motorima od 330 konjskih snaga, kao i gumeni čamac od 100 konja. „Gumenim čamcem postižemo najbolje rezultate”, dodaje šef rečne ekipe. Takođe, osim velikih brodova ova ekipa kontroliše i privatne čamce na rekama. Sezona krijumčarenja traje, kako kaže, 24 sata dnevno tokom cele godine.

„Gde postoji razlika u ceni, tu je i šverc. Osim goriva, aktuelno je i krijumčarenje cigareta, jer su one u EU mnogo skuplje nego kod nas. Takođe, lopovi često kradu robu sa brodova. Međutim, uprkos tome što pokrivamo veliku teritoriju sa malo ljudi, ipak nekako uspevamo da se izborimo sa švercerima na reci”, zaključuje Predrag Đurović.

Kombijima krijumčare gorivo

Osim brodovima, šverceri naftu najčešće krijumčare u kombijima. Carinici su 18. februara prilikom vanredne kontrole nedaleko od naplatne rampe Bubanj potok zalenili oko dve tone goriva. Nafta je nađena u kombiju „fijat dukato”. Takođe, carinici su 11. marta prilikom takozvane dubinske kontrole na putu Dubovac – Vračev Gaj sprečili krijumčarenje 600 litara nafte. Neprijavljena nafta bila je u tri metalna bureta u gepeku „fijata doblo”. Dubinske kontrole omogućavaju carinicima da izvrše pretres i van graničnih prelaza.