Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slike i prividi Dejvis kupa

Osim kratkih perioda zabave na pokislom Tašmajdanu, poraz od oslabljenog tima Velike Britanije je doneo bure razočarenja i čašu otrežnjenja, u susretu sa trenutnim izgledom našeg reprezentativnog tenisa
Гледаоци напустили стадион „Ташмајдан” покисли и разочарани: детаљ са одлучујућег меча Лајовић – Едмунд (Фото Н. Неговановић)

Priča o popularnosti naše teniske reprezentacije nastala je pre tri decenije, kada su članovi ekipe Radmila Armenulića, na čelu sa Bobom Živojinovićem, redom pobeđivali daleko bolje od sebe. Realno, završila se 5. decembra 2010, kada je Srbija, prvi i do sada jedini put, osvajila Dejvis kup.

Sve što se potom događalo, postajalo je malo za apetite ovdašnje publike, gladne isključivo prvih mesta. Ni prvo polufinale i istorijsko finale našeg Fed kup tima 2012, sa Jelenom Janković i Anom Ivanović, nije više bilo dovoljno za veliku radost. Ni drugo finale Dejvis kupa 2013, kada je Novak Đoković pokušavao da zameni ceo tim protiv skladnog para Berdih – Štepanek.

Ova ekipna teniska takmičenja, čija se popularnost zasnivala na podvizima manjih teniskih nacija, ubrzano gube značaj u pretrpanom kalendaru profesionalaca. Normalno je da zemlje sa najvećim brojem vrhunskih tenisera, na primer Francuska i Španija sa po 12 u prvih 100, budu uspešne u Dejvis kupu, ali pokazuje se da je dovoljno da Federer i Vavrinka odluče da osvoje „salataru” i da Švajcarska pobedi, kao što Španija tone bez Nadala, a Velika Britanija pobeđuje sa Marijem.

Ono šišanje do glave Đokovića, Troickog, Tipsarevića i Zimonjića, zajedno sa trenerom Pilićem, bilo je vrhunac radosti generacije u čijem su rastu i samopouzdanju učestvovale i Ana Ivanović i Jelena Janković, prvim mestima na VTA listi dve godine ranije. Ta pobeda u Dejvis kupu bila je ono najlepše, slika jednog nacionalnog sportskog uzleta.

Na istom talasu su još godinu dana rasli Viktor Troicki i Janko Tipsarević, a onda je na sceni napretka ostao samo Novak Đoković. I tenis je nastavio da živi od njegovih rezultata, ali ni oni, kao ni lepota, nisu prelazni i ne stiču se gledanjem.

Za deset uspešnih godina nismo dobili ni jedno novo, veliko ime, ni u prvih 20 na svetu, a nacija je ostala gladna prvih mesta, želeći sve više i više. Sada se i odnos prema Đokovićevićevim pobedama promenio, nije više dovoljno da tri godine bude proglašen za najboljeg sportistu sveta, traži se da bude najbolji teniser u istoriji…

A, na pokislom Tašmajdanu, bure razočarenja. Ne samo zato što Srbija bez Đokovića ne može da pobedi Veliku Britaniju bez Marija, već i zbog celokupnog, haotičnog utiska da je sve učinjeno u korist gostiju. Uslovi na pokisloj šljaci koje domaćini biraju ispadaju lošiji po nas, atmosfera na polupraznom stadionu takođe. Plan da neoporavljeni Tipsarević – koji posle meča navodi temperaturu, alergiju, oteknuće – igra i dubl sa Nenadom Zimonjićem, odmah pada u vodu. Na njegovo mesto dolazi potpuno nespremni Filip Krajinović, jedini od naših tenisera koji uopšte ne igra dubl… Dok na klupi sedi Ilija Bozoljac, drugi reket Srbije u dublu i tvorac senzacije u meču sa braćom Brajan… I na kraju zaključak selektora Bogdana Obradovića da je dobro što smo ostali u Svetskoj grupi… Kao da se tamo stiže odgovarajućim porazom.

Pored velike teniske nacije Francuske, u polufinale idu Argentina (sa sedmoricom u prvih 100), Hrvatska i Velika Britanija, obe sa po četvoricom. Sve četiri zemlje sa „dužom klupom” u odnosu na Srbiju.

Hrvati su načinili veliki preoret u SAD, gubeći sa 2:0 prvog dana. Naši susedi su takođe u teniskom usponu i imaju šanse protiv Francuza. Na raspolaganju im je veliki generacijski raspon, od Ćorića preko Čilića do Karlovića, a u dublu je odlični Dodig.

Nama ostaje da žalimo što nismo iskoristili sjajnu priliku da maksimalno spremni dočekamo Britance i zatim dobijemo lakšeg rivala u polufinalu, Argentinu. Na žalost, poraz u Beogradu je i čaša otrežnjenja. Naš dubl se sastavlja veče uoči meča, a bez Đokovića nemamo tim za podvige. Kao što, umesto strategije za podizanje naslednika „zlatne generacije”, imamo samo želju da budemo prvi.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.