Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: NAREK HAKNAZARIJAN, violončelista

Muzičari su nalik lekarima

Prihvatio bih poziv turske publike koja je svesna prošlosti i genocida nad jermenskim narodom
(Фото: Ж. Јовановић)

Citat: Najzahvalniji slušaoci najverovatnije su Japanci, tihi, srdačnih reakcija, zaljubljeni u klasičnu muziku.

Mokra Gora – Gost upravo završenog Festivala ruske klasične muzike „Boljšoj” bio je violončelista Narek Haknazarijan, dobitnik zlatne medalje na prestižnom međunarodnom takmičenju Čajkovski 2011. godine. Iste godine stekao je umetničku diplomu na Muzičkom konzervatorijumu Nove Engleske kod profesora Lorensa Lesera. Kao dobitnik Prve nagrade na Međunarodnoj audiciji za mlade koncertne umetnike 2008. godine, Haknazarijan je debitovao u Zankel sali Karnegi hola u Njujorku. Rođen je u Jerevanu, a sa 11 godina sa majkom se preselio u Moskvu gde je upisao prestižni Moskovski konzervatorijum kod profesora Alekseja Seleznjikova. Mentor mu je bio Mstislav Rostropovič, a Haknazarijan je kasnije dobio i stipendiju Fondacije Rostropovič kao i Ruskog fonda za scenske umetnosti. Nastupao je u dvoranama Amsterdama, Pariza, Berlina, Esena, Beča, Tokija, Bostona, Londona, Pekinga... kao i sa najboljim orkestrima sveta.

Na početku master klasa koji ste održali u okviru Festivala „Boljšoj”, govorili ste o kompoziciji Šostakoviča u kojoj se odražava njegov odnos, čak i podsmeh prema Staljinu, da taj deo njegove biografije treba da se dočara u interpretaciji ove muzike. Da li uvek u biografijama kompozitora tragate upravo za takvim podacima, za vezama života i umetnosti?

To je vrlo važno, trudim se da shvatim zašto je Šostakovič tako napisao svoj koncert za violončelo. Zbog toga istražujem njegovu biografiju, ili bar period u kome je živeo. Poznajem i volim stvaralaštvo Šostakoviča zato što sam studirao u Moskvi, bliska mi je njegova muzika. U njegovom životu nije bitna samo ta 1959. godina, kada je napisao Koncert za violončelo broj 1, već čitavo iskustvo koje je dovelo do njega. Za muzičara je vrlo važno da poznaje život kompozitora čije delo izvodi.

Da li izdvajate još neke kompozitore, čija dela su vam posebno bliska?

Pored Šostakoviča, volim i Rahmanjinova, Betovena, Šumana. Dvoržakov koncert za violončelo verovatno je jedan od najboljih ikada napisanih za ovaj instrument. Ali, drago mi je što ne moram da se odlučim samo za jednog.

Kako ste se, ipak, odlučili za violončelo, budući da je vaša majka pijanistkinja, a otac svira violinu?

Majka je za mene izabrala violončelo, nekako je osetila da je čelo moj instrument. Možda je to neki majčinski instinkt...

Ispričali ste nam da vas je Mstislav Rostropovič, vaš mentor, udaljio sa prvog časa zato što ste se previše trudili u muziciranju. Ipak, kako je tekla vaša dalja saradnja, kako je bilo učiti od njega?

Neverovatno. To je najbolje iskustvo u mom životu. Mnoge priče o muzici čuo sam od njega, čak sam mnoge komade zapamtio u slikama učeći od njega, posebno ruskih, sovjetskih kompozitora. Za mene je to bila ne samo škola muzike, već i škola života, zato što mislim da je on bio jedna od najblistavijih ličnosti u svetu muzike 20. veka. Rostropovič je učinio mnogo više od sviranja violončela; Šostakovič, Prokofjev, Bendžamin Britn, Lutoslavski, Penderecki, pisali su za Rostropoviča inspirisani njegovom ličnošću. Rostropovič je svirao pored Berlinskog zida, bio je u ruskom parlamentu s puškom u ruci tokom raspada Sovjetskog Saveza.

Čini se da muzičari pripadaju čitavom svetu. Da li mislite da putujući i izvodeći muziku mogu da budu i kulturni ambasadori?

Ne samo da mislim da mogu da budu ambasadori, sasvim sam siguran u to. Posebno u ovako teškoj situaciji u svetu, gde su svuda rat, tragedija i depresija, muzičari bi trebalo da donose mir u ljudska srca. Mislim da su nalik lekarima, samo što doktori leče fizičko telo, dok muzičari isceljuju duhovno i mentalno u čoveku. To je naša dužnost i obaveza.

Da li biste sada otišli u Tursku, posle pokušaja puča?

Za mene je u tom pogledu nevažno da li u Turskoj traju nemiri ili ne, moj stav u vezi sa tom zemljom nešto je drugačiji zato što sam Jermenin, a Turska je sprovela genocid nad mojom zemljom 1915. godine. Problem je u tome što to i dalje ne prihvataju. Ali, ako nekada dobijem poziv iz Turske, koji bi značio neku vrstu svesti o počinjenom zločinu i o žaljenju zbog onoga što se dogodilo, i kada bi publika, koja bi došla da čuje muziku koju izvodi jermenski umetnik prepoznala i prihvatila prošlost, tada bih prihvatio poziv i došao bih u Tursku. Muzika prevazilazi politiku, a mislim da bi za jermensko-turske odnose bilo mnogo značajnije da sličan poziv prihvatim nego da ga odbijem.

Da li je osvajanje nagrade Čajkovski bio prekretnica u vašoj karijeri?

Naravno. To je kao osvajanje Olimpijskih igara u sportu, najprestižnija nagrada za violončelistu. Dobiti to priznanje velika je odgovornost i potpuno novo poglavlje u životu, znači novi status, više koncerata i prelazak u „višu ligu”.

Svirali ste u najvećim koncertnim dvoranama, sa najvećim orkestrima. Gde vam je publika bila najnaklonjenija?

Uglavnom od muzičara zavisi kako će se publika ponašati. Čuo sam strašne priče o kineskoj publici, da su glasni, nepristojni, nezainteresovani. Iz nekog razloga, kada sviram tamo, kada otvorim svoje srce i tome se potpuno posvetim, osećam sličan odgovor i reakciju. Svaka publika može da bude najbolja, zavisi samo koliko energije i ljubavi dobiju od umetnika. Uopšte, najzahvalniji slušaoci najverovatnije su Japanci, tihi, srdačnih reakcija, zaljubljeni u klasičnu muziku. Po mom mišljenju, Japan je zemlja uzor za klasičnu muziku i publiku. Japanski i korejski umetnici takođe su vrlo dobri.

Čemu više pridajete važnost dok svirate, tehnici ili emociji?

Muzičar je most, narator između kompozitora i publike. A da bi bio narator, kao glumac u Šekspirovom komadu, on ne izmišlja nanovo Šekspira, on glumi i svojim osećanjima oživljava napisani tekst. Muzičar čini slično. On publici treba da „pročita” kompozitorovo „pismo”. Kao medijum. Za to je potrebno čitavo srce, celo biće. Za muzičara je najvažnije da bude iskren prema sebi i prema muzici koju izvodi, da se nikada ne pravi važan, već da muziku približi ljudima.

Kako je bilo svirati u jednoj ovako idiličnoj sredini, u etno-selu u Drvengradu?

Za mene ovo nije selo, već raj. Atmosfera je neverovatna, osećam energiju Emira Kusturice na ovom mestu. Sjajno je hodati uličicama nazvanim po Feliniju, Maradoni, Brusu Liju. Sviđa mi se i jedinstveni koncept ovog festivala, program je zgusnut u samo tri dana. Muzika se čuje odasvud. Juče sam sedeo u kafeu i neko je svirao Bramsovu sonatu.

Da li na vas utiču i druge umetnosti, slikarstvo, film... slušate li druge vrste muzike, džez možda?

Džez mi je omiljeni. Ali slušam i Eminema, Tupaka, Kvin, Led cepelin. Nije važno koja je vrsta muzike, važno je da je muzičar talentovan i da se oseća njegova iskrenost. Kod Eminema osećam njegov bol, njegovo srce i sve što je radio. Slično je i u džezu i roku. Neke klasične muzičare volim da slušam, druge ne zato što nisu iskreni. Inspiraciju možemo da nađemo u filmovima, arhitekturi, slikarstvu, književnosti. Čak i sportu. Kada nešto ne ide dobro, da bi se moral podigao dovoljno je gledati Novaka Đokovića ili Rafaela Nadala kad su pobeđivali na turnirima. Inspiracija je svuda.

Kuda ste se uputili odavde?

U Toronto.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.