Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ŠTA POSLE OTVARANjA POGLAVLjA 23 I 24

Imaćemo samostalnije pravosuđe i efikasniju policiju

EU od Srbije traži da osnaži represivne mere u borbi protiv korupcije, efikasniju primenu ljudskih prava, zaštitu manjinskih prava i slobode medija i izražavanja, ali i da obezbedi poštovanje zahteva EU u oblasti azila, vizne politike, u oblasti Šengena i spoljnih granica...
Никола Селаковић (Фото Дарко Ћирков), Ненад Вујић (Фото Драган Јевремовић), Норберт Бекман Диркес (Фото Танјуг)

Posle dugo očekivanog otvaranja poglavlja 23 i 24 u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, ministarstva pravde i unutrašnjih poslova odmah po formiranju vlade biće pretrpana poslom. Budući da su nadležna za oblasti koje pokrivaju ova dva pregovaračka poglavlja – prvo, pod zvaničnim nazivom „Pravosuđe i osnovna ljudska prava” i drugo „Pravda, sloboda i bezbednost” – treba uglavnom na svojim plećima da iznesu što bržu i efikasniju, suštinsku promenu srpskog društva, da ono bude takvo da se ne razlikuje od društava koja danas postoje u EU – u korist građana.

Ispunjavanjem obaveza iz ovih poglavlja, najčešće opisivanih kao najvažnija u pregovorima sa Briselom, Srbija će, kako je izjavio ministar pravde Nikola Selaković, dobiti samostalnije i efikasnije pravosuđe. Selaković je, doduše, istovremeno, upozorio i da „to nisu stvari koje se dešavaju preko noći”, objasnivši da Evropska komisija, iako će kontrolisati sprovođenje mera, neće rešavati ključna pitanja, već će to morati da radi sama Srbija. Ispunjavanjem tih obaveza, zemlja će imati nezavisnije i samostalnije sudstvo i tužilaštvo, „ali ne nauštrb odgovornosti onih koji čine sistem pravosuđa”.

Šta to Srbija u ovim oblastima treba da učini kako bi reformisala svoje društvo?

U Zajedničkoj poziciji EU za poglavlje 23, čiji se nezvanični prevod juče mogao naći na sajtu Kancelarije za evropske integracije, od Srbije se, između ostalog, traži da ojača nepristrasnost i odgovornost pravosuđa, da unapredi profesionalizam, stručnost i efikasnost pravosuđa, da osnaži represivne mere u borbi protiv korupcije, da osnaži efikasnu primenu ljudskih prava, da pojača zaštitu manjina i kulturnih prava... Rečju, ima oko 50 prelaznih merila – konkretnih promena koje će se očekivati u jačanju nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, zaštiti manjinskih prava i slobode medija i izražavanja.

U vezi sa poglavljem 24, traži se, recimo, da Srbija poveća svoje napore da obezbedi poštovanje zahteva EU u oblasti azila, vizne politike, u oblasti Šengena i spoljnih granica…

Poznavaoci tvrde da je ovde ipak najbitnija reforma policije, bez koje nema ni efikasne borbe protiv organizovanog kriminala, migracija, terorizma i drugih problema koje ovo poglavlje pokriva.

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić kaže da otvaranje poglavlja 23 i 24 znači da sada pred Srbijom stoji veliki broj obaveza koje podrazumevaju izmenu zakonodavnog okvira, usklađivanje sa evropskim standardima, ali i dosledno sprovođenje usvojenih zakona. „To znači da pored pravosudnih zakona treba doneti i nov zakon o Pravosudnoj akademiji, kao i izmene Ustava”, rekao je Vujić za Tanjug.

„Transparentnost Srbija” saopštila je juče da otvaranje poglavlja 23 i 24 može doneti koristi građanima, ali da to zavisi od toga da li će državni organi napraviti iskorak u borbi protiv korupcije, a ne samo formalno ispunjavati aktivnosti iz akcionog plana, ali i od rešenosti EU da insistira na rezultatima primene zakona.

Ta organizacija, prema Tanjugu, navela je da će prvi test postojanja te volje biti spremnost da se postojeći, kako navode, nepotpuni i neambiciozni Akcioni plan za poglavlje 23, značajno modifikuje.

Ističući da su poglavlja 23 i 24 ključna, jer sadrže sav zakonodavni proces i pravila koja važe u EU, direktor kancelarije „Konrad Adenaur fondacije” u Beogradu Norbert Bekman Dirkes, ukazao je da se radi o dugoročnom procesu. „Često se desi da uslede rezultati pregovora, posebno o vladavini prava, da se utvrdi da se nešto promenilo, ali da se ne može definisati tačno šta. U ovom procesu ne postoji ’prasak’, pa da se može reći da se sve odjednom promenilo, već se radi o procesu čije efekte će osetiti građani postepeno”, naglasio je on.

Iskustvo zemalja koje su već u EU pokazalo je da je stvarni napredak u ovim oblastima teško dostižan, pa su Bugarska i Rumunija morale da zbog njih budu stavljene pod mehanizam nadzora i posle ulaska u članstvo EU.

Zbog toga je EU kasnije i donela odluku da se ova poglavlja otvaraju među prvima i zatvaraju na kraju pregovora, a prva zemlja na koju je ovakav pristup primenjen je Crna Gora, koja je pregovore otvorila 2012. Inače, ova dva poglavlja su u ranijim pregovorima bila zajedno, razdvojena su prvi put u pregovorima sa Hrvatskom, a od njih, kako se često ističe iz EU, može da zavisi i napredak u integraciji. Imajući u vidu koliko su ova poglavlja složena za pregovaranje, mnogi poznavaoci evropskih normi upozoravaju da je veliki znak pitanja da li bi neke članice koje su ranije ušle u EU danas mogle da ispune sve kriterijume koji se postavljaju.

U slučaju Srbije, od napretka u ovim oblastima zavisiće i ukupan napredak u pregovorima o članstvu u EU.

Pregovori o vladavini prava u susednim zemljama

Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna ljudska prava

Hrvatska    –  otvorila 30. juna 2010. a zatvorila 30. juna 2011.

Crna Gora   – otvorila 18. decembra 2013. i još ga nije zatvorila

Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost

Hrvatska   – otvorila 2. oktobra 2009. a zatvorila 22. decembra 2010.

Crna Gora – otvorila 18. decembra 2013. i još ga nije zatvorila

Antrfile

Hrvatska osnovala komisiju za praćenje pregovora Srbije

Zagreb – Hrvatska vlada je saopštila da je juče osnovala komisiju za praćenje sprovođenja prelaznih merila u poglavljima 23 i 24 iz pristupnih pregovora Srbije s Evropskom unijom.

Kako je prenela Hina, ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Miro Kovač ranije je upozorio Beograd da neće napredovati u pregovorima ako ne bude ispunjavao obaveze koje je preuzeo otvaranjem poglavlja u ponedeljak u Briselu.

Hina navodi da će komisija vlade u Zagrebu pratiti da li Srbija ukida zakonodavstvo kojim je, kako se tvrdi, „arbitrarno proširila svoju nadležnost za procesuiranje ratnih zločina na susedne države” i da li uspostavlja zakonodavni okvir za zaštitu manjinskih prava.

U saopštenju iz hrvatske vlade stoji da će ova komisija „takođe kontrolisati da li Beograd ispunjava obavezu da žrtvama rata bez diskriminacije osigura prava, uključujući pravo na naknadu štete i da li surađuje u identifikaciji i otkrivanju sudbine nestalih”.

Hina navodi da komisijom predsedava ministar spoljnih i evropskih poslova, a u slučaju sprečenosti ministar pravosuđa koji je ujedno zamenik.

Tanjug

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.