Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zaštitnik građana između molbe i prozivke

U danu kada su u Briselu otvorena poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, izbila je javna polemika između Aleksandra Vulina i Saše Jankovića
Инциденти испред Скупштине града у коме је повређен полицајац (Фото Танјуг)

Posle kraćeg zatišja, opet su se predstavnici izvršne vlasti zakačili sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem. Ili on s njima. Na „prozivku“ Aleksandra Vulina da bi trebalo da reaguje u slučaju, kako je rekao, napada protestanata okupljenih oko inicijative „Ne da(vi)mo Beograd” na policajce, gradonačelnika i gradske odbornike, Janković je uzvratio da ministar svojim javnim zahtevima kada i kako da postupa zaštitnik građana „uporno krši zakon”.

Janković je, inače, osudio svako nasilje prema bilo kome kao štetno i kažnjivo, ali mu je Vulinov Pokret socijalista, stajući u odbranu svog lidera, poručio da „posao zaštitnika građana ne podrazumeva ulazak u političku raspravu sa ministrom koji ga je kulturno zamolio da radi svoj posao...”

I to sve u danu kada su u Briselu svečano otvorena dugo najavljivana pregovaračka poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava i u okviru kojih će se posmatrati, pored ostalog, kako funkcionišu institucije države Srbije. A to da se nova, takozvana četvrta grana vlasti, nastala poslednjih 10–15 godina, često sudara sa „klasičnim“ vlastima odavno je primećeno. Ko (više) greši? Gde je granica između opravdane kritike i neopravdanog pritiska – i s jedne i s druge strane?

Saša Janković, čini se, posebno zna da stane na žulj aktuelnim vlastima. Koje ga, kao prekjuče, Pokret socijalista, s vremena na vreme optuže da se bavi politikom, a iza svega se proteže teza da bi upravo Janković mogao da bude kandidat udružene opozicije na predsedničkim izborima sledeće godine.

U poslednje vreme imamo dosta javnih nastupa predstavnika raznih grana vlasti, primećuje profesor Stevan Lilić i ukazuje da je njihov međusobni odnos u suštini regulisan Ustavom. Da li se to poštuje ili ne, to je drugo pitanje.

„Kada izbije javna polemika između nezavisnih tela, kao što je zaštitnik građana, i predstavnika izvršne vlasti, kao što je ministar, to je nešto što je malo izašlo iz okvira redovne procedure. Jer ako postoji neki problem, treba pokrenuti odgovarajuće postupke unutar institucija sistema. Javna prozivka je nešto što treba da se smanji i smiri, a ne da se raspiruje i potpiruje”, ističe Lilić, ukazujući da je posebno problematičan način na koji to rade tabloidi.

On smatra da bi znatno trebalo povesti računa o kulturi komunikacije na javnoj sceni, a tu, kako kaže, misli „na ministre kao što je Vulin”.

„Tako se ne komunicira, to je prozivka. Prozivka nije primerena onome što je ustavno uređenje Srbije, pogotovo nije primerena onome što je vladavina prava, o čemu govori upravo otvoreno poglavlje 23. U pravnoj državi prozivka znači iniciranje odgovarajućeg postupka, a ne po novinama... Mi nekako kao da smo taoci tog utiska, mi ne želimo činjenice, mi želimo utisak. Treba se vratiti na procedure. Dakle, gospodo, izvolite, ko god želi, ili ombudsman protiv ministra ili ministar protiv ombudsmana, ili bilo ko protiv bilo koga, neka pokrene redovnu proceduru kao što je izglasavanje nepoverenja, smenjivanje s funkcije...”, ističe prof. Lilić.

Neven Cvetićanin sa Instituta društvenih nauka ne želi da ulazi, kako kaže, u lična sporenja oko uloge različitih državnih organa u unutrašnjem poretku Srbije, samo ukazuje da državni poredak ima više koristi od sinhronog rada različitih grana vlasti. Kako kaže, nerealno je da očekujemo da Srbija, koja je prethodnu četvrt veka bila pod ratovima, sankcijama, u vanrednim događajima, ima institucije sistema poput Britanije, Švajcarske, ali da treba da imamo u vidu da se svaka država prepoznaje po svojim institucijama i po tome koliko one nadžive pojedince.

U poslednjih 10–15 godina Srbija je dobila nekoliko novih, nezavisnih državnih institucija – zaštitnika građana (ombudsmana), poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poverenika za ravnopravnost, Državnu revizorsku instituciju, Agenciju za borbu protiv korupcije – na koje se, izgleda, predstavnici vlasti teže privikavaju. I ove, a i sve prethodne. Jer jedna od glavnih odlika ovih institucija jeste da kontrolišu organe vlasti.

„Veoma je teško da se državni organi naviknu na to da postoji način za kontrolu njihovog rada. Samo, za početak treba pročitati Ustav i zakone, videti koje su nadležnosti ovih institucija i postupati u skladu s tim. Mislim da nam je svima u interesu da imamo funkcionalnu državu, mislim da je to bilo u interesu i prethodne vlade, za koju se takođe pokazalo da nije poštovala sve preporuke zaštitnika građana. Ni sada se ne poštuju sve preporuke koje zaštitnik daje državnim organima, pa sa te strane mislim da i treba čitati ove više političke izjave različitih predstavnika vlasti”, smatra Milan Antonijević, direktor Jukoma, koji veruje da „mnogo više ima politike na strani onih koji jesu političari”, tako da više politike vidi u izjavi ministra Vulina, kao i uzimanja nekih nadležnosti koje su ipak rezervisane za druga ministarstva.

Antonijević kaže da je, kao predstavnik civilnog društva, više naklonjeni tome da nezavisne institucije s pravom alarmiraju javnost na određene pojave.

„Pisani dokumenti koje kancelarija zaštitnika izrađuje veoma su odmereni dokumenti u kojima se ukazuje na određene propuste ili se traži da se istraži da li ima propusta. Svima nama u interesu je da se utvrđuju propusti u radu državne uprave, a i u interesu državne uprave je da o tome vodi računa. Ne bi to trebalo shvatati lično”, ističe Antonijević.

Prof. Lilić navodi da sve savremene države imaju ombudsmane, da je to institucija kao i sud koja se mora poštovati. To nije, kako dodaje, nešto što je podložno raspoloženju.

„U Ustavu Srbije je jasno precizirano sve, ko kontroliše koga. S tim što je pretpostavka da ceo sistem funkcioniše u jednom ambijentu koji nije korumpiran”, kaže on, podsećajući da je u izveštaju o napretku Srbije ka EU u oblastima vezanim za pravosuđe i institucije glavna zamerka – korupcija, u raznim vidovima.

Komentari122
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.