Svaka druga pritužba na postupak pred organima javne vlasti

Na drugom mestu po broju pritužbi građana Povereniku za zaštitu ravnopravnosti su one koje se odnose na diskriminaciju pred organima javne vlasti, izjavila je danas Brankica Janković.

Ona je na predstavljanju Vodiča za prepoznavanje slučajeva diskriminacije istakla da se može konstatovati da se svaka druga pritužba odnosi upravo na neki postupak koji je pred organima javna vlasti.

„Dešava se da akti koji lokalna samouprava donese sadrže neke diskriminatorne odredbe, ne zbog toga što je to cilj ili namera već zbog toga što ne poznaju dovoljno antidiskriminacione propise i nisu u potpunosti sigurni na koji način treba da se primene u praksi”, rekla je Janković.

Ona je dodala da je bilo i situacija kada je postojala namera da se uvede neka afirmativna mera za određenu društvenu grupu koja je marginalizovana i da se prlikom donošenja naprave neke odredbe koje zapravo imaju suprotan karakter.

Navodeći primere diskriminacije, Janković je spomenula onemogućavanje pristupa objektima osobama sa invaliditetom, potom situaciju da žena koja se vrati sa porodiljskog odsustva dobije niže radno mesto ili zbog toga ne može da napreduje...

„Nekada je ta diskriminacija direktna, a nekada je posredna, i ona je češća. Teže ju je dokazati, ali i prepoznati”, rekla je Janković.

Ukazala je da je jedan od mehanizama zaštite prava na jednakost postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, koji je potpuno besplatan.

„Mi onda postupamo, donosimo mišljenje, da li je ili nije bilo diskriminacije i na kraju preporuku na koji način da se diskriminatorni akt otkloni”, objasnila je Janković.

Ona je istakla da se u praksi često ne prepoznaje razlika između mobinga i diskriminacije.

„Kada dobijemo pritužbu uvek uputimo stranku koja nam se obratila, ukoliko to nije postupak za nas onda kome treba da se obrati”, rekla je Janković.

Govoreći o Vodiču, koji je danas predstavljen organima javne vlasti, ona je navela da bi on trebalo da bude od pomoći državnim službenicima.

Vodič sadrži domaći i međunarodni pravni okvir za primenu antidiskriminacionih propisa, kriterijume za prepoznavanje diskriminacije, ali i primere iz prakse Poverenika, prenosi Tanjug.