Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako su posle sedam godina stećci upisani na listu svetske baštine

Stećak je srednjovekovno nadgrobno obeležje na osnovu koga sagledavamo najdublje korene i poreklo evropskog naroda na centralnom Balkanu, ističe mr Maja Đorđević, arheolog – konzervator
Стећци из 13. века у Радмиљу код Стоца (Фото prof.saxx Википедија 3.0)

Stećci iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske su zvanično upisani na listu svetske baštine Uneska.

Reč je o srednjovekovnim kamenim nadgrobnim obeležjima koja su pre sedam dana odlukom Komiteta za svetsko nasleđe u Istanbulu, a u kome su sedeli predstavnici 21 zemlje i mnogobrojni posmatrači, proglašeni vrednim kulturnim nasleđem.

Da posao nije bio nimalo lak može se zaključiti i na osnovu činjenice da je trajao sedam godina. Ekipe Međunarodnog veća za spomenike i spomeničke celine ili kraće Ikomosa, morale su da vide svaku od nominovanih nekropola. U BiH ih ima 20, po tri u Srbiji i Crnoj Gori i u Hrvatskoj dve.

Njihove misije su trajale po petnaestak dana, odlazili su sa mnoštvom utisaka i komentara kao i predlozima kako da se zaštite neke od zona, eventualno povećaju ili smanje. Na drugoj strani su radili koordinatori za nominacione dosijee četiri države, za Srbiju sve što je trebalo da se preduzme činili su stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika – Beograd.

Mr Maja Đorđević, koordinator izrade nominacionog dosijea, inače arheolog – konzervator u Zavodu, ističe da su stećci zaslužili da budu upisani na Listu svetske baštine jer zaista predstavljaju jedinstveno svedočanstvo kulturne tradicije i civilizacije.

– Stećak je srednjovekovno nadgrobno obeležje na osnovu koga sagledavamo najdublje korene i poreklo evropskog naroda na centralnom Balkanu. Svedoči o duhovnom životu naših predaka. Kameni isklesani blok je mukotrpno dovlačen iz kamenoloma da bi obeležio grob preminulih – vraća nas u prošlost magistar Maja Đorđević.

Prvi međudržavni projekat
Projekat „Zajedničke nominacije srednjovekovnih nadgrobnih spomenika – stećaka za listu svetske baštine” započet je u novembru 2009. godine i rađen je kao deo poduhvata „Kulturno nasleđe – most ka zajedničkoj budućnosti” koji je sprovodila venecijanska regionalna kancelarija Uneska za nauku i kulturu u Evropi. 
Potom su na red došli ljudi iz struke koji su dobili zadatak da sačine međudržavnu serijsku nominaciju stećaka, naravno iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Sastali su se u Sarajevu u aprilu 2010. i sastavili „plan aktivnosti”. Mr Maja Đorđević podseća da je to bio početak prvog većeg međudržavnog projekta u kulturi na Balkanu u 21. veku.
– Unesko je prihvatio preliminarnu listu nekropola 2011, dosije i planove upravljanja smo predali 31. januara 2015. Ikomosovi službenici su ekspertsku misiju preduzeli u septembru 2015, a odluka o upisu na Listu svetske baštine doneta je 15. jula 2016 – pokušava naša sagovornica da sažme u najkraćem sve što je postupak priznavanja stećaka kao kulturne vrednosti podrazumevao.

Prema oblicima stećci su se delili na ploče, sanduke, slemenjake, krstove i stubove. Bilo je na njima ukrasnih motiva: meseca, zvezda, oružja... Figuralne predstave muškaraca i žena, borbe, turniri, scene iz lova su iziskivale veliki trud srednjovekovnih umetnika.

– Stećak je i rodoslovno stablo na kome čitamo imena, sagledavamo svakodnevnu radost i patnju, prepoznajemo istorijski zapis i narodnu priču, bajku koja se uvija sa ornamentalnom lozicom uklesanom na površini kamena. Taj kamen nas povezuje sa dalekom prošlošću – dodaje arheolog – konzervator.

U filmu „Stećci, okamenjeni svedoci vremena” koji je nastao zahvaljujući Dubravku Lorenoviću, članu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, o kamenim obeležjima na srednjovekovnim grobljima može se čuti mnoštvo podataka.

On je uz pomoć kamere približio kamene zapise, reljefne prikaze istorijskih događaja, imena porodica i ličnosti i duboko smislene poruke živima koje sa jezičko-literarnog gledišta imaju neprocenjiv značaj. Zabeležena su pojedinačna kamena obeležja, mada su ona uglavnom grupisana u nekropolama, pravilno orijentisana prema stranama sveta.

Odvajane su pojedine porodice, vlastelinske naravno, što je, recimo, slučaj sa pripadnicima feudalnog vrha u Radimlju kod Stoca.

Lorenović daje ideju istraživačima da na svoj način odgovore i dokažu zašto je pogrebna umetnost bila tako duboko ukorenjena baš u bosanskom kraljevstvu s obzirom na to da se stećci nalaze u čisto ilirskom području.

Ono što Lorenović zna i ističe jeste da su se na području antičkog Ilirika od davnina ukrštali uticaji mediteranskog i panonskog kulturnog sveta i u kasnijem razdoblju vizantijskog istoka i latinskog zapada.

Nastanak stećaka se vezuje za drugu polovinu 12. veka, najviše ih je nastalo u 13. i 14. veku, klesani su i početkom 16. veka, ali se ubrzo gube. Prvim popisom od 1951. do 1969. utvrđena je naučno utemeljena brojnost i rasprostranjenost kamenih nadgrobnih obeležja.

Današnja saznanja govore o 3.300 lokaliteta i 70.000 spomenika, od čega u Bih 2.677 lokaliteta sa 60.000 stećaka. U Hrvatskoj je na oko 400 mesta evidentirano 4.400 spomenika. U Srbiji se na 203 lokaliteta nalazi 4.100 stećaka dok u Crnoj Gori imaju 107 lokaliteta sa 3.500 stećaka.

Groblja i obeležja na njima kao drevni svedoci vremena u narodnom pamćenju su sačuvani i pod nazivom mramorje, mašeti, grčki grobovi, divovsko kamenje, s tim da se naziv stećak upotrebljava u novije vreme kao sinonim za stamenost, monolitnost i izveden iz pojma stojećak.

Nekropole u Srbiji koje su upisane na Listu svetske baštine nalaze se na teritoriji opštine Bajina Bašta i Prijepolje.

Mramorje u Perućcu se od 13. do 16 veka nalazilo na periferiji srpske srednjovekovne Raške države, na samoj granici sa Bosnom. U jednom od grobova 2010. nađen je i srebrni novčić bosanskog kralja Stefana Tomaša. U arheološkom nalazištu Rastište kod Bajine Bašte na stećcima je glavni ukras bilo oružje. Na Grčkom groblju u selu Hrta, formiranom na uzvišenju, nađeno je i nekoliko sanduka sa arkadama…

Iako se mnogo toga zna, iako su ispisane silne knjige, nema sumnje da okamenjeni svedoci vremena kriju još mnogo podataka i tajni.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.