Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zgrade brinu o stanarima i planeti

Očekuje se da do 2040. godine čak 80 procenata energije na planeti bude trošeno u zgradama jer Zemlju i dalje trese urbanizacija započeta 2007. godine, kada je prvi put više od polovine čovečanstva živelo u gradovima
Доха, главни фрад Катара (Фото Ројтерс)

Tokom narednih šest godina, do 2022. godine, kada će biti prva zemlja Bliskog istoka domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, u Kataru će se graditi stadioni za utakmice. Kako su prosečne temperature u ovoj zemlji od 22 stepena Celzijusa, tokom januara, do 42 stepena Celzijusa, u letnjim mesecima, sportski objekti moraće da se projektuju uz pomoć savremenih tehnologija. Zadat je cilj da se obezbedi idealnih 20 stepeni, kako za igrače tako i posetioce na tribinama. Najveći planirani stadion, s 86.000 sedećih mesta, biće klimatizovan i predstavljaće prijatnu oazu u pustinjskom okruženju.

Na listi pametnih zgrada u koje će se ubrojati ovi stadioni i gde se grejanje, hlađenje, osvetljenje, električne instalacije, mrežni sistemi za interne i eksterne komunikacije, potrošnja vode i drugi parametri kontrolišu iz pametnih soba, i u čijem projektovanju učestvuju stručnjaci kompanije „Šnajder elektrik” jeste i zgrada centralne filijale jedne francuske banke. U njoj će zaposleni moći da rade kada požele – u ponoć ili četiri sata ujutro, bez bojazni da će zbog toga poslodavac imati povećane troškove.

Početkom 19. veka samo tri procenta svetske populacije živelo je u gradovima. Sredinom 20. veka pojavili su se megapolisi. Projekcija UN je da će za petnaestak godina više od 60 procenata populacije biti urbana, a megapolisi premašiti brojku 100, i to pretežno u Aziji 

Savremena pametna zdanja ne samo da vode računa o uslovima za one koji obitavaju u njima već čuvaju i planetu jer smanjuju potrošnju energenata, imaju manji uticaj na razne nivoe zagađenja i, što je najvažnije, nisu vizija već svakodnevica. I neminovnost.

Procene su da će do 2030. godine zahtevi za energijom biti duplirani, a mora se voditi računa o smanjenju emisije ugljen-dioksida, kao jednog od najznačajnijih zagađivača. Kako se čulo na samitu inovacija ove francuske kompanije, svet energije se menja.

– Danas se 42 procenta svetske energije potroši u zgradama, a s trendom urbanizacije taj procenat će rasti – rekao je Žan-Paskal Trikoar, predsednik „Šnajder elektrika”, dodajući da njihova tehnologija omogućava korisnicima da se prilagode ovim promenama.

Građevinarstvo, IT, teška industrija i mrežna infrastruktura tržišta predstavljaju 70 procenata globalne potrošnje energije.

Kako to izgleda u svakodnevnom životu? Nezamislivo je da bolnice budu bez neprekidnog napajanja električnom energijom; u savremenim kancelarijama senzori detektuju prisustvo zaposlenog pa „pametna soba” sama reguliše temperaturu i svetlo. Izračunato je da se produktivnost povećava za 11 procenata kada je bolja ventilacija i 23 procenata pod boljim osvetljenjem.

S bezbedonosnog aspekta, svake godine samo u Francuskoj zabeleži se 600.000 incidenata na električnim instalacija u kućama i kancelarijama. U Sjedinjenim Američkim Državama, zbog istog problema, tokom 12 meseci izgori 50.000 objekata, što je šteta od skoro 1,5 milijarde dolara. Pametni sistemi takve rizike smanjuju skoro za polovinu. Slika o pametnim zgradama, čija je funkcija samo da poveća užitak boravka u njoj – stanar uz pomoć pametnog telefona spušta roletne, podešava klima uređaj, menja kanale, definitivno je rad starih majstora. Na scenu su stupili nova rešenja – ona koja ostavljaju čistiji ekološki otisak.

 

Azija i Bliski istok prednjače

Bliski istok i Azija idealna su tržišta za gradnju pametnih zgrada. Primera radi, u Velikoj Britaniji više od 80 procenata objekata starije je od 30 godina i troškovi njihovog „opamećivanja” daleko su veći od izgradnje pametne zgrade „od temelja”. Projekcije su da će naredne tri decenije samo u Aziji 40 procenata radnika raditi u zgradama, a da će za samo četiri godine, do 2020. godine, biti četiri puta više aparata s pristupom internetu nego 2010. Za sve to potrebno je obezbediti adekvatni infrastrukturu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.