Društvena svojina još nije sahranjena

Iako je po prvom zakonu o privatizaciji rok za prodaju preduzeća u društvenoj svojini isticao s poslednjim danom 2006. godine, činjenica je da se ovaj proces otegao i na deset godina duže od toga. Iz ove perspektive, kad se praktično petnaest godina od početka privatizacije prebrojavaju neprodata preduzeća,  čini se da je to kod nas beskonačan proces.

U Ministarstvu privrede kažu da se prilikom stupanja na snagu novog Zakona o privatizaciji u avgustu 2014. godine 526 preduzeća nalazilo u postupku privatizacije i da su zapošljavala 90.000 radnika. Taj broj je obuhvatao i 161 preduzeće u postupku restrukturiranja koji im je garantovao zaštitu od prinudne naplate od strane poverilaca.

Od tada je za 226 preduzeća pokrenut stečajni postupak, za 71 preduzeće je obustavljen postupak privatizacije, a 43 preduzeća su prodata.

Zaštita od prinudne naplate postepeno je ukidana za preduzeća u nekadašnjem restrukturiranju. U julu 2016. godine za privatizaciju je ostalo 186 preduzeća sa oko 45.000 zaposlenih.

– Nijedno od ovih preduzeća ne uživa zaštitu od prinudne naplate. Poslednja zaštita ukinuta je krajem maja 2016. i nju je uživalo 11 strateških preduzeća. Sva preduzeća u privatizacionom portfoliju sada posluju po tržišnim uslovima i moraju da izmiruju obaveze prema poveriocima. Takođe, osim Resavice, nijedno preduzeće ne dobija državnu pomoć – kažu u resornom ministarstvu.

Vlada Srbije čvrsto je opredeljena da proces privatizacije privede kraju, jer ona, kako i sami potvrđuju, ne samo da su opterećivala javne finansije, već su i prepreka privrednom razvoju i stvaranju fer tržišta. Nijedno od preduzeća koje je u postupu privatizacije ili stečaja ne prima više subvencije od države, sem Resavice, koja prima subvencije Ministarstva energetike, tako da s te tačke gledišta nema više uticaja na javne finansije, kažu u Ministarstvu privrede. Dodaju da se prekida začarani krug dugovanja, a da poverioci imaju mogućnost da se namire kroz postupke stečaja. Ono što je posebno bitno, u postupku privatizacije „odvaja se žito od kukolja”, daje šansa preduzećima koja imaju potencijal i kupca da rade po tržišnim principima, povećavaju produktivnost i utiču na privredni rast.

Naglašavaju da je rok za sprovođenje postupka privatizacije bio 31. 12. 2015. godine, ali da je važio samo za preduzeća koja posluju s većinskim društvenim kapitalom. Kod ostalih preduzeća Ministarstvo privrede nastavlja aktivnosti u skladu sa Zakonom o privatizaciji.

Od 11 strateških preduzeća sedam je u postupku usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) ili je taj plan već usvojen, za jedno preduzeće raspisan je javni poziv za izbor strateškog partnera, a tri preduzeća su u postupku pregovaranja s poveriocima ili izrađuju određene planove konsolidacije. Šanse za opstanak ovih preduzeća zavise od ocene održivosti plana od strane poverilaca.

Prema analizi Fiskalnog saveta preduzeća koja imaju najviše šansi da, uz odgovarajuća rešenja, opstanu bez finansijske podrške države su PKB, „Galenika” i „Petrohemija”. Ova preduzeća imaju tržište za svoje proizvode. PKB i „Galenika”, navode u Savetu, možda bi, uz neke organizacione promene, mogli da budu interesantni investitorima. „Petrohemija” je u specifičnoj poziciji. S jedne strane, nema mnogo investitora koji bi mogli biti zainteresovani za privatizaciju. Međutim, s druge strane, trenutno poslovanje „Petrohemije” je uspešno, jer je trenutni odnos cena inputa (gas) i finalnih proizvoda preduzeća izuzetno povoljan. Povoljni tržišni uslovi mogli bi potrajati narednih nekoliko godina i taj period bi se morao iskoristiti za rešavanje sudbine ovog preduzeća.

„Industrija kablova Jagodina” i „Jumko” bi mogli da imaju perspektivu, ali uz znatno smanjenje broja zaposlenih. „Industrija kablova Jagodina” ima plasman na ruskom tržištu i moguće je da, uz ozbiljnu racionalizaciju, nastavi da posluje bez državne podrške. Međutim, broj i struktura zaposlenih izuzetno su nepovoljni. Na 400 proizvodnih radnika dolazi oko 800 neproizvodnih. „Jumko”, s druge strane, nije podneo UPPR i za sada uspeva da posluje zahvaljujući državi. Glavni kupci su mu vojska i komunalne službe. Za oba preduzeća održivo poslovanje moguće je jedino ukoliko se broj zaposlenih smanji na 200-300.

Najlošiji izgledi za opstanak, po Fiskalnom savetu, postoje za FAP, „Ikarbus” i „Trajal”, jer nijedno od ovih preduzeća nema održiv poslovni model. Premda su sva tri preduzeća predala UPPR, malo je verovatno da će uspeti da ispune predviđeni plan. Eventualno bi podela nekih od ovih preduzeća mogla da bude put ka opstanku bar nekih izdvojenih celina.