Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pre podne brčkanje uveče bolovi

Zbog najčešćih infekcija u toku leta – upale slušnog kanala i gljivica na nogama, u ordinacijama ovih dana raste broj pacijenata. – Sem bakterija koje vrebaju iz bazena ili sa kupališta, lekari ističu da se treba čuvati i promaje, vetra, rashladnih uređaja...

Napolju je 35 stepeni. Jedino što vam treba da biste se pošteno rashladili jesu bazen, reka ili jezero. Odlazite na tretman kože i pravac bazen. Čitali ste da ne bi trebalo ići na kupanje posle kozmetičara, ali pomišljate: „Neće mi biti ništa”.  Posle celodnevnog brčkanja niste ni primetili blagi osip po koži, a niste marili ni za to što u kolima duva „klima”, a kosa vlažna. Kod kuće ste se istuširali. Omamljeni od sunca, samo ste se stropoštali u krevet. Sledećeg jutra nije vas probudio alarm, već iritantan svrab po telu i jak bol u uhu. Osećaj zaglušenja, šum, na dodir bolna ušna školjka, vrtoglavica, crvenilo kože... Sve to zbog bazena i „klime”. Da li je moguće da vam se to događa? Nema čekanja, pravac obližnji dom zdravlja. A tamo specijalista piše dijagnozu – upala uha i infekcija kože.

– I te kako su moguće infekcije posebno u ovo doba godine. Najčešća je upala spoljašnjeg slušnog kanala. Ovih dana primetan je porast broja pacijenata sa ovakvim tegobama. Do infekcije obično dolazi zbog upotrebe kućnih bazena u kojima se voda nedovoljno često dezinfikuje ili menja. Sugrađani su tako priterani da posete lekara jer ih, uz otok, prati i jak bol u ušima. Zato je važno da se posle kupanja, bilo na Adi Ciganliji ili nekom drugom kupalištu, odmah dezinfikuju uši sa troprocentnim hidrogenom ili blagom bornom kiselinom, a posle bi bilo dobro namazati školjku blagom hidratantnom kremom. Nikako ne treba koristiti štapiće za čišćenje, a kamoli priručna sredstva za češanje, nokte ili ključeve – poručuje dr Đorđe Tomić, specijalista ORL u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović – Dedinje”, napominjući da u slučaju da se upala ne izleči na vreme, infekcija po pravilu prelazi na srednje uho. Ovakva vrsta upale karakteristična je za zimski period, dodaje dr Tomić, ali je primetan i broj pacijenata sa takvim tegobama, pogotovo onih koji iz klimatizovanih prostora često izlaze napolje.

– U tom slučaju najčešće zarade respiratornu infekciju, upalu ždrela, koja veoma lako može da zahvati i srednje uho, što je komplikovanija upala – ističe dr Tomić.

Posle kupanja, bilo na Adi Ciganliji ili nekom drugom kupalištu, odmah treba dezinfikovati uši, a pre ulaska na bazene treba ugaziti u takozvani sanitarni kordon s vodom

Masovnim infekcijama ušiju kumuju bakterije, pa se u čekaonicama prestoničkih domova zdravlja stvaraju sve veće gužve. Lekari uveravaju da epidemiološka slika za sada nije alarmantna, ali ovih dana kruži virus koji ume da izazove slične simptome. Pored osveženja u javnim ili kućnim bazenima i na kupalištima, i oslabljen imunitet može da pogorša kliničku sliku pacijenta, pa zbog toga medicinari savetuju onima koji baš žele da se brčkaju u stajaćoj vodi da povedu računa o higijeni ušiju.

– Na vrata ordinacije ne kucaju samo deca, nego i stariji. Ovog leta njih muči i mast u ušima, pa zato savetujemo sve koji imaju takve probleme da dođu kod ušnog lekara na pregled pre odlaska na more, jezero, u banju... Jer, ako voda uđe u uho u kojem već ima cerumena, pa još i ako ga osoba čačka štapićima, u kanalu se lako naprave sitne pukotine na koži. Onda i normalne bakterije sa kože ulaze u te pukotine, unutar uha stvara se otok i širi se infekcija – objašnjava dr Julijana Miladinović, specijalista ORL iz Doma zdravlja „Voždovac”.

Bol u uhu ne znači uvek i infekciju slušnog kanala jer nekada ono boli od promaje, „klime”, vetra

Osnovna zaštita, što većina ljudi teško prihvata posebno kada je napolju vrelo, jeste izbegavanje vode. Kada uho zaboli, voda ne bi smela da dotakne ušnu školjku.

Sem bakterija koje vrebaju iz bazena ili sa kupališta, sugrađani sa upalom uha treba da se čuvaju promaje i rashladnih uređaja.

– Bol u uhu ne znači uvek i infekciju slušnog kanala, jer nekada ono boli od promaje, „klime”, vetra... Može da strada kada neko posle brčkanja sedne u klimatizovan automobil ili vozi sa otvorenim prozorima. Zbog toga nekada može da zaboli i zglob između vilice i glave, a nama se čini da nas boli uvo koje je zdravo. Oni građani kojima je ono ipak slabija tačka mogu da idu na gradska kupališta, ali bi trebalo da ga zaštite silikonskim čepićima dok su u vodi kako bi sprečili ulivanje vode. Po izlasku na kopno ne treba dodatno da ispiraju uši – savetuje dr Miladinović.

 

Atletsko stopalo

U toku leta i dermatolozi imaju pune ruke posla. Najviše ljudi završi u njihovim ordinacijama zbog problema sa pojavom gljivica na nogama. Najčešće se javlja problem pod nazivom atletsko stopalo, infekcija koja zahvata tabane, stopalo i kožu između prstiju. Perutanje, crvenilo, svrab, plikovi samo su neki od simptoma ove infekcije, koja se javlja kada ljudi hodaju bosi, najčešće na bazenu, gde je neko sa ovim zdravstvenim problemom prošetao pre njih.

Zato je važno, smatra prim. dr Gorana Isailović, sa Visoke zdravstvene škole strukovnih studija, da svi ljudi koji idu na bazene najpre ugaze u takozvani sanitarni kordon sa vodom radi dezinfekcije.

– Loše je što ljudi uglavnom preskaču bazenčić za dezinfekciju nogu. Zanemaruje se podatak da čak svaka četvrta osoba ima problem atletskog stopala. To je nešto što ne može da se zaleči jednom zauvek, već se iznova vraća – dodala je dr Isailović.

Leti se pacijenti javljaju lekarima i zbog pitirijaze, oboljenja koje karakteriše pojava braon fleka po telu koje se kasnije pretvore u bele promene na koži, a tu su i brojne bakterijske infekcije. Problem stvara i ujed nekog insekta posle čega se na koži zbog češanja razmnožila određena bakterija. Ponekad se usled tih uboda u predelu nosa mogu pojaviti i kraste koje treba lečiti antibioticima i dobro ih ispirati kako ne bi ostale na licu.

– Usled vrućine nekad može da se javi začepljenje znojnih žlezda, pa se javlja sitan osip po telu. Česti su i ojedi u predelu prepona, unutrašnjih strana butina i pazuha. U tom slučaju daju se preparati koji suše kožu, kao i takozvani antimikotici. Jako sunce može da isprovocira javljanje herpesa. Ta groznica javlja se najčešće u sedalnoj regiji, na obrazima ili prstima. Važno je da ljudi posete lekara kako bi za to dobili adekvatnu terapiju. I ubodi krpelja mogu da budu opasni tokom leta i zato ih odmah treba ukloniti – naglašava dr Isailović.

 

Zadovoljavajući kvalitet vode u bazenima i na Adi

Kvalitet vode na bazenima je zadovoljavajući, poručuju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji redovno kontroliše kvalitet vode za kupanje na bazenima sportskih centara „Milan Gale Muškatirović”, „Olimp”, „Tašmajdan”, „Košutnjak”, „11. april” i kupališta u Lazarevcu i Obrenovcu.

– Presudan značaj za očuvanje kvaliteta ove vode ima broj korisnika i njihovo ponašanje. Treba da se poštuju preventivne sanitarno-higijenske mere: korišćenje dezobarijera (kadica za dezinfekciju stopala na ulasku u krug bazena i na izlasku iz toaleta), tuširanje pre i posle izlaska iz bazena, obavezno korišćenje toaleta, dobra lična higijena i nošenje kapa i naočara za plivanje – nabrajaju u zavodu. Stručnjaci preporučuju onima koji imaju respiratorne, urinarne, digestivne tegobe, oboljenja kože i sluzokože da izbegavaju odlazak na bazen jer neke od infektivnih agenasa, kao što su fekalne bakterije ili ešerihija koli, mogu uneti u vodu korisnici koji su zaraženi. Osim toga, izbegavanje ronjenja i skakanja, kao i sedenja na vlažnim površinama neposredno oko bazena znatno doprinosi smanjenju rizika od infekcija, ali i povreda, ističu u zavodu.

Voda iz otvorenih javnih bazena uzorkuje se pred početak sezone (obično sredinom juna), kao i redovno tokom sezone kupanja, na nedeljnom nivou, a u Savkom jezeru dvaput sedmično.

Uzorci jezerske vode uzimaju se na dubini od 50 centimetara na četiri lokacije – kod bazena za neplivače na početku prve plaže, kod Okruglog kupatila i kod reni bunara 12 i 14. U laboratorijama zavoda ispituju se fizičko-hemijska i mikrobiološka svojstva vode.

B. V.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.