Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

SPC prikuplja podatke o srpskim žrtvama u 20. veku

Na molbu Društva za podizanje srpskog memorijala, Sveti arhijerejski sinod pozvao vladike da preko svog sveštenstva prikupe podatke o Srbima stradalim u ratovima
Предложена је сарадња српске цркве и Друштва и у изучавању историје Јасеновца (Фото Раде Крстинић)

Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve trebalo bi u narednom periodu da prikupi podatke o Srbima stradalim u Drugom svetskom ratu i tokom ratova devedesetih godina prošlog veka.

Prikupljanje podataka iniciralo je Društvo za podizanje memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u dvadesetom veku, koje se obratilo SPC s molbom da im pomognu u sastavljanju spiskova stradalih. Pismo upućeno SPC potpisali su predsednik Upravnog odbora Društva, akademik Vasilije Krestić i predsednik Skupštine Društva, Aleksandar Matanović. Kako je juče saopšteno iz ove organizacije, na njihovu molbu Sinod je odgovorio pozitivno i odlučio da im pruži podršku u sastavljanju spiskova stradalih.

Društvo je predložilo Sinodu srpske crkve da preko sveštenstva organizuju prikupljanje ovih podataka u njihovim parohijama. Kako nam je objašnjeno u ovoj organizaciji, ideja je i da se za ovaj posao koriste knjige crkava, tamo gde su one vraćene nakon privremenog preuzimanja od države posle Drugog svetskog rata, ali i da sveštenici na terenu prikupljaju podatke od svojih parohijana. Društvu za podizanje srpskog memorijala dostavljena je sinodska odluka, doneta 31.maja, u kojoj se eparhijski arhijereji umoljavaju da preko područnog sveštenstva prikupe podatke o postradalim Srbima sa parohija koje su im poverene. Ti podaci biće dostavljeni Sinodu, koji će ih onda staviti na raspolaganje Društvu, navodi se u odluci.

Do danas ne znamo koliko je žrtava ubeleženo u zvaničnim spiskovima, koje su sastavljale različite državne komisije, a koliko ih je ostalo van njih, zbog čega je potrebna i pomoć Crkve

Milivoje Ivanišević, član Društva za podizanje srpskog memorijala, kaže da se ni decenijama posle završetka oružanih sukoba ne zna broj stradalih Srba, da se podaci veoma razlikuju, zbog čega je neophodno uraditi što precizniji popis.

– Od kad je stvren sajt, svakodnevno nam se javljaju ljudi  i šalju podatke o svojim stradalima za koje pretpostavljaju da ih nema u zvaničnim evidencijama. Uglavnom se radi o periodu Drugog svetskog rata i on će nam, za sad, i biti u fokusu. Ni dan-danas ne znamo koliko je žrtava ubeleženo u zvaničnim spiskovima, koje su sastavljale različite državne komisije, a koliko ih je ostalo van njih, zbog čega smo se i obratili crkvi za pomoć u prikupljanju ovih podataka – kaže Ivanišević.

On dodaje da, osim popisa žrtvava, Društvo radi i na izradi bibliografije radova o srpskim stradanjima u dvadesetom veku i da je pri kraju izrada one objavljene na srpskom jeziku. U planu im je da sastave bibliografije radova i na stranim jezicima.

SPC je, takođe, predložila uspostavljanje saradnje Društva i Odbora za Jasenovac pri Svetom arhijerejskom Sinodu. Ivanišević dodaje da će se rado odazvati ovom pozivu i pomoći da se izuči obim srpskog stradanja u Jasenovcu, dodajući da to smatraju veoma važnim budući da se istorija na teritoriji NDH sve više iskrivljuje i postoje revizije.

Kako za naš list objašnjava vladika slavonski Jovan (Ćulibrk), dugogodišnji predsednik Odbora za Jasenovac, Srpska pravoslavna crkva već je bila angažovana na sličnom poslu. Naime, 1983/84. godine prikupljala je podatke o srpskim žrtvama tokom Drugog svetskog rata. Podaci tad prikupljeni tek treba da budu stručno obrađeni. Između ostalog, potrebno ih je uporediti i sa drugim izvorima.

– Odbor za Jasenovac izvršiće uvid u popis i sačiniti bazu podataka na osnovu njih – kaže vladika Jovan.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.