Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODNOSI BEOGRADA I ZAGREBA NA ISPITU

Posle političkih rafala usledila javna razmena diplomatskih nota

Srbija je Hrvatskoj uručila protestnu notu zbog rehabilitacije fašizma i učestalih incidenata protiv Srba, kaže Ivica Dačić
Илустрација (Фото Р. Крстинић)

U višemesečni spor između Beograda i Zagreba – prvo zbog migranata, potom zbog zahteva da Srbija promeni zakon o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, čime je blokirala otvaranje poglavlje 23 s EU, a potom zbog rehabilitacije Alojzija Stepinca – uključila se i diplomatija: na hrvatsku notu Srbija odmah odgovara svojom notom.

„Srbija  je Hrvatskoj uputila protestnu notu zbog rehabilitacije fašizma, zločina protiv Srba, njihovog pokrštavanja i incidenata koji se u toj državi povećavaju protiv građana srpskog porekla”, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je zemlja u kojoj se rehabilituju fašističke tvorevine koje su postojale i u drugim državama, ali u kojima se, kako je rekao, ne drže hvalospevi kao u Hrvatskoj. „Stepinac je bio duhovnik ustaškog pokreta, blagosiljao je zločine i ustašku državu, govoreći da je to božje delo i dar Hrvatima”, rekao je Dačić i podvukao da nikakvi protesti to ne mogu da promene.

Objasnivši da je samo uručenje note formalnost i da se ona može i primiti, i komentarisati, i odbiti, on je istakao da je bitno to da će se ona svakako objaviti i i da će se u javnosti naći poruka tog dokumenta. „I pre nego što je hrvatska nota zvanično bila uručena u ponedeljak popodne, faktički je već bilo obelodanjeno šta ona sadrži. Isto tako sam ja na ovoj konferenciji za medije rekao šta će biti u srpskoj noti”, naveo je ministar.

Upitan da li se plaši da će Hrvatska odbiti da primi srpsku notu, on je kazao da Beograd protestne note ne pokreće kako bi se poredila sa drugom zemljom, već kada je reč o nekom suštinskom pitanju, kao što je obnova fašizma.

Hina je u ponedeljak objavila da je hrvatsko ministarstvo spoljnih i evropskih poslova uputilo protestnu notu Srbiji zbog „neprihvatljivih izjava” srpskih zvaničnika Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića o poništenju presude kardinalu Stepincu.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da je rehabilitovati ustaškog vikara Alojzija Stepinca i govoriti o dobrim namerama prema Srbima licemerno koliko i polaganje venaca na grobove ubijene dece u Jasenovcu od strane onih koji se klanjaju ustašama u Blajburgu.

Beograd je i u septembru prošle godine, posle odluke zvaničnog Zagreba da zbog velikog priliva sirijskih izbeglica blokira granicu sa Srbijom i onemogući ulazak putnicima sa srpskim pasošem, reagovao diplomatskom notom, u kojoj je ocenjeno da takve mere nisu zabeležene u civilizovanom svetu i da se potezi Zagreba „po svom diskriminatorskom karakteru mogu porediti samo sa merama preduzimanim u prošlosti, u vreme fašističke Nezavisne države Hrvatske”.

Međutim, hrvatski ambasador Gordan Markotić odbio je da tu notu primi, iako je došao u MSP i upoznao se sa njenim sadržajem, što je, kako je kako je tada za naš list objašnjavao Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, prihvaćena praksa u diplomatiji.

Pamti se inače da je petnaestak dana kasnije i ambasador Albanije u Srbiji Iljir Boćka odbio da se odazove pozivu MSP kako bi mu bila uručena protestna nota zbog napada na srpske fudbalere u Albaniji.

Doduše, i Beograd se više puta našao u situaciji da ne želi da primi protestnu notu neke države. Primera radi, Milan Simurdić, ambasador SRJ u Zagrebu, 2002. godine odbio je da primi hrvatsku notu posle jednog incidenta na Šarengradskoj adi, u kome je jugoslovenska vojska ispalila upozoravajuće hice pošto se granici približavao čamac čiji dolazak nije bio najavljen, a kako se kasnije ispostavilo, u njemu se nalazila delegacija Hrvatske. Svoj potez Simurdić je tada objasnio činjenicom da incident nije istražen.

Zašto se Srbija u najnovijem sporenju sa Hrvatskom nije odlučila, recimo, na takav korak, da ne primi notu, već na to da uputi kontranotu?

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković kaže da to ne može da zna. „Da li se naša ambasadorka (Mira Nikolić) nije snašla ili je imala takvu instrukciju… Zaista je nezgodno komentaristati kad ne znate konkretno. Ali, u svakom slučaju, kada se nota primi, uobičajeno je da se na nju odgovori kontranotom”, kaže Visković i dodaje da težina diplomatske note nije tako velika – da predstavlja „srednji način izražavanja nezadovoljstva”.

Visković iznosi i mišljenje da ukupna situacija između dve zemlje „nije dobra, naročito zbog toga što se koriste neki pravni procesi da bi se od toga pravila politika”. „Ukoliko je presuda poništena zbog nekorektnosti pravnog postupka, onda zaista nije bilo potrebe da se reaguje na takav način, tim pre što je takva situacija bila i kod nas u slučaju Draže Mihailovića i Milana Nedića, kada je poništavan pravni postupak kao neodgovarajući normalnim uslovima u civilizovanim zemljama”, kaže Visković, podvlačeći da je, dakle, reč samo o poništavanju sudskog postupka, a ne da je neko proglašen nevinim.

S druge strane, potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže da je jasno o čemu se radi. „Poništavanje presude zbog nekorektnosti pravnog postupka samo je formalni izgovor za suštinsku rehabilitaciju”, smatra on.

Komentari39
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.