Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OPASNE LETNjE VRELINE

Ne pate samo meteoropate

Nagli temperaturni skokovi ovih dana, osim na hronične bolesnike, negativno utiču i na zdrave ljude. Glavobolja, osećaj malaksalosti, uznemirenost, pad pritiska, gušenje – samo su neke od tegoba
Фотодокументација „Политике“

 

Čim otvore oči, mnogi imaju naviku da uključe televizor kako bi pogledali vremensku prognozu. Ne zanima ih temperatura samo zbog izbora garderobe već im je bitnije da na osnovu vremenskih parametara unapred znaju kako će se osećati tog dana. Ukoliko se najavljuje da će živa na Celzijusovoj skali preći 30 i neki podeljak – u glavi im zvoni alarm, jer već znaju da će se loše osećati.

Nemojte sedeti ispred klima-uređaja
U ambulantu Hitne pomoći leti najčešće dolaze oni koji imaju problem s padom krvnog pritiska.  Glavobolja, utrnulost ruku i nogu, vrtoglavica, nesvestica samo su neki od simptoma zbog kojih ljudi traže pomoć lekara ove ustanove.
Na vrelini nikako ne treba stajati dugo u mestu, smatra dr Radmila Šehić, iz Hitne pomoći, već je poželjno kretati se.
– Ljudi nikako ne treba da sede ispred ventilatora ili klima-uređaja kako se ne bi „ukočili”, obnovili reumatsku bolest ili se prehladili. Oni koji su na plaži ne treba da ulete u hladnu vodu nepripremljeni, jer može da dođe do spazma krvnih sudova i naglog otkazivanja vitalnih organa. Ledene napitke ne treba piti jer može doći do grča jednjaka ili problema s bolovima u grlu. Važno je izbegavati masnu, jaku i slatku hranu, jer to povećava temperaturu tela. Za rashlađivanje je dobro kada se noge ohlade u lavoru koji je napunjen mlakom ili hladnom vodom – pojašnjava dr Šehić.

Ovde nije reč o umišljenim bolesnicima već o meteoropatama, ljudima osetljivim na temperaturne promene. Oni nisu usamljeni slučajevi jer je čak 30 odsto populacije osetljivo na kolebanje vremena. Bilo da je reč o prelasku visoke u nižu temperaturu ili obrnuto, da vetar jako duva ili da je vlažnost vazduha drugačija od one na koju su navikli, meteoropaate osećaju tegobe: od pospanosti do gušenja i migrene... Najteže im je ipak pred vremenske nepogode i to 10 do 20 minuta pre nego što udari letnja oluja, a posebno im smeta sparina i vrelina koja topi asfalt.

Lekari objašnjavaju da je ekstremno visoka temperatura i povećana vlažnost vazduha, koje su i kod nas postale česte, glavni problem koji muči meteoropate. Na listi onih koji traže pomoć medicinara u najtoplijem periodu godine su i potpuno zdrave osobe. Zato lekari upozoravaju građane da budu oprezni kada izlaze iz svojih domova i napominju da nisu uzaludni saveti dr Nade Macure o tome da se treba oblačiti slojevito, provetravati prostorije, nositi u prevozu flašicu s vodom... Jer upravo ti, naizgled banalni saveti, i te kako mogu da doprinesu da i oni koji se junače da svaku temperaturu mogu stoički da podnesu bez problema, ne završe u Urgentnom centru.

Zato je pravo pitanje za lekare: da li je došlo vreme da samo najizdržljiviji mogu da podnesu ekstremno visoke temperature i česte promene vremena? Primarijus dr Milica Nikolić Urošević, iz beogradskog Doma zdravlja „Vračar”, odgovora da mogu – ali samo pod uslovom da nisu pod stresom. Ona smatra da stres pospešuje pojačavanje dejstva naglih promena temperature i vazdušnog pritiska na organizam, pa sve to lakše podnose oni koji lagodno žive, nisu zabrinuti i nemaju zdravstvene i finansijske probleme.

Temperaturne promene zajedno sa stresnim situacijama najviše utiču na pojačavanje zdravstvenih tegoba kod onih koji imaju kolebanje krvnog pritiska, poremećaj funkcije štitne žlezde, tegobe sa želucem…

– Ljudi se žale na glavobolju, osećaj malaksalosti i uznemirenost. Vrelina ali i nagla promena temperature tera u depresiju, pa ljudi na svoju ruku uzimaju sedative. Obično ustanu, pogledaju kroz prozor, kažu: „Evo, opet se promenila temperatura” i padnu u „bedak”. Čini se da mlađi teže podnose temperaturne promene i stalno komentarišu kako im je loše. A stariji misle da im ništa neće biti pa se iscrpljuju na vrućini i ne piju dovoljno tečnosti, zbog čega dehidriraju. Jedna od najčešćih zabluda je da će ih „ubije” promaja, pa uopšte ne provetravaju stanove – kaže dr Nikolić Urošević.

Profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog i zamenik direktora Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije, naglašava da visoke temperature same po sebi predstavljaju dodatno opterećenje za organizam koji nije potpuno zdrav, pa se zato i savetuje da starije osobe izbegavaju da izlaze u najtoplijem delu dana, baš zbog činjenice da telo za prilagođavanje opterećenju koje visoka spoljna temperatura donosi troši dodatnu energiju, a njene rezerve su kod vremešnih ljudi ograničene.

Veliki faktor na to kako će se neko osećati, osim visokih temperatura, imaju i vlažnost vazduha i atmosferski pritisak.

Kako će se organizam čoveka ponašati kada zvezda upeče a napolju je pritom velika vlažnost vazduha, zavisi i od toga koliki nivo krvnog arterijskog ima, ali i koju terapiju uzima ukoliko ima povišen pritisak, koliko ima godina, da li je gojazna...

– Najupadljiviji efekat vrućine je vezan za fenomen niskog pritiska, koji prirodno postoji, posebno kod mlađih žena. Efekti spoljne temperature dovode do njegovog dodatnog snižavanja, čime se prelazi granica u kojima se osećaju simptomi kao što su malaksalost i slabija tolerancija napora, nesvestica, pa sve do kolapsnih stanja i gubitaka svesti. Sličan fenomen viđamo i kod osoba koje se leče od povišenog nivoa pritiska koji, međutim, tokom letnjih meseci može biti isuviše nizak, pa redovnu terapiju u dogovoru s lekarom treba prilagoditi tim okolnostima i umanjiti doze lekova – ističe dr

Kako se ponašati na visokoj temperaturi
*Izbegavati izlazak iz stana od 9 do 17 sati
*Pre odlaska iz kuće obavezno namazati kremu sa zaštitnim faktorom za sunčanje, staviti naočare za sunce, šešir ili kačket, i poneti flašicu s vodom i lepezu
*Obucite gardreobu od laganih materijala, poput lana i pamuka svetlih boja
*Konzumirajte oko dva litara tečnosti i jedite laganu hranu, poput voća i povrća
*Uzimajte propisanu terapiju
*Razlika u temperaturi na klima-uređaju u odnosu na spoljašnju ne sme da bude niža od osam stepeni
*Smanjiti fizičku aktivnost u najtopijem delu dana

Pavlović.

Sam nizak pritisak najčešće ne izaziva značajnije poremećaje, ali je potrebno da ljudi budu oprezni, savetuje dr Pavlović, jer slične smetnje mogu da daju i drugi poremećaji, poput niskog nivoa šećera u krvi.

Više posla tokom letnjih vrućina imaju i pulmolozi, jer trenutne vremenske prilike ne idu u prilog obolelima od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća. Oni na vrelini teže dišu i imaju češće napade, posebno onda kada se visoka temperatura udruži s visokom vlažnošću vazduha. Visoka temperatura, ističe profesor dr Aleksandra Dudvarski Ilić, iz Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, okidač je za suženje disajnih puteva koji mogu da izazovu asmatični napad.

– Zamislite zdravu osobu koju na 35 stepeni Celzijusovih terate da ima težak fizički trening. To joj mnogo teško pada. E tako se osećaju asmatičari kada je napolju vrućina. Vremenske prilike ne pogoduju ni pacijentima s alergijama jer u letnjim vrelim mesecima dolazi do veće koncentracije polena u vazduhu i grinja u zavesama i tepisima. Sve osobe koje imaju problema s plućnim bolestima moraju da izbegavaju izlazak napolje u najtoplijem delu dana, a ako moraju da idu na primer na posao, onda treba da borave u rashlađenim prostorijama. Klima-uređaji su dobri za asmatičare ali je važno da se filteri na uređaju redovno čiste – smatra dr Dudvarski Ilić.

Velike vrućine nisu prijatne ni za bebe pa ih zato na vrelini posebno treba nadgledati. Ukoliko je mališanovo lice crvenije nego obično, ima sitni osip i ubrzano diše, a uz to je nemirnije nego obično i ne može da spava, to mogu da budu znaci pregrevanja pa je važno da ih roditelji rashlade.

Oticanje nogu kod trudnica

Vrućine ne prijaju ni trudnicama, koje najviše muka imaju s oticanjem nogu. Ginekolog dr Mima Fazlagić savetuje budućim majkama u poodmlakloj trudnoći da izbace so iz ishrane i uzimaju lakšu hranu kao što su supe, čorbe, salate, povrće i voće.

– Nekoliko puta u toku dana je neophodno odmoriti se s podignutim nogama i smanjiti napore. Preporučuju se češća tuširanja mlakom vodom, uz dovoljno unošenje tečnosti, pre svega vode i čajeva – dodaje dr Fazlagić.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.