Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZA KULISA

Hoćemo li zbog EU morati da priznamo genocid nad Jermenima

Zašto ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nije otkrio koje zemlje vrše pritisak na Srbiju da donesemo deklaraciju o Turskom pogromu nad Jermenima
Илустрација (Фото Ројтерс)

Iako veliki broj zemalja Evropske unije smatra da je Turska pre sto godina počinila genocid nad Jermenima, ipak takvo priznanje, barem kako sada stvari stoje, ne može da bude uslov Srbiji za članstvo u EU. „To nije pitanje koje je u vezi sa poglavljem 31 o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU”, tvrdi izvor „Politike” blizak evropskim diplomatskim krugovima.

Govoreći o tome da je tekst deklaracije kojom je Srbija osudila zločin u Srebrenici usklađen s BiH i Turskom i da su u toj deklaraciji pažljivo upotrebljeni izrazi koji brane dostojanstvo svih, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić najpre je naveo da je Turska veoma osetljiva na upotrebu reči genocid i potom rekao da Srbija „trpi pritiske da donese deklaraciju o Turskoj i Jermenima”.

Do sada je zemlja, očigledno, uspevala da odoli takvim težnjama. Kad je prošle godine, u aprilu, predsednik Tomislav Nikolić bio u Jerevanu, na obeležavanju stogodišnjice pogroma, nije koristio reč „genocid” za to stradanje, jer Srbija spada u one zemlje koje ubistvo Jermena između 1915. i 1917. nisu zvanično proglasile genocidom.

Poručivši na toj komemoraciji da Srbija, u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim pojmom „genocid”, nije mogla da ne bude prisutna, Nikolić je rekao i da, ako iko može da razume i oseti nesreću koja je zadesila Jermene, onda je to srpski narod.

A Jermeni tvrde da je u to vreme ubijeno milion i po njihovih ljudi, dok moderna Turska te optužbe negira i burno reaguje na one koji priznaju taj genocid.

Kad je reč o zemljama koje pritiskaju Srbiju da taj pokolj kvalifikuje kao genocid, a koje Dačić nije imenovao, logična je pretpostavka da su to neke od onih koje su se već odlučile na takav korak.

Do sada je 28 zemalja jermensko stradanje okarakterisalo kao genocid. Nemački Bundestag je, podsetimo, početkom juna ove godine izglasao rezoluciju po kojoj je turski zločin nad Jermenima proglasio genocidom, što je za mnoge bilo neočekivano, jer je ta kvalifikacija stigla u veoma osetljivom trenutku, kad je Ankara potrebna Berlinu i Briselu kako bi se zaustavio priliv migranata, ali i u vreme velike napetosti povodom mnogih pitanja, uključujući i ljudska prava.

Pored nemačkog parlamenta, priznanje genocida stiglo je i iz Francuske, Italije, Austrije, Belgije, Češke, Grčke, Holandije, Poljske, Slovačke, Kipra, ali i Rusije, Kanade, Švajcarske…

Evropski parlament je još 1987. godine to ubijanje pre jednog veka proglasio genocidom, a stogodišnjica zločina bila je povod i za usvajanje posebne rezolucije u EP, u kojoj je Turska pozvana da prizna genocid i „na taj način utre put istinskom pomirenju između turskog i jermenskog naroda.

Prošlogodišnja evropska rezolucija usledila je samo nekoliko dana posle izjave pape Franje da je „tokom prošlog veka ljudski rod doživeo tri ogromne tragedije bez presedana, a prva, koju većina smatra prvim genocidom 20. veka, pogodila je jermenski narod”.

Rezolucija o genocidu nad Jermenima predlagana je i u Skupštini Srbije u dva navrata, prvo od strane Srpske radikalne stranke, pre šest godina, kad je SRS tadašnju vlast optužio da neće da usvoji rezoluciju kako se ne bi zamerila Turskoj, a potom i od poslanika Nove stranke, prošle godine.

I američki predsednik Barak Obama, i pored predizbornog obećanja 2008. godine da će priznati genocid nad Jermenima, to nije učinio, zbog, kako su prenosili američki mediji, protivljenja Stejt departmenta i Pentagona, pošto je Turska „ključni američki partner i saveznik u NATO-u”.

Ovde se, pak, često ukazuje na značaj Turske za stabilnost zapadnog Balkana.

Na pitanje da li EU ipak može zahtevati od Srbije da masakr nad Jermenima zvanično prizna kao genocid i da to bude jedan od uslova za članstvo u Uniji, Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku, odgovara da ne veruje da će se to dogoditi.

Đukanović, zapravo, misli da se zahtev za proglašenje genocida nad Jermenima neće pojaviti kao konkretan uslov u integraciji Srbije, sve dok evropske institucije ne zauzmu sličan stav. „Ako se tako nešto nađe u generalnom okviru EU, odnosno ako to bude pripadalo zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU u poglavlju 31, to će onda biti formalni uslov za članstvo Srbije u EU”, kaže ovaj naš sagovornik, koji je mišljenja da, čak i kad bi se to dogodilo, to ne bi bio fundamentalni uslov za članstvo. „U tom poglavlju 31 ima mnogo težih problema koje Srbija treba da razreši”, ističe Đukanović i dodaje da tu pre svega misli na sankcije koje je EU uvela Rusiji.

On objašnjava i da se Srbija ne izjašnjava po pitanju onoga što se dogodilo pre stotinu godina u Jermeniji zbog svoje obazrivosti prema Turskoj kao bitnom političkom faktoru. I Nemačka je, kako naglašava, bila prilično obazriva i birala trenutak kad će to da uradi.

Komentari56
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.