Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Nesporazumi sa dijasporom

Miroslav Majkl Đorđević objavio je knjigu „Decenija iluzija: Amerika, Srbija i srpska dijaspora” koja se bavi traumatičnim periodom naše novije istorije, takozvanim devedesetim

Dijaspora – po standardnoj definiciji grupa ljudi koja živi izvan područja (države) gde je dugo živela, ili gde su živeli njihovi preci – povremeno je aktuelna domaća tema, a ovog leta dobili smo priliku da je prilično detaljno sagledamo i iz važnog ugla, onog političkog.

To je omogućila memoarska knjiga u dva toma, sa ukupno 950 strana jedne od najistaknutijih ličnosti srpske dijaspore (ili srpski rečeno, „rasejanja”) Miroslava Majkla Đorđevića, rođenog Beograđanina (1936) i naturalizovanog Amerikanca (emigrirao je 1956), koja se bavi traumatičnim periodom naše novije istorije, takozvanim devedesetim.

Naslov joj je „Decenija iluzija: Amerika, Srbija i srpska dijaspora” (izdavač je „Klio”) i pruža ne samo dragoceno svedočenje jednog spoljnog učesnika u drami raspada Jugoslavije, već je, s obzirom na to da autor svoja sećanja podupire bogatom arhivom – i prvorazredna građa za istoričare.

Glavno saznanje iz ove knjige jeste da je dijaspora, a naročito ona iz Amerike, bila politički mnogo aktivnija – i ambicioznija – nego što se obično misli. A odgovor na pitanje zašto su devedesete bile „decenija iluzija”, odnosno šta je bila najveća zabluda Đorđevića i njegovih prijatelja, srpskih Amerikanaca, glasi da je to njihovo uverenje da su promene u Srbiji moguće i da će njihovo iskustvo i njihov kapital, novčani i intelektualni, biti dobrodošli.

Razočarala ih je ne samo otadžbina, nego i njihova nova domovina. „Verovali smo da će novi svetski poredak biti izgrađen na idealima i principima osnivača Amerike, dakle na njenim vrednostima i moralnim osnovama, ali to nije bio slučaj”, kaže autor.

„Decenija iluzija” je i bogat katalog nesporazuma između matice i dijaspore, odnosno njene elite: Đorđević konstatuje da je samo pet odsto pripadnika srpske zajednice bilo motivisano, aktivno i voljno da i finansijski pomogne lobiranje u korist Srbije.

Nesporazumi su bili i ideološki: za Đorđevića i saborce, Jugoslavija je bila „Titoslavija”, i njihova želja i ambicija je bila da se „komunizam” u Srbiji ekspresno demontira, što je, razumljivo, izazvalo podozrenje glavnog aktera srpske drame Slobodana Miloševića.

Ali početni i suštinski nesporazum bio je to što, kako piše Đorđević, „srpski nacionalni interesi nisu bili definisani, niti je Milošević sastavio nacionalni program… Nažalost, uzalud smo na tome insistirali”.

U takvim okolnostima, lobiranje je zamenjeno „spontanim akcijama”. Dobro „umreženi” Đorđević i čelnici Kongresa srpskog ujedinjenja, čiji je bio prvi predsednik, imali su pristup uticajnim kongresmenima i istaknutim ličnostima iz administracije, pa i predsednikovog okruženja – vodili su neku vrstu paralelne diplomatije koja je retko bila sinhronizovana sa zvaničnom.

Đorđević „vlastima u Beogradu” zamera i što „nisu razumele pravila igre novog svetskog poretka”, pa „Srbija sa Miloševićem na čelu nije nastojala da se približi Sjedinjenim Državama i nađe geopolitičke tačke uzajamnog interesa”, što je, po njemu, doprinelo da Amerika uzme „muslimanski žeton” i u Bosni i na Kosovu.

KSU je na početku lobirao da se Amerika „probudi” i ne dopusti Nemačkoj i Evropi da same rešavaju jugoslovensku krizu, da bi potom, kao Amerikanci bili suočeni sa činjenicom da je to „buđenje” bilo na štetu Srbije.

Pa ipak, suštinski problem je bilo podozrenje prema namerama dijaspore, što dobro ilustruje izveštaj jednog od Đorđevićevih saboraca, profesora Žarka Bilbije, o poseti Beogradu. „Slobodan Milošević nikada neće pristati da se prema dijaspori ponaša drugačije nego kao smrtnom neprijatelju. On će jedino održavati kontakte sa dijasporom iz dva razloga: da dobije novac i spreči delovanje protiv njega.”

Obimno štivo „Decenije iluzija” sadrži i galeriju gotovo svih likova koji su nešto značili tokom devedesetih, naravno kroz dioptriju Majkla Đorđevića, i utisak je da je reč o novom materijalu za dopunu portreta svih aktera srpske drame.

Primetno je da Đorđević, iako blizak disidentima (Dobrici Ćosiću, pre svih) nema mnogo simpatija za kasnije vodećeg lidera opozicije Zorana Đinđića, navodeći u jednom momentu da ga je ovaj direktno pitao: „A zašto da vam predamo vlast”.

Nerazumevanje dakle nije postojalo samo sa „komunistima”, a u suštini to je bio i sukob koncepcija ljudi koji su se, promenivši domovinu, afirmisali u novom okruženju i postali uspešni biznismeni, profesori i drugi uglednici, s jedne, i mahom intelektualaca i političara iz otadžbine, sa druge strane. Prvi su znali šta znači „biti odgovaran za platni spisak”, a drugi su uglavnom živeli od plate iz nekog budžeta.

Majkl Đorđević ne krije da je flertovao i sa političkim angažmanom u Srbiji: iz memoara saznajemo da ga je Dobrica Ćosić smatrao boljim izborom za premijera SRJ od Milana Panića, a razmatrano je i njegovo kandidovanje na predsedničkim izborima 1997. Da li bi bio uspešniji od „bicikliste” iz Kalifornije, pitanje je tipa „šta bi bilo da je bilo”, ali nema sumnji – što dokazuje i „Decenija iluzija” – da je u „srpska posla” bio upućeniji.

Komentari41
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.