Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto je jul „bolji nego ikad”

Nešto bolja privredna aktivnost i odlučnija borba protiv sive ekonomije uticali su na rast poreskih prihoda – smatra Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta
Александар Вучић (Фото Д. Жарковић) / Ни­ко­ла Ал­ти­пар­ма­ко­в (Фото З. Кршљанин)

Za one koji redovno prate budžetske prilike suficit u julu je isto toliko iznenađenje koliko i sneg u januaru. Jer, plus u državnoj kasi, u letnjim mesecima, redovna je sezonska pojava. Ali ovogodišnji julski plus u budžetu je znatno veći od svih prethodnih i nezvanično je iznosio 25,9 milijardi dinara. Ono što je takođe veliko iznenađenje i što se zaista dogodilo „prvi put u novijoj istoriji” jeste da  je u prvih sedam meseci zbirno budžet bio u plusu. U tom periodu do sada državna blagajna je  obično bila u deficitu. Prošle godine, manjak u prvih sedam meseci iznosio je 24,21 milijardu dinara, a pretprošle je republički budžet bio u deficitu od čak 109,78 milijardi dinara.

Ovog jula, kako je to pre dva dana istakao premijer Aleksandar Vučić, kumulativno posmatrano, ostvaren je suficit od 22 milijarde dinara, odnosno 170 miliona evra, što je, istakao je, do sada najbolji fiskalni rezultat. „Stanje u državnoj kasi je dobro i teško da je ikad bilo bolje”, rekao je predsednik vlade.

Vučić je, na konferenciji za novinare pre dva dana, podsetio da je prvobitni dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom bio da u prvih sedam meseci manjak u kasi ne bude veći od 73 milijardi dinara. To znači da je rezultat bolji od očekivanog za 95 milijardi. „Bolji nam je rezultat za 800 miliona evra. Za toliko su nam veći prihodi i manji rashodi od onoga što je dogovoreno sa MMF-om i što je usvojila Skupština Srbije”, pohvalio se premijer i dodao da je mahom reč o boljim budžetskim prihodima.

„I u avgustu ćemo, zato, da povećamo suficit”, rekao je Vučić navodeći da očekuje suficit u ovom mesecu od najmanje 25 milijardi dinara, odnosno 200 miliona evra. To znači da će na kraju avgusta, republička kasa biti u suficitu većem od 40 milijardi dinara. Tome će, očekuje premijer, doprineti i državna preduzeća poput „Telekoma”, EPS-a i EMS-a čije će uplate u budžet stići tokom avgusta.

Šta je to što je ovog jula ulepšalo budžetsku sliku? Prihodi su veći za 22,8 milijardi dinara, dok su rashodi niži za 3,8 odsto od planiranih. Kada je reč o poreskim prihodima, oni su iznosili 54,7 milijardi dinara. Neporeski prihodi bili su 18,7 milijardi, a veći su pre svega zbog bolje naplate akciza i carina.

Prema rečima Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, kumulativno posmatrano budžetski rezultati su, u prvih sedam meseci, daleko bolji od planiranih. I na nivou cele države posmatrano, a ne samo centralne kase – u julu je, kako pokazuju nezvanični podaci, zabeležen suficit.

– Tome je u najvećoj meri doprinela daleko bolja naplata poreza od planirane. Dva su razloga za to: nešto bolja privredna aktivnost i odlučnija borba protiv sive ekonomije. Ovo je već druga godina da je smanjenje sive ekonomije doprinelo mnogo boljim fiskalnim rezultatima – smatra Altiparmakov.

Ranijih godina bila je praksa da se, prilikom krojenja budžeta, na prihodnoj strani uračuna i oko 100 miliona evra boljih prihoda od sive ekonomije. Ti planovi su, obično padali u vodu. Zašto ministar finansija Dušan Vujović, poput svojih prethodnika, ove prihode nije uneo u budžet kad je krojio državnu kasu za ovu i prošlu godinu? Iz jednostavnog razloga: MMF, sa kojim Srbija ima aranžman iz predostrožnosti, takav način smanjenja deficita stavlja na spisak takozvanih mekih mera. Što znači da te prihode ne priznaje sve dok se ne dogode.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, smatra da upravo zbog ovakvog rezultata treba osnažiti Poresku upravu.

– Kako bi rezultati bili trajni i održivi u narednom periodu, Poreska uprava bi trebalo da ima veću nadležnost, veća sredstva i veći broj zaposlenih – sugeriše Altiparmakov.

On dodaje da će zbog toga što je deficit znatno niži od planiranog, na kraju ove godine nivo javnog duga početi da pada. Programom sa MMF-om bilo je planirano da se to dogodi tek posle 2017. godine.

Šta će ovakav rezultat promeniti kada je reč o aranžmanu Srbije sa MMF-om?

Nezvanično, Fond više neće insistirati na smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru. Prvobitno, kao jedna od mera za smanjenje deficita bilo je planirano da se broj zaposlenih u javnoj upravi do kraja 2017. godine smanji za po pet odsto, odnosno 25.000 ljudi. MMF, kako može da se čuje, na tome više neće insistirati. Takođe, prilikom sledeće šeste kontrole sporazuma sa Fondom kada se očekuje otvaranje pregovora o povećanju plata i penzija, premijer Vučić će, kao kec iz rukava, za pregovarački sto izvući upravo suficit u budžetu.

Komentari53
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.