Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kolevka hrišćanstva pred nestankom

Procene su da je u periodu od 1910. do 2010. godine procenat hrišćana na Bliskom istoku, uključujući zemlje kao što su Egipat, Izrael, Palestina, Jordan, opao sa 14 na svega četiri odsto
Божић 2014. у Багдаду (Фото Ројтерс)

Da li će svet mirno gledati na to što će hrišćanstvo biti u potpunosti uništeno u krajevima u kojima je najprije počelo da se širi po svetu i gde se u kontinuitetu očuvalo tokom dve hiljade godina? Ovo pitanje, koje se odnosi na stvarnost Bliskog istoka, postavili su nedavno, u saopštenju posle održanog međuhrišćanskog sastanka u Ljubljani, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev) i ljubljanski nadbiskup Stanislav Zore.

Nijedan od najznačajnijih ovogodišnjih skupova ili susreta u hrišćanskom svetu nije prošao bez postavljanja sličnog pitanja i ukazivanja na razmere stradanja naroda u bliskoistočnim zemljama i ugroženosti tamošnje hrišćanske zajednice. Ta goruća tema deo je zvanične poruke Svetog i velikog sabora pravoslavne crkve koji je održan krajem juna na Kritu, ona je sadržana i u zajedničkom saopštenju vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i rimskog pape posle susreta na Lezbosu, uvrštena je i u zajedničku izjavu sa istorijskog susreta patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila i pape Franje u februaru na Kubi. U svima njima poziva se na hitan prekid sukoba na Bliskom istoku i upozorava na dramatičnu ugroženost tamošnjih hrišćana.

O tome svedoči i poslednji izveštaj Evropskog parlamenta o stanju verske slobode u svetu. U Iraku hrišćanskoj zajednici preti nestanak. U drevnom sirijskom Alepu, gde se ovih dana vode žestoke borbe, ostalo je svega 60.000 hrišćana od nekadašnjih 400.000. U Libiji su stalna meta pripadnika Islamske države. Procene su da je u periodu od 1910. do 2010. godine procenat hrišćana na Bliskom istoku, uključujući zemlje kao što su Egipat, Izrael, Palestina, Jordan, opao sa 14 na svega četiri odsto. Tome nisu kumovali samo sukobi i građanski ratovi, revolucije arapskog proleća, već i niska stopa rađanja, ekonomska kriza, neprijateljsko političko okruženje.

Crkva nema drugi način da utiče na ovakve događaje osim molitvom i apelovanjem na odgovorne ličnosti koje mogu uticati da stradanja prestanu, kaže za „Politiku“ vladika bački Irinej.

– Naša crkva to i čini – formalno, upućujući apele odgovornima, ali još više u čestim neformalnim kontaktima na svim nivoima, međucrkvenim, međuverskim, diplomatskim i drugim. To je naša obaveza i zbog toga što su pojedini srpski episkopi višedecenijski prijatelji mnogim ličnostima iz Antiohijske patrijaršije, čiji su vernici najveće žrtve terora koji tamo vlada. I druge pomesne pravoslavne crkve čine slične napore. Carigradska patrijaršija je, na primer, aktivna na diplomatskom planu i u organizovanju međuverskih konferencija, u saradnji sa različitim islamskim organizacijama. Najviše je učinila i čini Moskovska patrijaršija, čiji predstavnici su svakodnevno na ugroženim područjima, gde svima dele humanitarnu pomoć i molitveno teše i hrabre hrišćane na Bliskom istoku – navodi vladika bački Irinej.

Antiohijska patrijaršija, jedna od pet drevnih patrijaršija, uprkos složenim i teškim uslovima i dalje nastavlja misiju i propovedanje vere i u Siriji iz koje ovih dana dolaze vesti o najžešćim okršajima od početka sukoba. Arhimandrit Prokopije, klirik Antiohijske patrijaršije, koji je na doktorskim studijama na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, kaže da se bogoslužbena sabranja nesmetano obavljaju u brojnim parohijskim crkvama i manastirima, pa čak i u onim naseljima koja su u neposrednoj blizini ratnih sukoba.

– Naša pomesna crkva naročito se angažuje na polju različitih haritativnih delatnosti. Hrišćani su najveći deo svoje istorije na Bliskom istoku proveli živeći kao manjina, uglavnom marginalizovana, a neretko ugnjetavana i potlačena od strane različitih (islamskih) imperija koje su se postepeno smenjivale na istorijskoj sceni. Uprkos svemu, treba istaći da miran suživot ljudi različitih vera ipak najverodostojnije predstavlja stanje tokom najvećeg dela istorije ovog dela sveta na kom donedavno nikada nije bilo dovedeno u pitanje sâmo postojanje hrišćanstva – kaže arhimandrit Prokopije.

On, međutim, ističe da na ljude u Evropi činjenica da žive u vremenu kada najstarije hrišćanske crkve trpe progone i bivaju uništavane ostavlja zanemarljiv uticaj.

– Pored izolovanih izraza zabrinutosti koji potiču pre svega od crkvenih velikodostojnika, stiče se utisak da u javnosti problem sudbine hrišćana na Bliskom istoku i ove oblasti nije našao značajnijeg odjeka sve do početka migrantske krize. Razlozi za to su brojni i mogli bi delimično biti pripisani opštoj neinformisanosti građana razvijenih evropskih zemalja o dešavanjima u sukobima u koje su uključene i njihove vojne snage, generalnoj nezainteresovanosti savremenog čoveka za stradanje ljudi u udaljenim i siromašnim krajevima sveta, još izraženijoj ravnodušnosti na koju nailazi bilo koja vest o tragedijama sa trusnog i politički nestabilnog prostora Bliskog istoka – navodi arhimandrit Prokopije.

Pseudoislamski masovni teror

Vladika bački Irinej podseća da je „masovni teror sa pseudoislamskim predznakom” prvi na svojoj koži u Bosni i Hercegovini osetio srpski pravoslavni narod. On se seća apela  patrijarha Pavla 2001. godine povodom terorističkih napada na manastire Matejče i Lešak, kada je patrijarh upozorio da se terorizam može proširiti i dalje, van granica Balkana.

– Tada je Slične apele na iste adrese Srpska pravoslavna crkva je upućivala i posle stravičnog pogroma na Kosovu i Metohiji 2004. godine. Ali, nažalost, sa tih adresa teror nije obeshrabrivan. Stavove najodgovornijih ličnosti Zapada nije, štaviše, promenio ni snimak lomljenja krstova na podujevskoj crkvi. Makar tada je svakome ko ima oči da vidi i uši da čuje bilo jasno da se ne radi o sukobu hrišćanstva i islama nego o geopolitičkim zahvatima koji putem terora, izazivanja ratova i takozvanih obojenih revolucija uništavaju međunarodni pravni poredak i suverenitet država, radi sirovina, kontrole nad teritorijama i slično. Ljudske žrtve su unapred ukalkulisane, a možda i poželjne, jer je praznim teritorijama, posle seobe naroda biblijskih razmera, lakše vladati. Očigledno je i to da su žrtve i hrišćani i muslimani, podjednako – kaže vladika bački Irinej.

I Sveti Sava je pohodio Antiohiju

Bliski istok je  kolevka hrišćanstva: tu je Gospod Isus Hristos blagoizvoleo da se rodi, živi, propoveda, strada i vaskrsne, podseća arhimandrit Prokopije.

– Antiohija je mesto gde su sledbenici Isusa Nazarećanina prvi put nazvani hrišćanima i, kao takva, crkva u Antiohiji je presudno uticala na formiranje i razvoj drevnog hrišćanstva. Sveti Sava, prvi arhiepiskop i prosvetitelj srpskih i primorskih zemalja, prilikom svojih pohođenja svetih mesta na Bliskom istoku, posetio je između ostalog i Antiohijsku patrijaršiju, pokazujući tadašnjim i budućim generacijama na ovim prostorima svojim ličnim primerom gde se zapravo nalaze koreni bogoslužbenog i hrišćanskog identiteta svih onih koji su zajedničari Hristovi. Upravo ovim korenima dužni smo se stalno vraćati, napredujući u njihovom spoznavanju – ističe arhimandrit Prokopije.

Komentari38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.