Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: vikarni episkop dioklijski KIRILO

Matematika mi je mnogo kazala o Bogu

Skoro svi veliki naučnici bili su religiozni – pomenimo samo Njutna, Lajbnica, Gedela, Ajnštajna, Teslu
Епископ диоклијски КИРИЛО (Фото: СПЦ)

Jedan od dvojice novih vladika Srpske pravoslavne crkve, vikarni episkop dioklijski Kirilo, univerzitetsku katedru zamenio je monaškom rizom. Radio je kao asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu 2000. godine, kad je odlučio da se zamonaši i postao iskušenik Cetinjskog manastira. Magistar matematičkih nauka, prošle nedelje u Sabornom hramu u Podgorici svečano je ustoličen za vladiku srpske crkve. Razgovor sa njim započinjemo ličnim pitanjem – Zašto se odlučio da napusti funkciju asistenta na fakultetu i izabere monaški put.

– Mnoga od pitanja vezana za ključne odluke u našem životu, ostaće zauvek tajna čak i za nas same. Svakako da je na mene najviše uticalo hrišćansko vaspitanje mojih roditelja, molitve Svetog Vasilija Ostroškog, besede mitropolita Amfilohija i pouke drugih duhovnika Pravoslavne crkve. Takođe su na mene uticale svetinje današnje Rusije, Ukrajine i Svete Gore Atonske. Mislim da sam tražio i način da pred Bogom prinesem žrtvu za naš narod koji je tad stradao u Republici Srpskoj i na Kosovu – kaže u intervjuu za „Politiku” vikarni episkop dioklijski Kirilo.

Koliko je sad matematika prisutna u vašem životu i koje su bile naučne oblasti kojima ste se bavili dok ste radili na fakultetu?

Nisam napustio svet i matematiku zbog nekog razočarenja. Voleo sam tu nauku i bio u njoj dosta uspešan. Završio sam PMF u Podgorici i zatim magistrirao diferencijalnu geometriju i topologiju na Beogradskom univerzitetu. Posle sam bio na specijalizaciji na Moskovskom univerzitetu, na Lomonosovu. Mogu reći da je i matematika, meni mladom studentu, mnogo kazala o Bogu kao što znanje o Bogu sadrže i sve pozitivne prirodne i druge nauke. Neka od tih razmišljanja ugradio sam u moju disertaciju na Moskovskoj duhovnoj akademiji o Svetom Petru Drugom Petroviću Njegošu. Trenutno nemam vremena da se aktivnije bavim matematikom, ali se staram da uvek pročitam nešto novo iz te oblasti.

Često se govori o antagonizmu nauke i religije, pa je možda nekima i neobično što je jedan matematičar postao vladika. Međutim, čini se da su oni koji govore o suprotstavljenosti nauke i religije najčešće iz sfere društvenih, a ne prirodnih nauka?

Mislim da nema prostora čuđenju, jer su skoro svi veliki matematičari i naučnici bili religiozni. Pomenimo samo Njutna, Lajbnica, Gedela, Ajnštajna, Teslu. S druge strane, matematičko znanje je pretočeno u bogoslovlje na primer kod blaženog Avgustina, Svetog Vasilija Velikog, novomučenika Pavla Florenskog i drugih. Znate, kad govorite o matematici koristeći jezik opisivanja, mimo njenih formula i teorema, morate da izbegnete dve krajnosti. Prva je mistifikovanje matematike, to jest gledanje na matematiku kao na neko svešteno znanje. Na to delimično nailazimo kod nekih bogoslova. A druga krajnost je banalizovanje matematičkih znanja. Imamo i takvih primera. Po oceni mojih profesora na Moskovskoj akademiji, ja sam uspeo da izbegnem te krajnosti. Matematika je, kao i svaki drugi jezik, jedan univerzalni jezik opisivanja stvari i pojava u prirodi, pri čemu je ona mene zaplenila upravo time što su njene formule slične poeziji. Nekako su odvojene od ove stvarnosti pa su meni uvek napominjale neke duhovne zakone. Posebno mi se svidela i zato što su njeni zakoni tačni i nepromenjivi, nisu kao politička nauka koja je danas jedna a sutra druga. U tome je matematika slična teologiji.

Bili ste i asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu i predavač i vaspitač na Cetinjskoj bogosloviji. Imate, dakle, pedagoško iskustvo. Šta je najvrednije što ste vi naučili od studenata i mladih bogoslova?

Da, naučio sam mnogo od profesora i učenika Cetinjske bogoslovije i PMF-a. Pre svega trpljenju, praštanju i ljubavi. Mislim da je neko od svetih rekao da je bolje da vas učenici vole nego da vas se boje, i ja sam se starao da to ispunim.

Koliko se školovanje i vaspitavanje mladih bogoslova razlikuje od onog koje iskuse njihovi vršnjaci u nekoj gimnaziji, na primer?

U svakoj grani nauke ili društvenog života, pa tako i u Crkvi, imate specijalističke škole. Imaju ih i policija, vojska. Tako je i bogoslovija specijalistička škola koja obučava buduće sveštenike. Razlika u odnosu na druge škole je u tome što svetske gimnazije traže od čoveka izvesno znanje i jedan nivo discipline u ponašanju. Bogoslovija i uopšte teološka nauka traži potpunu promenu kod čoveka i u duhovnom smislu, kroz znanje, molitvu, podvig, ali i u telesnom smislu, kroz post, asketizam. Ali, pre svega traži veru bez koje se, po riječima Svetog apostola Pavla, ne može ugoditi Bogu. Naravno, to obučavanje nije prisila, nego je zasnovano na slobodnoj volji učenika.

Koja će biti vaša zaduženja sad kad ste vladika dioklijski?

Po rečima patrijarha Irineja i mog nadređenog arhijereja vladike Amfilohija, kojem sam vikar, i dalje ću nastaviti svoj rad u Eparhiji buenosajreskoj i južno-centralno-američkoj naše SPC.

Možete li nam nešto reći o organizaciji crkvenog života u jednoj od najmlađih eparhija SPC, buenosajreskoj, gde ste postavljeni za arhijerejskog zamenika 2014. godine? Koliko Srba živi na teritoriji ove eparhije i koliko je za njih značajno organizovano prisustvo SPC na prostorima gde žive?

Postoji mnogo ljudi našeg porekla u Južnoj i Centralnoj Americi s teritorija Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, a čiji su koreni pravoslavni. Teško je oceniti njihov broj jer su oni rasejani po tim ogromnim prostranstvima. Recimo da je reč o više desetina hiljada ljudi. To je navelo vladiku Amfilohija da, s blagoslovom naše Crkve, pođe u te krajeve i potraži „izgubljene ovce doma Izrailjeva”. Ja sam pristao da mu u tome pomognem.

Znate, naša Crkva u svojoj posleratnoj istoriji nije mogla da ispuni potrebe ni naroda u matici, a kamoli da se bavi narodom preko okeana. Često pominjem činjenicu da je u Zidanom Mostu, u Sloveniji, ubijeno, od strane komunističkih vlasti, više od sto sveštenika naše Crkve, zajedno sa sveštenomučenikom Joanikijem, mitropolitom crnogorsko-primorskim. Taj zločin je izrodio drugi zločin, a to je nedostatak sveštenstva na području južnoameričkog kontinenta. Naš narod u Severnoj Americi je bio bolje crkveno organizovan, i to je i danas slučaj. U Južnu Ameriku je još patrijarh Gavrilo Dožić poslao jednog časnog sveštenika, Radojicu Popovića, koji je tamo služio Bogu i rodu ceo život. Posle njega trideset godina nije bilo naših sveštenika u Južnoj i Centralnoj Americi. Nažalost, zbog toga, i zbog činjenice da je Katolička crkva prisutna u svim porama društva, u školama, vojsci, mnogi od naših ljudi su prešli u Katoličku crkvu. Neki se sada vraćaju u pravoslavlje. Takođe i država, bivša Jugoslavija, nije baš dovoljno pomogla oko organizovanja škola za decu naših iseljenika, tako da su već u drugom ili trećem pokolenju oni zaboravili svoj jezik. Mi se staramo da danas ispravimo donekle te propuste. Devedesetih godina prošlog veka u Južnu Ameriku je došao arhimandrit Dositej Motika, današnji episkop SPC u zapadnoj Evropi. Posle njega su se smenjivali sveštenici, uvek po dva ili jedan, a to je kap u moru, jer su prostranstva Južne i Centralne Amerike slična beskrajnim prostranstvima Rusije. Od kad je mitropolit Amfilohije na funkciji episkopa-administratora Eparhije buenosajreske, prvi put 2011. godine, situacija se menja.

Koliko sveštenika i crkava ima Eparhija buenosajreska i da li među sveštenstvom i vernicima SPC ima i lokalnog stanovništva?

Sad imamo četiri sveštenika i jednog protođakona u Argentini i četiri monahinje. Zatim pet sveštenika u Brazilu, jednog arhimandrita u Venecueli, po jednog jeromonaha u Kolumbiji i Ekvadoru, jednog sveštenika u Čileu i jednog monaha u San Salvadoru. Od toga šest sveštenika i sveštenomonaha vodi poreklo od stanovništva. Jedan sveštenik i protođakon su rođeni u Argentini, ali su srpskog porekla. Takođe, jedna monahinja je iz Brazila i jedna iz Čilea. Naravno da je postojanje i delovanje SPC na ovom kontinentu od nasušne potrebe za naš narod i za njegovo spasenje. Osnovni problem naše misije je i dalje ekonomski, i uglavnom pada na teret Mitropolije crnogorsko-primorske, iako pomažu i eparhije SPC iz Severne Amerike i ljudi dobre volje.

Sveti Arhijerejski Sabor SPC u saopštenju, objavljenom posle poslednjeg zasedanja, ukazao je na probleme s kojima se suočava Srpska crkva u Crnoj Gori. Istaknuto je da se „sprema zakon koji ne samo da ne priznaje Crkvi status i identitet nego joj preti otvorenim progonom, a njena vlast Srpsku pravoslavnu crkvu proglašava za državnog neprijatelja broj jedan”. Kakva je trenutna situacija i da li se nazire rešenje problema koji su izazvali i progone sveštenika i nasrtaje na hramove SPC?

Mislim da su taj predlog zakona ocenile kao neprihvatljiv i međunarodne institucije. Nadam se da će oni koji danas vlast imaju shvatiti da je istorija Crne Gore, i u većem smislu od ove današnje, u suštini istorija cetinjskih mitropolita i pravoslavne crnogorske mitropolije, i da će poslušati glas svog dobrog pastira vladike Amfilohija, i napraviti zakon koji bi garantovao verska prava svih u Crnoj Gori. Naročito mislim na tradicionalne crkve i verske zajednice – Pravoslavnu i Katoličku crkvu i muslimansku zajednicu.

Važan je rad

Šta biste poručili osnovcima i srednjoškolcima koji i dalje matematiku doživljavaju kao jedan od najtežih predmeta u školi?

Za neko dublje bavljenje matematikom potreban je, kao i u svemu, određeni talenat. Međutim, osnovne studije matematike, pa i gradivo osnovne i srednje škole može da završi svaki student ili učenik, uz naravno istrajan i konstantan rad.

Komentari93
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.