Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
​ ISTORIJA SRBIJE U SULTANOVOM ARHIVU (2)

Šesnaest turskih naziva za Beograd

Administracija Osmanskog carstva bila je mnogo pedantnija nego što bi se na osnovu stereotipa o orijentalnoj zapuštenosti moglo zaključiti, kaže direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić
Читаоница архива у Истанбулу (Фото Архив Србије)

U istanbulskom arhivu, među desetinama miliona dokumenata, nalazi se i više stotina hiljada stranica značajnih za istoriju srpskog naroda. Direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić, koji rukovodi „projektom veka“ i preuzimanjem ove dragocene građe, naglašava za „Politiku“ da je u pojedinačnim detaljnim turskim popisima sadržano poimenično stanovništvo. Isto tako, i svi pojedinačni izvori feudalnih prihoda popisane oblasti.

Na osnovu ovih popisa moguće je utvrditi približnu statistiku stanovništva svakog popisanog mesta, kao i njegovu socijalnu, etničku i versku strukturu. Iz takozvanih Joklama deftera (Yoklama defteri) moguće je utvrditi koliki broj Srba je služio u osmanskoj vojsci i koliko su važno mesto u njoj imali hrišćanski vojnici. Pored navedenih, postoje i defteri koji sadrže ekonomske karakteristike naselja, koji sadržajem predstavljaju prvorazredne izvore za izučavanje ekonomske strukture popisanih naselja.

Arhivist u Arhivu Srbije Enisa Alomerović, koja radi na obradi dokumenata, ističe da su ne manje važni popisi oporezovanih proizvoda seoske privrede, na osnovu čijih iznosa i novčane vrednosti pojedinih naturalnih davanja se može izračunati visina produktivnosti svih grana seoske privrede u svakom popisanom mestu. – Detaljne katastarske knjige, pak, sadrže bogate podatke za izučavanje istorijske geografije i toponimije – kaže Enisa Alomerović.

Ona navodi primer kako se kroz dokumenta može videti da se za Beograd koristilo najmanje 16 naziva: Begrad-ı Dârü’l-Cihâd, Dârü’l-Cihad, Medine-i Belgrad, Belgrad, Belgrat, Belgırad, Bellegrad, Beligrad, Belgrad-ı Tuna, Belgrad-ı Ungurus, Belgrat-ı Üngürüs, Belgrad-ı Engürüs, Dunayi Belgrad, Belgrat-ı Bûnyâd, Yunusakhisar, Yunusbelgrat.

Postojanje mosta u Beogradu kojim se vršio izvoz robe, potvrđuje dokument iz 1526. o njegovoj popravci od strane Zaima Ali Ćelebije. O izvozu robe nalaze se podaci i u dokumentu iz 1560,  u kojem se navodi velika količina brašna koja je iz Sofije prebačena u Niš.

Fermanom (sultanova uredba, ukaz) Sulejmana Zakonodavca iz 1560, sprečava se sakupljanje poreza mimo zakona u Smederevu. U fermanu se navodi da se svaki počinilac ima kazniti, čak i ako je to sandžak-beg. Brojni su berati (sultanova povelja) kojima se unapređuju mutesarifi (upravnici jednog sandžaka). Zatim dokumenti na osnovu kojih mogu da se sagledaju materijalno stanje i način življenja u određenom periodu, kao na primer na osnovu ruznama, odnosno dnevnika zaostavštine jednog pokojnika bez naslednika u Pirotu iz 1526, zbog čega je njegova imovina pripala državnoj kasi. Obračun prihoda od rude bakra u blizini Peći može se videti u dokumentu iz 1569, koji je pisan od strane Balija, beogradskog kadije. Zanimljivi su i dokumenti iz 1689. o kupovini žita na odmaralištima od Istanbula do Niša, potrebnog za sultanov rat (Sefer-i hümayun) i iz 1691. o obnovi kapije na smederevskoj tvrđavi.

U planu Arhiva Srbije je uporedni posao na arhivističkoj obradi preuzetih dokumenata i na novim istraživanjima u Istanbulu.

– Očekujemo nove desetine hiljada stranica iz Osmanskog arhiva, njihovu obradu u Arhivu Srbije i priređivanje i objavljivanje serije zbornika dokumenata. Rad na ovom projektu za sada obavlja tek jedno lice, a s obzirom na težinu raščitavanja dokumenata i njihovu obradu, ovaj posao iziskuje veći broj saradnika sa znanjem jezika i dobrim poznavanjem istorije vremena na koje se dokumenti odnose. Državna administracija Osmanskog carstva bila je mnogo pedantnija nego što bi se to na osnovu stereotipnih razmišljanja o orijentalnoj zapuštenosti moglo zaključiti. Rad na ovom projektu nesumnjivo će bitno pomeriti granicu naših znanja o prošlosti, koja nam izgleda daleka i saznajno teško dokučiva. Kako kada je reč o položaju i sudbini srpskog naroda u tom vremenu, tako i o istoriji gradova i porodičnim istorijama – otkriva direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić.

Komentari36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.