Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zataškavanje istine

U austrougarskom logoru za Srbe u rumunskom gradu Aradu, gde su zatočenici prolazili kroz teške muke, fotograf slikao samo idilične prizore pa je tako monarhija još pre jednog veka fotografiju koristila u političke marketinške svrhe
Фотографија логора у Араду из 1914. године (Фотодокументација „Политике”)

Fotografije logoraša zatočenih u tvrđavi u Aradu u Rumuniji, u vreme Prvog svetskog rata, slate su u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Mada predstavljaju dragoceno svedočanstvo o još jednom stratištu za Srbe kroz istoriju, reč je o dokumentima sa zadrškom. Oni ne pokazuju pravu istinu i zahtevaju objašnjenje. Austrougarska ih je koristila u propagandne svrhe. Srbi iz Rumunije su pripremili izložbu fotografija i ona se sa uspehom prikazuje u Srbiji i Republici Srpskoj, a to je prilika da se u ovdašnjoj javnosti skrene pažnja na stvarna događanja u zloglasnom logoru.

U nizu primera za stradanje srpskog naroda i drugih nelojalnih naroda u vreme austrougarske okupacije u Prvom svetskom ratu, nalazi se i logor u tvrđavi u Aradu. Aradska tvrđava sagrađena je, prema projektu austrijskog arhitekte Filipa Ferdinanda Harša, 1783. godine, za vreme vladavine Marije Terezije, na čak 90 hektara površine i služila je u vojne svrhe. U obliku šestokrake zvezde, okružena s tri strane koritom reke Moriš, predstavlja originalnu varijantu francuskih utvrđenja.

Arad je do Velikog rata pripadao Austrougarskoj monarhiji koja je koristila ovo utvrđenje za utamničenje protivnika tiranije, a među njima je bilo i mnogo rumunskih rodoljuba. Tokom Prvog svetskog rata, kroz aradske kazamate prošlo je oko 20.000 Srba među kojima su, pored vojnika, bili žene, deca i starci. Tu je podleglo oko pet hiljada naših sunarodnika koji su sahranjivani po celom gradu. Nije bio namenjen samo ratnim zarobljenicima nego civilima koje su vlasti smatrale sumnjivim i potencijalno opasnim. Valja istaći da su među internircima bile žene, čak i trudnice, osobe stare do 101 godine, deca od kojih su neka rođena i umrla u logoru, a da nisu videla svet izvan zidina. Odabir žrtava iz svih društvenih slojeva, svih uzrasta, uključujući decu i trudnice, eleminiše čak i pretpostavku da su one mogle bilo čim ugroziti crno-žutu monarhiju, ali je sasvim evidentno da se radi o odmazdi koja je počela odmah nakon Sarajevskog atentata.

Posle jednog veka zataškavanja istine o stradanjima u logoru za Srbe, naši sunarodnici u Rumuniji počeli su ozbiljno da se bave ovom temom. Tako je, nekoliko publikacija izdao Savez Srba Rumunije, a grupa autora bavila se stradanjem na ovom mestu u knjizi objavljenoj i kod nas – pre četiri godine u Požarevcu.

Zbog rasvetljavanja nečeg što se sakrivalo jedan vek, priređena je izložba čiji je autor Ljubomir Stepanov, nažalost, umro. Izložba je do sada prikazana u Aradu, u Novom Sadu i Somboru, a preko Zrenjanina stižu i u Hercegovinu. O Preobraženju, tamošnjoj gradskoj slavi, biće otvorena i u Trebinju.

Jedan od važnih svedoka koji je ostao jesu i fotografije. Načinio ih je izvesni gospodin Koh, te 1914. liferant, odnosno dobavljač i isporučilac robe, Aradske tvrđave. Neke od tih fotografija rađene su kao poštanske dopisnice na početku zarobljeništva, jedini dozvoljen način da se internirci jave rodbini.

Namera komande logora je bila da se na slikama prikaže život u logoru kao idiličan. Time je primenjen novi oblik propagande preko fotografija. Zatočenici su fotografisani odmah po dolasku u logor , kada su na sebi imali garderobu koja je još na nešto ličila, nisu bili islabljeni ni toliko izbezumljeni. Koh je imao dogovor s komandom da slike prodaje zarobljenicima, a ovi su dobili jedini način da na poleđini slika pišu rođacima da su živi.

– Neko je sve te razglednice pokupovao i sačuvao u albumu, a one su danas izložba o logoru. Ali nisu suština logora – komentariše Stevan Bugarski, Srbin iz Temišvara, koji je takođe izučavao stradanja sunarodnika u tvrđavi. Stvarnost je bila surova. Nedužni starci, žene, deca, srpski i ruski vojnici umirali su masovno u kazamatima Aradske tvrđave od 1914. do 1918. godine. Glad, tortura, memla u prostorijama, hladnoća, promrzline, amputacija udova, bolesti: tuberkuloza, pegavi tifus, dijareja odnosili su na hiljade nevinih ljudi. I u takvoj golgoti ostala su svedočanstva ljudskog bezumlja.

(Foto:grafija je svakako validan dokaz sa ove vremenske distance bez obzira na to što su to bile, u stvari lažne slike. Interesantno je da su pronađene samo slike iz 1914. i to one koje su pokazivale navodnu idiličnost. Ili Koh više nije slikao ili su one kasnije bile nepodobne pa su uništene. Ili, možda, autor više nije zapažao idilične prizore koji bi mogli da posluže za propagandu velike monarhije.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.