ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 09.08.2016. u 22:00 Biljana Lijeskić

Odlazak istrajnog maestra

Dejan Mihailović koji je izveo generacije danas slavnih violinista kao što su Nemanja Radulović i Tijana Milošević poslednji put bio je sa njima na sceni u aprilu na Kolarcu
Виолиниста и педагог Дејан Михаиловић (Фото А. Васиљевић)

Dejan Mihailović (1932–2016), violinista i dugogodišnji uspešni pedagog, više nije među nama. Iza njega su kao njegovo pedagoško delo ostali violinisti koje je izveo na put, naučio ih najboljem i koji danas i u svetu imaju svoje mesto. Upravo su Mihailovićevi učenici 12. aprila ove godine u Kolarčevoj zadužbini priredili njemu u čast koncert pod nazivom „Tu smo, profesore”, a povodom obeležavanja 30 godina postojanja „Interpretativnog studija violine”. Studio je osnovao i vodio upravo Dejan Mihailović, kao dopunu klasičnoj nastavi, po metodi koju je usavršio u Rusiji i u koju je istinski verovao.

Tog veoma sparnog aprila profesor Mihailović je malu ekipu „Politike” sastavljenu od novinara i fotoreportera dočekao u Kolarcu, odeven u odelo, sa košuljom i kravatom. Pozirao je strpljivo fotoreporteru i odgovarao sa velikom pažnjom na sva pitanja, uz kafu i elektronsku cigaretu. Kao vitalni 84-godišnjak radovao se predstojećem koncertu svojih učenika, imao planove i izjavio da će nastavi da radi sa mladima dokle god mu zdravlje to bude dozvolilo.  

– Kad sam video grupu dece na sceni tokom probe, a među njima Nemanju Radulovića i Tijanu Milošević pomislio sam da je to moj najveći uspeh – rekao je tada Dejan Mihailović. Među njegovim brojnim učenicima izdvojićemo neke poput Mateje Marinkovića, Marije Špengler, Miloša Petrovića, Stanka Madića, Marka Josifoskog, Ksenije Milošević, Roberta Lakatoša, Jasne Maksimović...

Profesor je tada pričao i o dilemama da li će, ako u glavi nije sve sređeno, prsti da slušaju umetnika? Verovao je da ruski metod podučavanja uključuje i glavu i ruke. Mihailović je inače studije završio na FMU u Beogradu. Usavršavao se na moskovskom Konzervatorijumu „Čajkovski” na katedri Davida Ojstraha i radio sa profesorima Marinom Jašvili i Borisom Kuznjecovim. Magistrirao je na muzičko-pedagoškom Institutu „Gnjesin”, između ostalog i za metodiku nastave violine. Pored karijere violiniste Mihailovićeva pedagoška karijera je trajala šest decenija.

– Svaki umetnik se odlikuje interpretativnim dometom i iskazuje svoje viđenje čuvenih dela. U moj studio godinama dolaze učenici drugih muzičkih škola na usavršavanje i sa njima sam radio na interpretaciji, na tome da njihovi zvuci zažive, da budu umetnici. To je bilo primarno. Moj pristup oslobođen školskih šablona davao je mogućnost drugačijeg rada. Procvat je nastupio baš devedesetih godina prošlog veka, u vreme velikih nedaća. Ta energija sa kojom su radila ta deca bila je neverovatna. U tom periodu su se pojavili i Nemanja Radulović, Miloš Petrović, Tijana Milošević i svi drugi. Izrastali su za nekoliko meseci i postizali rezultate koje su neki drugi dostizali godinama, naglašavao je profesor govoreći pre nekoliko meseci o učinku „Interpretativnog studija violine”.

I nakon penzionisanja Mihailović je radio sa mladima, a kasnije u ozbiljnim godinama podučavao je talentovane muzičare u Kolarcu dva puta po tri meseca tokom godine i imao odlične rezultate. Profesor je upozoravao da „nema magičnih štapića, tehnika je način da nešto spretnije i bolje uradite, a poenta je da se razvijaju umetnički potencijali. Ruke su sluge, kažu pedagozi. Postoji u svetu zamena teza, misli se da su ruke i tehnika najvažniji, a stvar je obrnuta. Kod Rusa se insistira na jedinstvu muzičkih i tehničkih komponenti. Moraš prvo da imaš šta da kažeš da bi ruke to mogle da izvedu”.

Sahrana Dejana Mihailovića zakazana je za sutra u 14 časova na Nobvom groblju u Aleji zaslužnih građana.

Komеntari7
930df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja