Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko se tovi na ceni svinjetine

Od početka potresa na tržištu mesa, Ministarstvu poljoprivrede podneto je devet zahteva za uvoz svinja, ali ne mogu da otkriju koje su to firme bez njihove saglasnosti
Залихе пуне јефтиног меса (Фото Ројтерс)

Odgovor klanične industrije na rast cena svinjskog mesa stiže i brže nego što se očekivalo, iako nije bilo i nepredvidivo da će se odvijati upravo po takvom scenariju. Kako „Politika” saznaje u Ministarstvu poljoprivrede, samo u poslednjih dvadesetak dana (što se podudara sa početkom potresa na tržištu mesa) stiglo je čak devet zahteva za uvoz svinja sa drugih tržišta.

Ali to nije sve. Uprava za veterinu od početka godine, na zahtev 15 pravnih lica izdala je rešenja o veterinarsko sanitarnim uslovima za uvoz 29.340 tovljenika. U ovom ministarstvu, međutim, nisu mogli da otkriju za naš list koje firme su nedavno zatražile dozvolu za uvoz, uz obrazloženje da je reč o poverljivim informacijama.

– Podaci o poslovanju firmi, u skladu sa propisima, ne mogu se davati bez njihove saglasnosti – piše u odgovoru koji su nam dostavili.

Podaci iz ministarstva ipak jasno ukazuju da bi mesna industrija ovim potezom mogla da matira domaće farmere i obori cenu mesa sa njihovih farmi. Ali, tvrde proizvođači, pitanje je da li će istovremeno doći i do pojeftinjenja ili će potrošači utešno dobiti samo uvoznu šniclu lošijeg kvaliteta po ceni koja će biti beznačajno umanjena.

– Za ovu godinu izdato je sedam rešenja o veterinarsko sanitarnim uslovima za 7.200 tovljenika. Od početka godine nije bilo nijednog zahteva za uvoz svinja za tov težine oko sto kilograma – tvrde u ovom ministarstvu. Situacija se, međutim, preokrenula nedavno kada su nadležne službe dobile čak devet zahteva za uvoz.

– U poslednje dve nedelje podneto je devet zahteva za uvoz svinja za tov ali ne za svinje težine oko sto kilograma – ističu u ovom ministarstvu za naš list.

U velikim trgovinskim lancima juče je kilogram svinjskog buta koštao oko 520 dinara, što je za tačno 30 odsto više nego pre poslednjeg drastičnog poskupljenja. U pojedinim privatnim mesarama cena je išla i do 690 dinara. Ko će najviše profitirati u novonastalim tržišnim okolnostima (što je sve samo ne uobičajeno sezonsko poskupljenje kako na to gledaju u NBS) i koja cena mesa je trenutno realna?

Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice, ističe za „Politiku“ da je uvoz nedopustiv kao i špekulantsko podizanje cene mesa u trgovinama jer je i do sada ona formirana kao da su klaničari kilogram žive vage plaćali 220, a ne 120 dinara, koliko su poslednjih osam meseci davali farmerima u otkupu i doveli ih do propasti. Tvrdi da su klaničari puni zaliha tog jeftinog mesa, a da se pričom o manjku svinja na tržištu  obmanjuje javnost.

– Prema računici koja je svima njima dobro poznata, maksimalna cena sveže rashlađene svinjetine prve kategorije (but, file), sa ugradnjom klaničara od 10 odsto, ne bi smela da pređe 460 dinara za kilogram. Ostale kategorije morale bi da budu znatno jeftinije. Ali u trgovinama i mesarama zaračunavaju marže i do 40 odsto, na šta bi država konačno morala da reaguje – kaže Đurić.

Prema računici, koja je svima njima dobro poznata, maksimalna cena sveže rashlađene svinjetine prve kategorije (but, file), sa ugradnjom klaničara od 10 odsto, ne bi smela da pređe 460 dinara za kilogram, tvrde proizvođači

Kako ističe, i ranije su postojali zahtevi za enormni uvoz svinja i mesa. To što u ministarstvu kažu da se ne uvoze stokilaši, ništa ne znači, jer svi dobro znamo da kod nas stižu svinje za klanje manje kilaže iz takozvanog brzog tova, hranjene hormonima za brz rast. Ali, dodaje, cene na Berzi u Modeni dostigle su 195 dinara za kilogram žive vage, zbog povećanog izvoza na azijsko tržište, što uvoznicima sada može da pomrsi konce.

– Čisto sumnjam da će naći jeftinije nego što je kod domaćih farmera. Mogu samo da kupe meso iz starih rezervi u nekim državama Evropske unije, ali kakvog kvaliteta je ta roba – pita Đurić.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Vesna Kovač izjavila je nedavno da se u narednim danima očekuje stabilizacija cena mesa. Ona je za RTS rekla da država nerado direktno interveniše na tržištu, već može samo da bude usmeravajući faktor za funkcionisanje tržišta.

 – Ali, ako dođe do poremećaja na tržištu bilo u pogledu snabdevenosti ili enormnog povećanja cena, država će intervenisati iz Robnih rezervi. Ukoliko ni to ne da zadovoljavajuće rezultate, svakako da ćemo ići sa merama za olakšanje uvoza ili čak interventnog uvoza – rekla je Kovač, a prenosi Tanjug. Robne rezerve, međutim, još nisu intervenisale i pitanje je i da li će.

Klaničari procenjuju da je Srbiji neophodan uvoz upravo oko 20.000 svinja, kako bi se cene stabilizovale. Uvoz bi, navodno, bio isplativ samo u slučaju da država na kratak rok ukine prelevmane, jer su cene svinja na drugim tržištima takođe porasle. Uvozni prelevmani produženi su nedavno do kraja ove godine u paketu sa taksama za mleko i iznose 15 dinara po kilogramu. Kako je za naš list nedavno izjavio vlasnik najveće srpske klanice Petar Matijević, u trenutnim okolnostima uvoz svinja iz Mađarske nije isplativ.

Za sada nema zvaničnih najava da li bi država mogla da pribegne ovom mehanizmu, iako signali iz Ministarstva trgovine (gde se država pominje kao „usmeravajući faktor”) ukazuju da bi možda i to moglo da se dogodi, smatraju analitičari. Ističu da to ne bi bio dobar potez već da, naprotiv, treba povećati iznos uvoznih taksi kako se ova situacija ne bi ponavljala.

– Sada plaćamo ceh zbog činjenice da je u protekle dve godine na domaće tržište ušlo 430.000 svinja. Očigledno da iznos uvoznih prelevmana nije efikasan i da treba da bude uvećan. Tvrdim da naša klanična industrija ima rezerve i u mesu i u novcu, što je ostvareno neumerenim uvozom na štetu domaćih farmera. Imaju budžet pa nek sada plate robu proizvođačima. Treba ih naterati da vrate cene u najvećoj meri – kaže nam agrarni analitičar Vojislav Stanković, dodajući da je podizanje maloprodajnih cena za 50 odsto špekulantska igra u kojoj postoji namera da se uvoz učini rentabilnijim.

– Niska cena prasadi na tržištu, što je potpuno neuobičajeno, ukazuje da u Srbiji ponovo postoji rizik u svinjarstvu i da se smanjuje interes za tov svinja – upozorava Stanković.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.