Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTRAŽIVANjE „FAKTORA PLUS”

SNS i DJB jedini „porasli” posle izbora

Predsednik Tomislav Nikolić daleko je od Aleksandra Vučića po procentu podrške za ono što govori i radi, ali to ne mora da ima veću težinu jer, generalno, rejting pojedinaca korespondira sa snagom partija, kaže Vladimir Pejić

Samo Srpska napredna stranka i Pokret „Dosta je bilo”, tri i po meseca posle vanrednih parlamentarnih izbora, mogu da budu zadovoljni rejtingom. Prema istraživanju agencije „Faktor plus”, ove dve stranke u međuvremenu su blago popravile svoj rezultat sa izbora održanih 24. aprila, na kojima je lista koju je vodio Aleksandar Vučić osvojila 48,25 procenata, a pokret Saše Radulovića 6,02 procenta podrške birača. Sada, na uzorku od 50 odsto opredeljenih ispitanika, imaju 51,9, odnosno sedam procenata.

Ostali su „pali” u odnosu na izborne rezultate svojih izbornih lista, ali ne drastično – DS za 1,2, SRS za jedan procenat, SPS za 0,6 procenata. Mnogi od njih bili su deo nekih izbornih lista, a „Faktor plus” je sada merio popularnost stranaka pojedinačno. Zato se kod nekih parlamentarnih stranaka beleže rejtinzi ispod cenzusa, ali u zbiru s koalicionim partnerima blizu su izbornih procenata. DSS i Dveri, na primer, na izborima su imali 5,04 odsto podrške birača, a lista popularno nazvana „Čeda, Boris, Čanak” – 5,02 odsto. Tri stranke koje su činile ovu listu – LDP, SDS i LSV – međutim, pojedinačno imaju manje od dva procenta, pa su na ovoj listi „Faktora plus” svrstani u segment „neka druga” partija, objašnjava za naš list direktor ove agencije Vladimir Pejić.

„Ipak, sve je dosta približno rezultatima izbora. Niko još nije dao argumente biračima da bitnije promene mišljenje. Videćemo kad prođe leto i kad se malo aktiviraju, da li će se nastaviti ovaj trend ili će stranke nešto više činiti da promene to stanje”, ističe Pejić.

Istraživanje sprovedeno od 1. do 8. avgusta, na uzorku od 1.100 ispitanika sa teritorije Srbije (bez Kosova i Metohije), pokazuje da je Aleksandar Vučić i dalje najpopularniji političar, odnosno da ono što radi i govori podržava ubedljivo najviše ispitanika – 59 odsto. Rejtinzi pojedinaca mogu biti posebno zanimljivi s obzirom na to da slede predsednički izbori sledeće godine. Aktuelni predsednik Tomislav Nikolić daleko je od Vučića po procentu podrške za ono što govori i radi, a Pejić napominje da je on u tom segmentu pao za jedan procenat u odnosu na prethodno istraživanje s kraja juna.

„To ne mora da ima veću težinu, može da bude samo stvar u trenutku merenja. Generalno, rejting pojedinaca korespondira sa snagom partija. Kad budu došli na red predsednički izbori, pojaviće se neke nove ličnosti, možda i Vuk Jeremić, Saša Janković ili Nikola Selaković, koji se pominju u javnosti, ali za sada je sve to na nivou spekulacija i zato nismo merili njihov rejting u ovom trenutku”, kaže Pejić.

U ispitivanju mišljenja građana Srbije o razlozima „kasnog” formiranja vlade, najčešći izbor odgovora (56 odsto) bio je „Traženje najboljeg rešenja”. Sledeći najčešći razlog bio je „Spoljni pritisci” (43 odsto), pa „Unutrašnji pritisci” (19 procenata), zatim „Veliki broj događaja u prethodnom periodu” – 16 procenata. Da su posredi bili i „Problemi oko formiranja većine” smatra devet, a da je u pitanju „Nešto drugo” navodi sedam odsto ispitanika (data je mogućnost više odgovora).

„Odgovori su, praktično, preslikana slika onoga kako su stranke objašnjavale razloge i kako su mediji prenosili. Šta odgovara istini, već je drugo pitanje, ali to ljudi ne mogu ni da znaju”, objašnjava Pejić.

Kad je reč o politici nove vlade, 48 procenata smatra da se ona neće menjati. Da će se menjati „donekle” misli 24 odsto, a da će biti promena „u velikoj meri” sigurno je 16 odsto ispitanika, dok njih 12 odsto nema stav o tome. Građani u velikom procentu – 84 odsto, izgleda, očekuju da će ova vlada trajati pun mandat, s tim što se 44 odsto njih „ograđuje” i misli da će biti pun mandat, ali uz rekonstrukciju. Tek 10 odsto misli da će trajati manje od četiri godine, a njih šest odsto nema stav.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.