Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POZORIŠNA KRITIKA

Budvanska borba Davida i Golijata

Branislav Lečić sa prodornošću, nonšalantnošću i lakoćom igra Rotka, američkog slikara apstraktnog ekspresionizma
Премијера представе „Црвена” на „Граду театру” (Фото: Град театар Будва)

Specijalno za Politiku
Budva Poslednja premijera na dramskom programu 30. jubilarnog festivala „Grad teatar”, izvedena je na sceni u bečićkom naselju „Vještice”, a zatim je, zbog vremenskih nepogoda, reprizno igrana u sali bečićkog hotela „Tara”. Reč je o predstavi „Crvena”, prema tekstu američkog pisca Džona Logana, a u režiji mladog crnogorskog reditelja Danila Marunovića, o čijoj smo izuzetnoj diplomskoj predstavi „Koza ili ko je Silvija” ranije u „Politici” pisali, povodom njenog izvođenja na Bijenalu crnogorskog teatra, 2014. godine (produkcija Crnogorskog narodnog pozorišta). Radnja Loganove duodrame, koja je imala vrlo uspešnu praizvedbu u Londonu 2009. godine, dešava se krajem pedesetih godina prošlog veka u Njujorku, u studiju slikara Marka Rotka koji je protagonista. Kroz višeslojno utvrđen odnos između Marka i njegovog dvadesetogodišnjeg pomoćnika Kena, takođe slikara, otvara se mnoštvo važnih tema, iz sfera umetničkog stvaranja, doživljavanja, razumevanja i tumačenja umetnosti, ali i njene politike, odnosa umetnika prema publici i tržištu. Konkretno i istorijsko je tu istovremeno univerzalno i savremeno.

Branislav Lečić sa prodornošću, nonšalantnošću i lakoćom igra Rotka, američkog slikara apstraktnog ekspresionizma, rusko-jevrejskog porekla. On je samouveren i strastven velikan grandioznih vizija, zanesen u svom svetu i nedovoljno svestan stvarnosti, na šta će Ken uticati. Naime, radnja se zapliće u vreme kada Rotko radi na muralu za elitistički njujorški restoran za ultrabogate, „Četiri godišnja doba”, simbol teškog buržujstva i napumpanog snobizma. To Ken tumači kao Rotkovo licemerje, postepeno menjajući njegov pogled na umetnost i svet. Marko Grabež takođe vrlo suvereno gradi Kena koji se grčevito bori za svoja uverenja, bez pokornosti ili skrušenosti se odnoseći prema velikom slikaru. Njegova igra je detaljno psihološki uobličena u predstavljanju Kenovih trauma iz prošlosti, gde on ponovo proživljava bol zbog tragičnog gubitka ubijenih roditelja.

Odnos između Marka i Kena značajno odražava i generacijske razlike u pogledu razumevanja umetnosti, koje utiču na društveno-istorijske smene uticaja umetničkih pravaca. Od kubizma, preko apstraktnog ekspresionizma, do pop arta koji Rotko nipodaštava, a Ken veliča. Kroz njihovu relaciju se ispisuje i ponavljajuća istorija deteta koje simbolički ubija oca. Sve se menja, sve je u pokretu. „Pokret je život”, kaže Mark Kenu, „čim se rodimo, kmečimo, grčimo se, migoljimo se; živeti znači kretati se”.

Autor scenografije je crnogorski slikar Dimitrije Popović; slike koje se na sceni upotrebljavaju su vrlo upečatljive i izvanredno dočaravaju Rotkov atelje. Reditelj Danilo Marunović je delikatno vodio glumce na sceni, dostižući višeslojnost značenja Loganovog komada koji tematski podseća na globalno uspešni „Art” Jasmine Reze. Marunović je i autor izbora muzike, alternativnog roka, koja bitno boji atmosferu igre, žestinom i protestom, često pojačavajući nivo osećajnosti, dok se istovremeno tematski nadovezuje na radnju, komentariše je. To je posebno efektno u finalu kada Rotko otpušta Kena, nakon dve godine angažmana, kako bi oslobodio prostor za njegov likovni rad. Ken doživljava slom zbog odbacivanja, što prate tonovi hipnotičke pesme Rejdioheda „Egzit mjuzik”, u kojoj se sugestivno ponavljaju reči podrške u borbi za život punim plućima, za buđenje iz nabujalog mora inertnosti i rezignacije. U isto vreme se preko cele scene projektuju munjevito izlistavane fotografije koje označavaju brendove korporativnog kapitalizma, simbole savremenog ropstva. Razumemo ih u vezi sa protestnim rečima Rejdioheda, ali i Rotkovim prezirom prema malograđanskoj snobovštini i konformizmu.„Crvena” je decentna i suptilno podsticajna predstava čiji je širi društveni smisao važan, u kontekstu borbe festivala „Grad teatar” za opstanak umetnosti na budvanskom bojnom polju (bez)vrednosti. Silikonski „raj” koji ofanzivno nude diskoteke „Pariz”, „Trokadero”, „Majami” ili „Top hil”, šund je antologijskih razmera. U ovoj borbi Davida i Golijata, u okolnostima neravnopravnih mogućnosti, produkcija „Crvena” odnosi (simboličku) pobedu.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.