Bogati vole keš

Što više imetka u gotovini, što manje u drugim papirima. To je najnoviji imperativ finansijske elite sveta, prvenstveno zabrinute za nepredvidive posledice svakojakih tekućih geopolitičkih kriza i za ishod predstojećih izbora u SAD, zaključak je odvojenih izveštaja „Wealth-X”, vodeće svetske agencije za informisanje o ultrabogatima (sa sedištem u Njujorku), i švajcarske banke UBS.

Za ulazak u klub globalne finansijske elite „dovoljan” je – po ovim izveštajima – lični posed od milijardu dolara: toliko i više danas poseduju 2.473 osobe širom sveta. Klub ovih ekstraparajlija jedan je od najekskluzivnijih na svetu: na svakih 2,93 miliona Zemljana ide jedan milijarder ili milijarderka (prosečne starosti 63,2 godine za muškarce, i 62,2 za žene).

Ukupan imetak te retke vrste ljudi iznosi 7,7 biliona dolara, što zbirno vredi manje jedino od tržišta deonica berze u Njujorku (17 biliona dolara) i BDP-a SAD (17,9 biliona) i Kine (11 biliona). Ti ultrabogataši u gotovini drže 22,2 odsto svog imetka (1,7 biliona) dolara, tj. najviše od 2010. godine kada je „Wealtx-X” počeo da sabira imovinu vrha globalne finansijske piramide.

„Kad god mogu, milijarderi danas sklanjaju gotovinu. Sa jedne strane, previše je neizvesnosti na svetu. Sa druge strane, rekordan broj preuzimanja i spajanja preduzeća radi se kešom”, navodi se u izveštaju.

Tekuća i ćudljiva epidemija neizvesnih geopolitičkih zbivanja ipak nije omela najbogatiji sloj sveta da osetno uveća sopstveno bogatstvo u odnosu na 2014. Koliko lane, populacija dolarskih milijardera sveta porasla je za 6,4 odsto, dok su svoj imetak zbirno uvećali za 5,4 odsto. Po brzini rasta članstva i imetka u megamilijarderskom klubu, Azija je izbila na prvo mesto, iznedrivši četiri puta više novih ultrabogataša nego SAD u 2015. Na rang-listi najviše ekstraparajlija živi u Evropi (806), Aziji (645), Severnoj Americi (628), na Bliskom istoku (166), u Latinskoj Americi (154), Africi (41) i regionu Pacifika (33). Inače, evropska megabogataška sekcija ovih dana je podmlađena, pristupanjem Hju Grosvenora (25), sedmog vojvode od Vestminstera, u „članstvo”, a nakon iznenadne smrti njegovog oca Džeralda čija je imovina procenjena na osam milijardi funti. Kako će se „besmisleno bogat” mladić – kako Hjua opisuje ostrvska štampa – snaći u biznisu osnovanom 1677. godine, ovo pitanje izaziva nervozu u Sitiju.

U međuvremenu, drugačija vrsta nervoze hvata ovih dana najbogatije sa one strane Atlantika. Naime, finansijski krem SAD odskora masovno povlači gotovinu iz opticaja, a uoči novembarski izbora. Petina vodećih investitora milijardera u SAD drži 20 odsto imovine u gotovom novcu i javno najavljuje povlačenje iz berzanskih spekulacija do izbora novog predsednika. Više od tri četvrtine američkih milijardera i milionera smatra da će novembarski izbori izvesti SAD na „prekretnicu” i sudbonosno odrediti dalji kurs najjačeg finansijskog tržišta sveta. U istom procentu najjači američki investitori priznaju da ih „hvata nervoza zbog onog što će se desiti” na novembarskim izborima, prenosi američka mreža Si-En-Bi-Si.

Inače, i menadžeri vodećih globalnih investicionih fondova danas drže na svojim računima rekordnu količinu keša. Preciznije, investicioni fondovi pohranili su na svoja konta najveću količinu keša (5,8 odsto svih pozicija) od novembra 2001, navodi „Volstrit džornal”.

Pojačana anksioznost investitora i grabež za keš, rezultat su strepnji finansijera od anemičnog globalnog privrednog rasta, neočekivanog ishoda britanskog referenduma i terorističkih napada širom sveta, nabrajaju na Volstritu.

Kada najbogatiji ljudi i žene sveta i neki od najlukavijih globalnih investicionih fondova neguju sve veći apetit za kešom – izgleda da idu veoma neizvesna vremena.