Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ukrajina je supermarket za ilegalno oružje

„Kalašnjikovi”, eksploziv i raketni bacači za nevelik novac stižu na ruke naručiocima u Zapadnoj Evropi i na Srednjem istoku
Трг Мајдан у Кијеву 19. фебруара 2014. (Фото: Спутњик/Андреј Стенин)

„Donosimo iz Ukrajine oružje i municiju, koliko vam god treba.” Zvuči kao oglas, ali je živa reč jednog od pripadnika oružane mafije u Rumuniji. Prodaje se sve i svakome ko može da plati i, naravno, nikoga ne zanima poreklo novca. Možete biti pljačkaš banke, masovni ubica ili terorista. Čak ne morate da idete na rumunsko-ukrajinsku granicu. Uhodanim kanalima sve to za nevelik novac stiže na ruke naručiocima u Zapadnoj Evropi i na Srednjem istoku.

Šipražje i šume na granicama su odličan ambijent za transport, a nikakvu prepreku ne predstavlja ni Crno more. Po svemu sudeći, ilegalna trgovina oružjem ima veću propusnost ka EU nego migranti. Kako tvrde zapadni mediji, uključene su sve države koje okružuju Ukrajinu, a članice su EU: pored Rumunije, kao najvažnije baze, tajni arsenali idu u Poljsku, Slovačku i Mađarsku i dalje ka zapadnim članicama, završavajući u rukama terorista.

Novinaru britanske Skaj njuz televizije trebalo je izvesno vreme da se poveže s rumunskim trgovcima oružjem i da pogleda u otvoren gepek prepun svega što se može naći u blizini svake ratne zone. U reportaži koju je objavio pre nekoliko dana kažu da su najtraženije automatske puške AK-47, poznate kao „kalašnjikovi”, odličnog kvaliteta, a mogu se naći i sasvim novi. Ima i poluautomatskih i lovačkih pušaka, pištolja. Poslovi su podeljeni jasno određenom granicom, kao među kartelima droge: tačno se zna ko šta sme „da radi”. Ako vam ovo iz gepeka na rumunsko-ukrajinskoj granici nije dovoljno ubojito, a imate i više novca, povezaće vas sa višim nivoom: krijumčarima granata, eksploziva, raketnih bacača... Naravno, niko vam neće reći ko je veza u Ukrajini.

Krijumčarenje oružja iz Ukrajine, u kojoj je besneo rat od 2014, da bi se sada situacija smirila na sporadičnu minobacačku i pešadijsku vatru, „oslobodila” je kapacitete naoružanja koje su u izobilju imali i pripadnici dobrovoljačkih provladinih jedinica, kao i proruski pobunjenici na istoku Ukrajine. Tako da prilika za zaradu nije propuštena. Ovakva situacija je postala krajnje zabrinjavajuća u EU posle uzastopnih terorističkih napada širom evropskog kontinenta i upozorenja evropskih bezbednosnih službi, naročito posle nezapamćenog terorističkog napada u Nici i samoubilačkog napada na muzičkom festivalu u Ansbahu, u Nemačkoj. Reporter je sa svojim otkrićem upoznao britansku Agenciju za nacionalnu bezbednost, a do sada ni ukrajinski ni rumunski zvaničnici nisu reagovali.

I reporter američke agencije Asošijeted pres bavio se ovom temom početkom avgusta, i to u Kijevu. Saznao je da se sovjetski automatski pištolj „makarov” može nabaviti za 140 dolara, a posle cenkanja i za 120, „kalašnjikov” za oko 400 dolara, a moguće je „dobaviti” i raketni lanser „ako se poverljivoj osobi da malo vremena”. U razgovoru sa izvesnim Andrijem, koji je zahtevao da mu se spomene samo ime, jer bi, ako bude uhapšen, mogao dobiti zatvorsku kaznu od pet godina, saznao je da se po ukrajinskim selima pištolj može kupiti za tričavih 20 dolara ili flašu alkoholnog pića. „Ali od istoka ka zapadu put je dug i opasan i cene rastu”, rekao je ovaj pripadnik nacionalističke paravojne formacije „Desni sektor” u kojoj se borio godinu dana.

Razmere krijumčarenja oružja iz Ukrajine je teško proceniti jer su ti podaci klasifikovani kao tajna. Otežavajuću okolnost predstavlja i umešanost graničara, koji su za novčanu nadoknadu spremni da propuste „pošiljke”. Ipak, ukrajinska policija gotovo svakodnevno u vozovima, automobilima i tajnim skladištima pronalazi veće količine oružja i eksploziva. Horij Učaikin, predsednik Ukrajinskog udruženja vlasnika oružja, procenio je da se u Ukrajini trenutno u ilegalnom posedu nalazi oko pet miliona komada oružja. „Ukrajina se pretvorila u supermarket za ilegalno oružje. Ovde pištolji stoje na policama kao cipele u prodavnicama“, rekao je on za AP.

I Nadežda Savčenko, koja se posle pomilovanja kazne za špijunažu iz Rusije vratila u Kijev kao heroj i kao poslanik, često kritikuje vojsku, okrivljuje korumpirani vojni vrh za procvat ilegalne trgovine oružjem. Ona tvrdi da je oružje koje je bilo namenjeno ukrajinskim vojnicima za borbu protiv proruskih separatista završilo na crnom tržištu. Tvrdi se da su vojnici koji su pozvani na mobilizaciju dobili po dva-tri komada oružja i da je to za njih bio čist devizni priliv ukoliko oružje prodaju. Mobilisani su tada potpisivali vojni ugovor i sada mesečno primaju platu od 320 dolara. Reporter AP-a objavio je da je tokom protekle dve godine oko 250.000 Ukrajinaca pozvano u šest mobilizacijskih talasa.

Ne može se reći da vlada u Kijevu nije pokušala da smanji količine ilegalnog naoružanja, koje je postalo opasnost i za unutrašnju bezbednost države. Ali, kao i u svim postratnim zemljama, efekti su bili zanemarljivi. Takođe, vladini službenici se hvale kako su u maju uhapsili jednog Francuza koji je pokušao u Poljsku da prošvercuje ceo oružani arsenal, a tvrde da je planirao seriju terorističkih napada u Francuskoj. Granična policija tvrdi da mesečno uhvati po nekoliko krijumčara oružja. U junu su uhvatili jednog Nemca na prelazu sa Rumunijom, a na granici sa Slovačkom je jedan policajac ranjen, a krijumčar je pobegao. Reporter je objavio podatak da je deo oružja prodatog ilegalnim putem oduzet od „separatističkih boraca na istoku, za koje se veruje da su ga dobili od Rusije”. Bezbednosne službe u Kijevu su objavile podatak da su u junu zaplenile više od 200 raketnih bacača, 3.000 granata i dva bacača plamena, koji nisu deo ukrajinskog vojnog arsenala.

Činjenica je i da građanski rat u Ukrajini, kao ni svi ratovi, nije izuzetak, pa krijumčari oružjem, cigaretama i svim ostalim potrepštinama između istoka i zapada podeljene zemlje – neometano sarađuju.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.