Pravilno izvedena anestezija ne ostavlja posledice po pacijenta

Veliki broj ljudi koji treba da se podvrgne nekoj operaciji ima strah od anestezije. Bojazan se najčešće javlja kada čovek misli da se neće probuditi iz anestezije, a neko smatra i da će zbog ove procedure ostati nepokretan. Zbog toga anesteziolozi svakodnevno pokušavaju da razbiju zablude pacijenata i da ih na pravi način upoznaju s tim šta je anestezija i kako se na najbolji način mogu pripremiti za operaciju.

Da bi anesteziolog mogao da izvede bezbednu i kvalitetnu anesteziju, kaže primarijus dr Miloš Kaluđerović, specijalista anesteziologije s reanimatologijom u Centru za anesteziju i reanimaciju na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, on mora da zna što je više moguće o konkretnom pacijentu.

– Pošto postoje razne vrste i tehnike anestezije, lekovi i procedure, anesteziolog mora da odabere ono što je u tom trenutku i za tu operaciju najbolje za pacijenta. Iz razgovora se obavezno pribavljaju informacije o alergijama, o tome kada je, šta i koliko pacijent jeo ili pio u neposrednom preoperativnom periodu, o postojanju zubnih proteza koje se skidaju, o prisustvu nakita, metalnih šnala i pirsinga na telu, o akutnim i hroničnim bolestima od kojih pacijent boluje, o lekovima koje redovno uzima, o ranijim operacijama i povredama, o ranijim iskustvima vezanim za operacije i anestezije, o telesnoj težini, o profesionalnim i životnim okolnostima, o uobičajenom i trenutnom psihološkom stanju, o njegovim očekivanjima i željama vezanim za predstojeću operaciju. Pošto pravilno izvedena anestezija ne ostavlja štetne posledice po pacijenta, ona se može izvoditi neograničen broj puta u bilo kom periodu – ističe dr Kaluđerović.

Na osnovu tih informacija, pregleda i dopunskih analiza, anesteziolog procenjuje rizik planirane operacije i postoperativnog lečenja i planira optimalnu anesteziju. Nekada je potrebno obaviti još neke dijagnostičke procedure i konsultacije radi kompletiranja slike, a nekada je potrebno sprovesti i neke terapijske mere da bi se poboljšalo opšte stanje pacijenta i on tako bolje pripremio za operaciju. Hirurg i anesteziolog zajedno upoređuju mogućnost poboljšanja opšteg stanja i koristi od eventualno potrebne pripreme pacijenta sa mogućim pogoršanjem osnovne hirurške bolesti i štetama od odlaganja planirane operacije, pa tako procenjuju optimalni trenutak za izvođenje intervencije. Zato je nekada potrebno odložiti operaciju i za to vreme pripremiti pacijenta, čime se smanjuju rizici i podiže kvalitet lečenja.

– Anestezija u neurohirurgiji je usko specijalizovana oblast. Pacijenti su, po pravilu, bolesni od veoma teških, a često i životno ugrožavajućih bolesti. Anestezija u toku neurohirurških operacija nije samo pasivno obezbeđenje spavanja i bezbolnosti. Iako je svim anesteziolozima cilj da pacijent spava tokom operacije i probudi se posle nje, može se desiti da bude budan i u toku operacije. To spada u neželjene događaje i komplikacije anestezije. Za neke neurohirurške operacije je neophodno da pacijent namerno bude budan u toku operacije. To se postiže specifičnim komplikovanim tehnikama vođenja anestezije – dodaje dr Kaluđerović.
Ipak, i anestezija nosi rizik od mogućih komplikacija. Te komplikacije mogu da budu lakše ili teže i dešavaju se u izvesnom procentu bilo gde u svetu. One su izraženije kod starijih pacijenata, koji često pate od raznih hroničnih bolesti, a i starost ispoljava negativan uticaj na čitav organizam. Osim što su kod starijih ljudi češće i teže komplikacije izvedenih operacija, tako i oporavak od opšte anestezije može da bude produžen i zahteva dodatne mere.   

– Opšta anestezija podrazumeva da pacijent nije budan i da ga ne boli, a regionalna anestezija omogućava bezbolnost određenog dela tela. One se mogu izvoditi samostalno ili kombinovano, u zavisnosti od potreba i okolnosti. Pacijent posle buđenja iz opšte anestezije u nekom periodu može biti u izvesnoj meri promenjene svesti. Može da bude pospan, uznemiren, dezorijentisan, neobjašnjivo tužan, nepovezanog i besmislenog govora... Po pravilu, taj period ne traje dugo i ne ostavlja nikakve posledice. S druge strane, moguće je da pacijent odmah posle buđenja bukvalno nastavi rečenicu koju je započeo neposredno pre uspavljivanja – kaže dr Kaluđerović.

U većini slučajeva pacijenti u opštoj anesteziji ništa ne sanjaju. Najčešće doživljavaju „prekid filma” bez snova i bez svesti o tome da su spavali, pa se dešava da neposredno posle buđenja iz opšte anestezije po završenoj operaciji pitaju kada će početi operacija i ne veruju da je već gotova. Nekada izjavljuju da su se dobro naspavali, kaže naš sagovornik, a nekada opisuju razne snove, češće lepe nego ružne. Zabeleženi su i opisi doživljaja pacijenata koji su izjavili da su gledali sebe na operacionom stolu u toku operacije, a ponekad opisuju i snove ili „doživljaje” iz navodnih „drugih svetova”.