Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sećanje na žrtve jasenovačkih logora smrti

Manifestaciju u Donjoj Gradini, srpskom Jad-Vašemu, kod Kozarske Dubice zajednički organizuju Vlada Republike Srpske i Vlada Srbije
Јасеновац: одузети лични предмети (Из фотомонографије „Злочини над Србима у НДХ” Јована Мирковића)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – U Donjoj Gradini, najvećem stratištu iz sastava jasenovačkih logora smrti, danas će biti obeleženo 75. godina od početka genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima za vreme Nezavisne države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Centralnu manifestaciju u spomen-području „Donja Gradina” kod Kozarske Dubice zajednički organizuju Vlada Republike Srpske i Vlada Srbije.

Srpski zvaničnici iz Beograda i Banjaluke ranije su poručivali da ovo mesto u Donjoj Gradini treba da postane mesto zajedničkog okupljanja, sećanja, učenja, molitve i praštanja, jer je to srpski Jad-Vašem. Okupljanje počinje u 19 časova kod „Topole užasa”, dok je za 20 časova predviđen početak programa i čas istorije. Najavljeno je da će se posetiocima obratiti predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik. Paljenjem sveća žrtvama zloglasnog jasenovačkog koncentracionog logora negde oko 21 čas biće završena manifestacija. U Banjaluci će u u devet časova biti služena liturgija u Hramu Hrista Spasitelja.

Donja Gradina nalazi se s druge strane reke Save, preko puta Jasenovca, sa kojim je u vreme NDH bila povezana skelom kojom su zatočenici prevoženi. Kako vreme odmiče, sve je manje preživelih koji se sećaju monstruoznih načina likvidacije žrtava u ime NDH i ustaške ideologije, o kojima danas svedoče i kazani koji su ostaci fabrike sapuna koji se pravio od ljudskih tela. U Donjoj Gradini je 105 masovnih grobnica, a naknadno su pronađene još 22 masovne grobnice.

Većina izvora potvrđuje da je u jasenovačkim logorima smrti ubijeno 700.000 ljudi, među kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista i 20.000 nejake dece. Logori za decu i smrt 20.000 mališana jeste ono što stratišta NDH razlikuje i izdvaja od sličnih nacističkih stratišta u svetu. Izraelski Jad-Vašem centar raspolaže podatkom o 700.000 žrtava genocida u logoru Jasenovac. Centar „Simon Vizental” u Los Anđelesu procenjuje da je u Jasenovcu ubijeno oko 600.000 Srba, Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista. Samo u potkozarskoj opštini Kozarska Dubica ubijeno je više od polovine stanovništva, što govori kolike su razmere stradanja.

Po svim izvorima, 1942. je bila godina najvećih masovnih ubijanja i u Jasenovcu, Staroj Gradiški i radnim komandama po selima. Procene o broju ubijenih samo u ovom periodu, to jest tokom 1942, veoma su različite, ali se sve slažu u tome da se radilo o više desetina hiljada žrtava.

Koncentracioni logor Jasenovac je najveći logor na prostoru nekadašnje Jugoslavije i jugoistočne Evrope, a po broju žrtava on se može porediti s velikim nacističkim koncentracionim logorima. Ono u čemu su saglasni svi oni koji su se ozbiljno bavili istraživanjem stradanja u jasenovačkim stratištima jeste da je po sistematskom bestijalnom ubijanju Jasenovac bez premca među drugim koncentracionim logorima i logorima smrti.

U Hrvatskoj, ipak, i danas postoje namere da se umanje razmere stradanja u Jasenovcu, pa čak i da se on predstavi kao radni logor. Mada je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović pod velikim pritiskom iz sveta, nastalim usled obnove ustaštva i bojkota državne komemoracije u Jasenovcu od strane Jevreja i Srba, izjavila da je ustaški režim bio zločinački, u toj zemlji nisu splasnula nastojanja da se razmere stradanja umanje. Kad vlasti u Hrvatskoj govore o zločinima ustaškog režima, neretko posežu za osudom svih totalitarizama i zločina počinjenih u njihovo ime, čime nastoje da izjednače žrtve ustaškog i komunističkog režima, a Jasenovac sa Blajburgom. To ohrabruje desnicu i dovodi do toga da ustaška ideologija u ovoj državi i 75. godina od početka ovih monstruoznih ubistava ima sve više poklonika.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.