Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bolovanja duža i češća zbog čekanja bebe ili penzije

U prvoj polovini ove godine o trošku države s posla odsustvovalo 10,53 procenta više pacijenata nego u istom periodu lane. – Godinama vodeći razlozi za uzimanje bolovanja dužih od trideset dana, poput bronhitisa ili išijasa, sada su svedeni na simboličan jedan do dva procenta
(Фото Драган Јевремовић)

Republički fond za zdravstveno osiguranje od početka godine do 30. juna isplatio je pet milijardi i 143 miliona dinara za troškove bolovanja, što je 10,53 procenta više nego lane u istom periodu. Lekarske komisije su odluku o bolovanjima dužim od 30 dana doneli u 150.704 slučajeva, s tim što u ovaj broj ulaze i pacijenti koji su bili više puta pred komisijom da bi bolovanje produžili.

Tri najčešće dijagnoze za duža bolovanja jesu trudnoća, rađanje i babinje (34,62 odsto), slede povrede i trovanja (16,23 odsto) bolesti mišićno-koštanog sistema (10,02 procenta), tumori (9,91 procenat), srčana oboljenja (6,36 odsto) i duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (5,7 procenata).

U poslednjoj deceniji u sličnim analizama u vrhu su bile dijagnoze: bolovi u vratu i krstima, prehlade i slična oboljenja. One danas čine simboličan jedan, dva procenta.

Zbog profesionalnih bolesti ili povreda na radu pred komisijom je bilo samo 5,3 odsto od pomenutih 150.000 slučajeva. Dr Petar Bulat, profesor na Medicinskom fakultetu i specijalista medicine rada, kaže da je to direktna posledica neprijavljivanja povreda na radu i profesionalnih bolesti. U Srbiji je, ističe, prošle godine registrovano svega desetak slučajeva profesionalnih bolesti.

– Bolovanje zbog održavanja trudnoće koristi se više nego ikada ranije jer se sve više žena odlučuje na rađanje između tridesete i četrdesete godine, pa se često radi o rizičnim trudnoćama – kaže dr Bulat. Zanimljivo je njegovo zapažanje da je gotovo nemoguće videti doktorku na poslu u drugom stanju – odmah po saznanju da su ostale trudne otvaraju bolovanje. A slično je, kaže, i u drugim profesijama.

Razlog za porast broja i dužine bolovanja u Srbiji naš sagovornik vidi i u tome što se sada mnogo teže dobija invalidska penzija. Tako i osobe, očigledno teško bolesne, od komisija dobijaju nalaz da „lečenje nije završeno”, iako je, naročito kod pojedinih tumora, teško očekivati pozitivan ishod lečenja. Dr Bulat podseća da postoji propis po kojem se bolesnik posle šest meseci bolovanja mora uputiti na invalidsku komisiju.

Ovaj trend dr Bulat objašnjava i sa starenjem nacije koja je i sve bolesnija, a na ove pojave znatno utiče i promena politike penzionisanja.

– Osobe kojima do penzije nije mnogo ostalo, a pri tome se osećaju umornim od posla a i boluju od hroničnih bolesti, pribegavaju strategiji da nakon kraćeg perioda rada otvaraju bolovanje. Trend porasta bolovanja kod ove kategorije je još jedan pokazatelj da se Srbija nalazi na prelasku iz socijalističke u kapitalističku privredu. Naime, samilosti i saosećanja više nema kod malih poslodavaca, tako da za starije radnike nema prelaska na lakše poslove – kaže naš sagovornik.

To što se zbog bronhitisa, išijasa i sličnih tegoba sve ređe otvara bolovanje, dr Bulat objašnjava činjenicom da savremeni poslodavci popreko gledaju na skoro svako odsustvovanje s posla.

– Rezultat toga je da se smanjio „apsentizam”, pojava odsustva sa posla, ali se povećao takozvani prezentizam – pojava da osoba dolazi na posao samo da mu ne bi umanjili platu zbog bolovanja, ali njegov radni efekat je gotovo nikakav – kaže naš sagovornik.

Kakva je poruka specijaliste medicine rada o tome kada je poželjno ići na bolovanje?

– Veliki sam protivnik bolovanja, jer za bolesnu osobu je mnogo bolje da u okviru svojih mogućnosti radi, nego da sedi kod kuće, naravno osim u slučajevima kada je zbog bolesti vezana za postelju ili kada može da ugrozi tuđe zdravlje, na primer, u slučaju kada je zarazna. Zato razumite ženu koja posle hemioterapije sa maramom ili turbanom dolazi na posao. To za takvu osobu može da bude lek. Kada je bolesnik u društvu, radi, kada se bori i priča o svom problemu sa kolegama, ima aktivan odnos prema bolesti. To je, kako naš narod kaže, pola puta do izlečenja i naravno mnogo bolje nego da sedi kod kuće i razmišlja o svojoj bolesti – kaže dr Bulat.

Pritisci s biroa rada

Dr Milica Nikolić Urošević, izabrani lekar u domu zdravlja Vračar, kaže da u praksi ima više pacijenata koji odbijaju njen predlog da otvore bolovanje od onih koji ga traže i kada za to nema opravdanog medicinskog osnova.

– Najveći pritisak imamo od osoba koje su na birou rada nakon što su ostali bez posla. Oni traže da im se otvori bolovanje kako bi na mesec dana produžili primanje novčane naknade od Nacionalne službe za zapošljavanje. Razumem njihovu tešku poziciju, ali ne mogu da kršim zakon i lažiram bolovanja. Uostalom, smatram da domovi zdravlja ne bi trebalo da budu socijalne ustanove – kaže dr Nikolić Urošević.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.