Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: LjUBOMIR MAKSIMOVIĆ, akademik

Vizantološki kongres – susret dva sveta u promenama

Srbija je pronalazila svoj modus vivendi u okviru vizantijskog sveta, što može da bude pouka za budućnost, pa i za Evropsku uniju
Љубомир Максимовић (Фото: Р. Крстинић)

Sutra će u Beogradu biti otvoren najveći do sada kongres vizantologa nazvan „Vizantija, svet promena”, koji će u toku sedam dana trajanja okupiti oko 1400 učesnika iz 49 zemalja. Tim povodom razgovaramo sa akademikom Ljubomirom Maksimovićem, predsednikom Organizacionog odbora ovog naučnog skupa i počasnim potpredsednikom Međunarodne asocijacije vizantologa.

„Ovaj kongres vidim kao susret dva sveta u promenama. Jedan je vizantijski svet prošlosti, još uvek živ u mnogim aspektima, koji se projektuje u budućnost, a drugi pripada istraživačima koji idu za tragom toga sveta. I sami naučnici su u promenama, zbog toga što se menjaju metode, saznanja i pristupi istraživanju”, kaže akademik Maksimović, dodajući i to da bi ovaj kongres, više nego neki prethodni, mogao da ukaže na to u kom pravcu će se kretati  vizantologija u budućnosti. Jedna od osam najvažnijih izložbi, koje će u toku kongresa biti otvorene u muzejskom i galerijskom krugu oko SANU, Kapetan Mišinog zdanja i Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jeste „Svet rukopisne knjige od 12. do 17. veka”, u okviru koje će biti prikazani stari, retki i unikatni rukopisi, kao što su Miroslavljevo jevanđelje i Dečanska hrisovulja.

Zbog čega je važno sećati se Vizantije u našem vremenu?

Ne obraća se dovoljno pažnje na mišljenje, koje je naročito u pogledu Vizantije razvio profesor Georgije Ostrogorski, da u istoriji nema statičnih pojava i da je sve u stalnim promenama. Zbog toga smo smatrali da glavna kongresna orijentacija bude upravo to pitanje promena institucija i fenomena koji čine Vizantiju. Jedan istorijski kongres, kakav će, nadamo se, biti i ovaj, formalno je okrenut prošlosti, ali teži da iz te prošlosti izvuče pouke za sadašnji trenutak, kao i za budućnost. Kada govorimo o srednjovekovnoj Srbiji, onda se susrećemo sa jednom samosvojnom civilizacijom, koja se nije nalazila, uprkos toj svojoj samosvojnosti, izvan vizantijskog sveta, već u njemu, pronalazeći svoj modus vivendi. To je ono što sam nazvao važnom poukom za budućnost, koja može danas da interesuje i Evropsku uniju. Zbog toga je značajno višeslojno vizantijsko iskustvo.

Tokom istorije menjalo se i interesovanje za Vizantiju. U doba renesanse Zapadu je bila korisna zbog ponovnog otkrivanja antičkog nasleđa, a to interesovanje za ovu civilizaciju obnovljeno je i krajem 19. veka. Šta smo još nasledili od Istočnog rimskog carstva?

Vizantija jeste fizički nestala osmanskim osvajanjem, ali su razni oblici organizacije života, filozofskog i kulturnog promišljanja, ostali živi i danas. Vizantija je Zapadu prenela svu rukopisnu i književnu zaostavštinu koja je mogla da bude spasena u 14. i 15. veku. To je osnova, pored rimskog nasleđa, za one procese koje nazivamo humanizmom i renesansom u Evropi. Sa druge strane, vizantijski arhivi su nestali, oni novim gospodarima tog prostora nisu bili potrebni. Preživeli su samo oni koji se nalaze u institucijama koje postoje i danas, kao što su, na primer, Svetogorski manastiri. Arheološka iskopavanja dodatni su materijal za nova proučavanja Vizantije. Pre svega, kad se radi o pisanoj reči, mislim na pečate. Računa se da u svetu danas postoji oko 60 hiljada vizantijskih olovnih pečata, koji su se nalazili na iščezlim dokumentima. Od toga je 15 hiljada objavljeno i dostupno je celom svetu. Sve to čini materijal na osnovu kojeg se dograđuje slika Vizantije.

Kakvo je danas stanje vizantijskih spomenika u svetu?

U toku ovog kongresa biće organizovana i sednica sa deset govornika, koji će izlagati na temu stanja vizantijskih spomenika kulture u deset regija: od Kavkaza do Kosova i Metohije. To je važno pitanje zbog toga što spomenici propadaju usled zuba vremena, čovekove nebrige, neprijateljskih namera. U ratovima spomenici stradaju kao i ljudi. Tu je situacija ozbiljna ne samo zbog toga što se uništava svetska kulturna baština, nego i stoga što struka ostaje bez znatnog dela izvornog materijala. Arheolozi, istoričari arhitekture, istoričari umetnosti, svi oni koriste spomeničko nasleđe kao prvorazredni izvorni materijal. Iščeznu li ti spomenici, nauka ostaje bez izvora za proučavanje.

U kojim su zemljama, pored Srbije, najzastupljenije vizantološke studije?

Danas možemo u izvesnom smislu da govorimo o evropocentričnosti vizantologije, koja se najpre izučava u Evropi: u Rusiji, Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj, Austriji, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji. Pošto je grčka dijaspora velika, mnogi istraživači koji žive u inostranstvu upravo su Grci. Van Evrope, prednjače SAD i u novije vreme Kanada i Australija. Pojedinačni istraživači javljaju se i u Kini i Japanu, a na ovom kongresu jedna naučnica iz Kine učestvovaće na poslednjoj plenarnoj sednici i govoriće o budućnosti vizantijskih studija na Dalekom Istoku.

Koje novine donosi ovaj kongres u Beogradu?

Ovaj kongres obuhvata sve generacije istraživača. Tu je najstarija generacija, srednja i srednje-mlađa generacija, a veliki je broj i sasvim mladih ljudi, onih koji su tek odbranili svoje doktorate ili koji su pred njihovom odbranom. Tu postoji jedno generacijsko, geografsko, tematsko šarenilo, jer je vizantologija već odavno postala splet mnogih naučnih oblasti. U zemljama sličnim našoj, povezana je i sa naukom o sopstvenom srednjem veku, tako da je uključeno i jedno veliko šarenilo struka. Od ovog skupa u Beogradu izvršena je reforma načina na koji se održavaju vizantološki kongresi. Ono što je promenjeno, u odnosu na ranije doba, odnosi se najviše na plenarne referate. Ranije ih je bilo po 20 i 30 na kongresu, dok je sada Međunarodna asocijacija vizantologa odlučila da na ovom kongresu bude svega šest plenarnih sesija, svakoga dana po jedna, posvećena određenoj temi, ali tako što postoji jedan moderator i tri govornika koji temu obrađuju sa tri različita aspekta. Tako da sučeljavanje tih viđenja, uz diskusiju, treba da pruži  drugačiju živost plenarnim sesijama.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.