Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od Rija do Šangaja i nazad u Beograd

Svako ko je pomislio da se uspeh u rangiranju Univerziteta u Beogradu dogodio zahvaljujući sistemskim rešenjima u našem visokom obrazovanju, pogrešio je
(Фото Д. Ћирков)

Do prve polovine Olimpijskih igara (OI) iz Rija su nam stizale loše vesti. Porazi behu opasno nadvladali, ali, na sreću, kasnije se okrenulo nabolje. Na kraju, biće ovo dobra olimpijska priča, ali na koncu te prve polovine OI javio se kolektivni osećaj da je u našem sportu krenulo po zlu. I baš na kulminaciji ovog sportskog posta, sa potpuno druge strane sveta, pristigla je dobra vest: da se Univerzitet u Beogradu našao među prvih 300 svetskih univerziteta na Šangajskoj listi.

Sport i visoko obrazovanje jesu različite oblasti, ali ne toliko da se ne bi mogle uporediti. Na rezultate u sportu smo veoma ponosni, neretko sami sebe prozivamo ’sportskom nacijom’ – ma šta to značilo – a prema nekim strateškim dokumentima očigledno je da i visoko obrazovanje smatramo važnim za društvo. I tako, u trenutku o kojem govorim imali smo dva kontrastna rezultata – akumuliran neuspeh u jednom broju olimpijskih sportova i zavidan uspeh našeg najstarijeg i najvećeg univerziteta. Momenat za jedno kratko preispitivanje?

Nisam stručan za sport, uglavnom samo navijam za naše, a često nisam ni objektivan, pa nije ni red da se upuštam u dublju sportsku analizu. Ipak, logično je da je za neke neuspehe u Riju kriv sistem rada u prethodnom periodu, što, siguran sam, odlično znaju oni koji vode naš sport. Negde nije ni bilo propusta, bilo je jednostavno loših dana, takav je sport. Neki čak uopšte nisu ni bili neuspešni, već pre „žrtve” nerealnih očekivanja – zar je neuspeh biti 25. u svetu u sportu kojim se bave milioni ljudi? Druga je stvar ako smo očekivali vrhunski rezultat tamo gde nije ni bilo razvijenog sistema i gde su sportisti bili prepušteni sami sebi. U takvim slučajevima uspeh treba nazvati podvigom, a neuspeh realnim stanjem – to je jedino pošteno. E, tu slika sa sportske poljane pretapanjem prelazi u kadar polja visokog obrazovanja.

Svako ko je pomislio da se uspeh u rangiranju Univerziteta u Beogradu dogodio zahvaljujući sistemskim rešenjima u našem visokom obrazovanju, pogrešio je. Slično je bilo i kada smo pre tri godine dospeli na Šangajsku listu, ni to nije bio proizvod sistema, već pre rezultat jednog uputstva (naređenja) da na naučnim radovima adrese fakulteta i instituta moraju da sadrže i odrednicu: ’Univerzitet u Beogradu’. Ali ako tada nije baš svako mogao da razume kakva je razlika između strategije i taktike, ovoga puta stvar je jasna – za poslednji rezultat zaslužan je dr Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u penziji, koji se, prema međunarodnim merilima kvaliteta naučnih rezultata, našao na listi najuticajnijih naučnika u 2015. godini. O profesoru Radenoviću izvestili su svi mediji, pa ga je za kratko vreme upoznalo i preostalih 90 procenata profesora koji do tada nisu znali da on uopšte postoji. Kolega Radenović nije samo naučnik retke istraživačke energije, već i profesor koji savršeno razume moderno univerzitetsko obrazovanje. Neki njegovi stavovi o tome šta je dobar rad sa studentima mogu da uđu u manifest svakog dobrog reformskog procesa.

Nije problem u tome što je veliki Beogradski univerzitet bolje rangiran zbog ličnih rezultata jednog profesora. Problem je što sam sistem nije organizovan tako da profesora kakav je kolega Stojan Radenović bude što više ili, preciznije, da imamo više onih koji poštuju slične univerzitetske vrednosti. Osnovni parametar za opstanak i napredak na Šangajskoj listi jeste kvalitet naučnih istraživanja, a taj segment delatnosti – nauka – ugrađen je nedopustivo slabo u naš visokoobrazovni sistem. Nauke nema među parametrima za institucionalno finansiranje naših fakulteta, već je sve diktirano gotovo isključivo brojem studenata. Zato je fakultetima prioritet kako da privuku što više studenata, umesto kako da poboljšaju naučni rang svojih profesora, a na toj ravni se briše razlika između fakulteta i visokih stručnih škola. Zbog toga mislim da napredak na Šangajskoj listi nismo postigli zahvaljujući, već uprkos ovakvom sistemu, i da je ovaj uspeh samo jedan lep incident.

Redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.