Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Porušeni hramovi Jekaterinburga (1)

Pitao sam čoveka pored mene pitao sam šta se dešava, a on mi je rekao da se na tom mestu nekada nalazio najlepši pravoslavni hram u Jekaterinburgu. Veli da je hram bio kopija jednog hrama iz Sankt Peterburga i da je posle revolucije vandalski srušen, a da se pod uličnim pločama i Lenjinovim spomenikom nalaze temelji hrama i grobovi nekih arhijereja
Споменик оснивачима града (Пиксабеј)

Nekoliko nedelja posle dolaska u Jekaterinburg, želeći da bolje upoznam grad, krenuo sam u šetnju. Prethodno su mi rekli da se u centru grada renovira glavni trg i jedan deo leve strane Lenjinove ulice. Šetao sam desnom stranom, a na levoj su bili građevinski radnici i mašine. Renoviranje je uveliko trajalo. Približavao sam se zgradi Jekaterinburške dume, a pored mene se zaustavio auto. Iz njega je izašlo nekoliko sveštenih lica, a u gepeku se nalazio kovčeg za posmrtne ostatke.

Na drugoj strani ulice stotinak ljudi stoji i posmatra šta se dešava. Pridružujem im se. Jasno je bilo da su pronađeni nečiji posmrtni ostaci. Video sam i jedan mali nadgrobni spomenik na kome je nešto pisalo. Nisam video šta piše. Prvog čoveka pored mene pitao sam šta se dešava, otkud tu nadgrobni spomenik i o kakvim posmrtnim ostacima je reč. On mi je rekao da je na tom mestu nekada bio najlepši pravoslavni hram u Jekaterinburgu.

Govorio je da je hram bio kopija jednog hrama iz Sankt Peterburga i da je posle revolucije vandalski srušen. Pod uličnim pločama i dalje pod Lenjinovim spomenikom nalaze se temelji hrama i grobovi nekih arhijereja. Njegove reči u meni su probudile želju da pronađem fotografiju hrama. Tražeći fotografiju hrama dolazio sam do informacija koje su za mene bile više nego strašne. Znao sam još odranije da su početkom tridesetih godina prošlog veka rušene crkve, znao sam da je u Moskvi srušen i Hram Hrista Spasitelja.

Ispostavilo se da sam znao jako malo. Na glavnom trgu u Jekaterinburgu, neposredno pred revoluciju nalazile su se zgrade banaka, prve muške gimnazije, mnoge prodavnice. Sve su bile u raznim stilovima i odslikavale su neko vreme.

Glavni simboli trga i grada bili su spomenik caru Aleksandru Drugom i Bogojavljenski hram. Dalje istočno od spomenika u produžetku Lenjinove ulice na levoj obali Iseta nalazio se Hram Svete Katarine. Južno od spomenika gde se seku ulice Mališeva i 8. marta nalazili su se hramovi Veliki i Mali Zlatoust. Prelepi hramovi, u tom vremenu i arhitektonski dominantni objekti, nalazili su se na oko trista metara udaljenosti jedan od drugoga.

Preko puta spomenika, na drugoj strani sadašnje Lenjinove ulice, nalazila se dvospratna zgrada trgovinskog centra izgrađena u stilu klasicizma. Spomenik caru otkriven je 1906. godine. Novac za izgradnju spomenika skupljan je 25 godina. Car je poznat po mnogim reformama, a njegova reforma sela podrazumevala je ukidanje kmetstva.

Zemljoposednici više nisu mogli da raspolažu sa kmetovima, nisu mogli da ih kažnjavaju i sele. Mnogi u ruskom društvu bili su protiv tih reformi. Na kraju je na cara izvršen atentat, ubijen je, ali njegovi zakoni su ostali. Spomenik je označavao zahvalnost caru i poštovanje prema njegovim delima.

Postolje spomenika bila je uzvišena kocka do koje je sa svih strana vodilo po desetak stepenika. Bilo je izrađeno od uralskog mermera. Na sva četiri stuba bili su svetiljnici. Postolje je postavljeno jedanaest godina pre otkrivanja spomenika. Skulptura od livenog gvožđa izrađena je u Kaslinskom zavodu. Predstavljala je cara u prirodnoj veličini, u uniformi bez šinjela. U desnoj ruci je bio svitak na kome je pisalo 19. februar 1861. (datum ukidanja kmetstva). U tekstu na postolju spomenika takođe je spomenut taj datum.

Na početku revolucije skulptura je skinuta sa postolja, kasnije i uništena. Ubrzo posle toga na postolje je postavljena statua slobode, po uzoru na američku skulpturu. Ona je predstavljala devojku koja stoji na kugli, na glavi ima krunu i u desnoj ruci nad glavom drži baklju. Veličina figure bila je u nesrazmeri sa postoljem, posebno kad se gleda iz daleka. Tokom 1918. godine poginuli revolucionari sahranjivani su na prostoru oko spomenika.

Jedna od sačuvanih crkvi u Jekaterinburgu (Piksabej)

U njihovu čast napravljen je i memorijalni kompleks, čija konstrukcija je bila od drveta. Ubrzo posle toga loša kopija američke skulpture je skinuta, a postolje je ostalo. Posle nekoliko meseci Beli su zauzeli grad. Sklonili su drvenu konstrukciju, a posmrtne ostatke premestili na mesto gde se danas nalazi Park Komunarov.

Pokušavali su da sruše veliki deo svoje prošlosti. Istorija govori da su ranije oni koji su osvajali i porobljavali naše zemlje rušili naše, da bi njihovo došlo u prvi plan. Te godine ljudi su rušili svoje, a bili su suroviji nego tuđinci.

U julu sledeće godine u grad su se vratili Crveni. Na prazno postolje postavili su skulpturu koja je predstavljala glavu Karla Marksa. Veća nesrazmera i još lošije rešenje nego prethodno. Već sledeće godine premestili su je na Vaznesenjskuju gorku (ni tamo se nije dugo zadržala – 1932. umesto nje je postavljena skulptura jednog omladinca, a 1959. drugog i nepoznato je gde se sada nalazi).

Na postolju se pojavila nova skulptura (rad skulptora Stjepana Erzja) koja je predstavljala potpuno golog muškarca. Zvala se Oslobođeni rad. Iako je avangardna umetnost u tom periodu bila moderna, narod nije želeo da shvati umetnika i skulpturu je nazvao „Goli Vanjka”. Mnogi ljudi su dolazili na trg sa ciljem da pljunu skulpturu. Posle nekoliko godina u strukturama vlasti pojavili su se više konzervativni ljudi i njihovom zaslugom skulptura je 1925. godine sklonjena sa postolja. Nepoznato je gde se nalazi. Po jednoj pretpostavci, isečena je na sitne komade koji su bačeni u gradski prud.

Postolje je imalo istu sudbinu kao i pravoslavni hramovi u njegovoj blizini. Napadi na religiju u čitavom Sovjetskom Savezu te 1930. godine dostigli su vrhunac. Donošene su odluke koje su brzo i izvršavane, a koje su u dotadašnjoj istoriji nezabeležene. Ljudi koje je neko ubedio da grade novi svet počeli su da ruše svoje hramove, crkve i spomenike.

Pokušavali su da sruše veliki deo svoje prošlosti. Istorija govori da su ranije oni koji su osvajali i porobljavali naše zemlje rušili naše, da bi njihovo došlo u prvi plan. Te godine ljudi su rušili svoje, a bili su suroviji nego tuđinci. Nije bilo bitno ni o kakvoj kulturnoj znamenitosti je reč, ni ko ju je projektovao, ni ko ju je izgradio, ni koji stil je u pitanju, bitno je bilo da nestane sa lica grada. Slagali su ih i da će to lice biti lepše i da će novi svet biti bolji.

Sve je bilo obrnuto, ali su nestali oni koji nisu smeli nestati – oni kojima su se svi do tada divili i kojima se i sada posle toliko godina divimo. Velelepni hramovi bili su simboli gradova. Jedni su bili posvećeni nekim svetiteljima, drugi istorijskim ličnostima, a svaki je stilom u kome je izgrađen pokazivao nešto svoje. Svaki je imao svoju originalnost. Utešno je što nisu uspeli potpuno da ih sruše. Srušili su ih na trgovima na kojima su izgrađeni, udaljili su ih iz njihovih gradova. Zauzeli su njihova mesta, postavili na njih neke svoje. Mislili su da će posle toga biti samo oni. Zaboravili su da postoje ljudi koji znaju šta su vrednosti. Ljudi koji će te vrednosti čuvati u sećanjima, u pričama, na fotografijama. Fotografije su nama koji smo rođeni mnogo kasnije omogućile da se i sada divimo onom što je stvarno, što je izgrađeno sa željom da grad bude lepši. Ne samo lepši već i bolji. Fotografije su gradovima sačuvale simbole, a nama su omogućile da ih vidimo, da im se divimo, ali i da priželjkujemo njihov povratak. 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.