Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sveta Sofija je bolna opomena

Na Kosovu se ne čuva samo srpska, čuva se i evropska kultura, svetsko pamćenje, rekao je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić na Međunarodnom kongresu vizantijskih studija
Председник Србије Томислав Николић отвара конгрес (Фото А. Васиљевић)

Promene u svetu su stalne i ne dešavaju se uvek na dobrobit čovečanstva. Takav je i pokušaj samoproglašene republike Kosovo da postane članica Uneska i da srpsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije, koja inače najvećim delom pripada srednjem veku, vizantijskom nasleđu srpskog naroda, mimo svih naučnih činjenica i artefakata, pripiše narodu kome ne pripada, i što je još pogubnije, da poveri na čuvanje svetinje onima koji ih kontinuirano, decenijama, ruše i skrnave, rekao je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, proglašavajući otvorenim, kao visoki pokrovitelj, najveći do sada, 23. Međunarodni kongres vizantijskih studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. To je prvi susret vizantologa u srpskoj prestonici, posle davne 1927. godine, a okuplja oko 1.400 naučnika iz 49 zemalja.


Predsednik Nikolić uručuje orden akademiku Ljubomiru Maksimoviću (Foto A. Vasiljević)

Predsednik Nikolić podsetio je i na izveštaj Uneska o tome da se četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji, iz vizantijskog perioda, nalaze na listi ugrožene svetske kulturne baštine i da su ugroženi upravo od onih koji se preporučuju da ih čuvaju.

– Moja je dužnost i obaveza da vas, kao predsednik Republike Srbije, ali i kao čovek, podsetim o rečena ogrešenja o naučnu istinu, uveren u to da ćete kao naučnici posvećeni svojoj struci i istini, svakako pronaći motiv da se još više zainteresujete za dvojako ugroženu srpsku vizantijsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije, ugroženu neistinama i pokušajem falsifikovanja istorijskih činjenica, ali ugroženu i doslovno, do fizičkog uništenja – dodao je Tomislav Nikolić.

U duhu ovog kongresa vizantijskih studija, koje teže tome da povežu prošlost sa sadašnjošću, predsednik je podsetio i na pouke istorije Vizantije, njenog sloma za vreme Konstantina XI Paleologa, koji je po svojoj majci bio Dragaš i koji se za pomoć u borbi protiv nevernika obratio Evropi. Međutim, doživeo je da ga opljačkaju krstaši, a Venecija iz Vizantije odnese mnogo umetnički vrednih dela.


Visoke zvanice na otvaranju kongresa (Foto A. Vasiljević)

– Za mene je bolna opomena i upozorenje to što je Sveta Sofija, prvobitno izgrađena kao hrišćanska crkva, u gradu novog imena – Istanbulu, u svoje doba postala najpoznatija džamija. Na Kosovu se ne čuva samo srpska, čuva se evropska kultura, svetsko pamćenje. Molimo vas na nam pomognete u nošenju tog časnog krsta. Sami smo i osećamo se kao Dragaš – reči su predsednika Nikolića.

Ovom prilikom predsednik Nikolić uručio je Sretenjski orden drugog stepena Vizantološkom institutu SANU za naročite zasluge u promociji vizantijskog nasleđa na tlu Srbije i doprinos u proučavanju i razvoju svetske vizantologije, a govorio je i o ugledu Vizantološkog instituta SANU u međunarodnoj akademskoj zajednici, zbog čega mu je i ukazana čast da bude domaćin ovoga skupa. Orden je u ime Vizantološkog instituta SANU primio akademik Ljubomir Maksimović, dugogodišnji direktor Instituta.

– Vidim jednu širu poruku u ovom gestu. Mnogi poslenici humanističkih nauka zabrinuti su zbog toga što se u modernom tehnološkom okruženju osećaju potisnutima. Ovo odlikovanje jednoj instituciji, koja se tolike godine bavi isključivo humanističkim disciplinama, podstiče, takođe, jedan krug kolega iz drugih institucija na zajednički rad, što u ovoj zemlji treba da bude više zastupljeno. Ovo odlikovanje shvatam kao početak toga – istakao je akademik Maksimović zahvaljujući se na primljenom odlikovanju.  


Kongres se održava na Filološkom fakultetu u Beogradu (Foto A. Vasiljević)

Bojan Bugarčić, predstavnik Srpske nacionalne komisije pri Unesku, ukazao je na to da se danas gube mnogi ljudski životi i uništavaju se spomenici kulture, među kojima se nalaze i mnogi vizantijski spomenici, sa liste ugrožene svetske baštine. Zbog toga je podvukao važnost podrške arheološkim, istorijskim, teološkim, filološkim istraživanjima vizantijske civilizacije i njenog nasleđa u današnjem svetu.

Predsednik Međunarodne asocijacije vizantologa Johanes Koder govorio je o tome da se u današnjem vremenu i te kako može učiti od vizantijskog iskustva, uprkos mišljenjima skeptika da se za vizantijske studije interesuju samo naučnici iz ove oblasti, kao jedna „ugrožena vrsta”.

– Istorijsko znanje može da bude korisno zbog dubljeg razumevanja razvoja racionalnih ili iracionalnih političkih postupaka u našem vremenu. Bez obzira na to da li političari određenih zemalja prihvataju prošlost, njihovo nacionalno nasleđe je prisutno. Vizantijsko nasleđe prisutno je u mnogim društvima istočne i jugo-istočne Evrope, ne samo u veri ili u navikama, već u i političkim institucijama i socijalnoj strukturi – rekao je Johanes Koder, dodajući i to da će u fokusu ovog kongresa biti i šira, multikulturna područja, kao što je evropsko mediteransko područje, te intenzivna istorijska razmena ideja sa islamskim svetom, a ne samo nacionalne istorije. 

Svečanosti su prisustvovali članovi Vlade Republike Srbije, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, drugih crkava i verskih zajednica, predsednik SANU Vladimir Kostić, akademici i predstavnici akademske zajednice. U muzičkom delu programa nastupili su Divna Ljubojević i hor „Melodi”, kao i pijanistkinja Jelena Đajić.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.