Evropi treba više špijuna

Evropa treba da ojača svoj bunker: ključni obaveštajni podaci država članica treba da se grupišu centralno, uz istovremeno jačanje saradnje domaćih vojnih industrija. To je ključni predlog Angele Merkel, Fransoa Olanda i Matea Rencija nakon trilateralnog samita održanog u ponedeljak na italijanskom nosaču ratnih aviona „Đuzepe Garibaldi” ispred ostrvca Ventotene kod Napulja.

Najavljeni povod ovog okupljanja lidera tri najmnogoljudnije i ekonomski najjače države EU (izuzimajući Ostrvo) bila je inače diskusija o budućnosti Evrope nakon „bregzita”.

Za Merklovu, Olanda i Rencija bio je to već drugi put da se susreću nakon britanskog referenduma 23. juna. Prošli put u Berlinu, trio se složio da će za redefinisanje Evrope biti potreban „novi impuls” – u ekonomiji, odbrani i bezbednosti.

I ovog puta, u Laciju, sastanak je okončan kao i u Berlinu:

bez ijedne konkretne inicijative, izuzimajući opštu saglasnost oko

jačanja spoljnih zidova „bunkera” pred nadolazećom pretnjom islamskog terorizma i mnogih drugih „ogromnih izazova”, kako je sadašnji politički trenutak Evrope opisala nemačka kancelarka.

U međuvremenu, povod trojnog okupljanja, „bregzit”, učesnici su šturo komentarisali.

„’Bregzit’ je uneo neizvesnost u Evropu”, ocenio je francuski predsednik Fransoa Oland. „Mnogi su mislili da je sa Evropom gotovo nakon ’bregzita’, ali evo, nije tako”, izjasnio se Renci. „Evropa mora da se okrene od populizma i neka bude jasno da ostalih 27 država računaju na bezbednu i prosperitetnu Evropu”, zaključila je Merkelova.

Kako učesnici mini-samita u Laciju u ponedeljak tačno znaju na šta računaju preostale 24 članice EU, nije pojašnjeno.

Okupljanje na gotovo nenaseljenom ostrvcu Ventotene i potom radna večera na „Garibaldiju” javnosti su predstavljeni kao prvi u nizu sastanaka evropskih lidera uoči neformalnog okupljanja svih 27 u Bratislavi 16. septembra, s istom temom – budućnosti EU

posle „bregzita”.

Sastanak trija u Laciju bio je ipak višestruko osoben.

Najpre, skup je zakazan na predlog premijera Italije, koja se suočava sa izuzetno ozbiljnom bankarskom krizom, i to u vreme „nula odsto” privrednog rasta, a pred neizvesni ustavni referendum do kraja 2016. Dolazak Angele Merkel i Fransoa Olanda u Italiji tumači se kao znak podrške Mateu Renciju, uprkos njegovim oštrim zahtevima Berlinu i Briselu da odstupe od strogih antikriznih i budžetskih nameta i normi. Merkelova je, svesna osipanja popularnosti sve troje, objavila da je zadovoljna reformskim naporima Rima i nagovestila izvesnu popustljivost u rešavanju finansijskih nedaća Rima.

Istovremeno, lokacija skupa je vrlo svesno izabrana zbog svog istorijskog značaja. Naime, na tom ostrvcu u fašističkom zatvoru režima Benita Musolinija tokom Drugog svetskog rata, čuveni italijanski političar Altijero Spineli osmislio je zajedno sa kolegama čuveni „Ventotene manifest”, jedan od prvih programskih zahteva za stvaranje slobodne, federalne Evrope.

Armada novinara koji su na licu mesta pratili mini-samit izmerili su da su Merkelova, Oland i Renci na grobu Spinelija (uz polaganje buketa plavo-žutog cveća, po uzoru na zastavu EU) proveli tačno osam minuta i 59 sekundi.

„Evropa je rešenje za evropske probleme, jer je temelj mira, prosperiteta i bezbednosti”, rekao je Renci.

Zatim je trojka helikopterom prebačena na ratni brod koji inače koordinira dejstva evropske misije „Sofija” usmerene protiv krijumčara ljudi na Mediteranu.

Posle večere, trojka sa „Garibaldija” odlučno je insistirala da „nema nameru da nameće mišljenje ostalim članicama EU, ali da je spremna da predvodi”.

Da li će trojka nakon „bregzita” povesti ostale 24 članice EU u novu budućnost i kojim putem, biće jasnije nakon skupa u Bratislavi.

U međuvremenu, Merkelova, Oland i Renci na „Garibaldiju” su se samo oko jednog složili uglas: da Evropi u neizvesnim vremenima treba novo jačanje odbrane na spoljnim granicama i obilna unakrsna razmena špijunskih informacija.