Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evropi treba više špijuna

Mini-samit o budućnosti EU nakon „bregzita” završen bez ijednog konkretnog predloga, sa prvom preporukom da „familija” oformi centralnu obaveštajnu službu i ojača saradnju vojnih industrija
Мини-самит на носачу авиона „Ђузепе Гарибалди” (Фото Ројтерс)

 

Evropa treba da ojača svoj bunker: ključni obaveštajni podaci država članica treba da se grupišu centralno, uz istovremeno jačanje saradnje domaćih vojnih industrija. To je ključni predlog Angele Merkel, Fransoa Olanda i Matea Rencija nakon trilateralnog samita održanog u ponedeljak na italijanskom nosaču ratnih aviona „Đuzepe Garibaldi” ispred ostrvca Ventotene kod Napulja.

Najavljeni povod ovog okupljanja lidera tri najmnogoljudnije i ekonomski najjače države EU (izuzimajući Ostrvo) bila je inače diskusija o budućnosti Evrope nakon „bregzita”.

Za Merklovu, Olanda i Rencija bio je to već drugi put da se susreću nakon britanskog referenduma 23. juna. Prošli put u Berlinu, trio se složio da će za redefinisanje Evrope biti potreban „novi impuls” – u ekonomiji, odbrani i bezbednosti.

I ovog puta, u Laciju, sastanak je okončan kao i u Berlinu:

bez ijedne konkretne inicijative, izuzimajući opštu saglasnost oko

jačanja spoljnih zidova „bunkera” pred nadolazećom pretnjom islamskog terorizma i mnogih drugih „ogromnih izazova”, kako je sadašnji politički trenutak Evrope opisala nemačka kancelarka.

U međuvremenu, povod trojnog okupljanja, „bregzit”, učesnici su šturo komentarisali.

„’Bregzit’ je uneo neizvesnost u Evropu”, ocenio je francuski predsednik Fransoa Oland. „Mnogi su mislili da je sa Evropom gotovo nakon ’bregzita’, ali evo, nije tako”, izjasnio se Renci. „Evropa mora da se okrene od populizma i neka bude jasno da ostalih 27 država računaju na bezbednu i prosperitetnu Evropu”, zaključila je Merkelova.

Kako učesnici mini-samita u Laciju u ponedeljak tačno znaju na šta računaju preostale 24 članice EU, nije pojašnjeno.

Okupljanje na gotovo nenaseljenom ostrvcu Ventotene i potom radna večera na „Garibaldiju” javnosti su predstavljeni kao prvi u nizu sastanaka evropskih lidera uoči neformalnog okupljanja svih 27 u Bratislavi 16. septembra, s istom temom – budućnosti EU

posle „bregzita”.

Sastanak trija u Laciju bio je ipak višestruko osoben.

Najpre, skup je zakazan na predlog premijera Italije, koja se suočava sa izuzetno ozbiljnom bankarskom krizom, i to u vreme „nula odsto” privrednog rasta, a pred neizvesni ustavni referendum do kraja 2016. Dolazak Angele Merkel i Fransoa Olanda u Italiji tumači se kao znak podrške Mateu Renciju, uprkos njegovim oštrim zahtevima Berlinu i Briselu da odstupe od strogih antikriznih i budžetskih nameta i normi. Merkelova je, svesna osipanja popularnosti sve troje, objavila da je zadovoljna reformskim naporima Rima i nagovestila izvesnu popustljivost u rešavanju finansijskih nedaća Rima.

Istovremeno, lokacija skupa je vrlo svesno izabrana zbog svog istorijskog značaja. Naime, na tom ostrvcu u fašističkom zatvoru režima Benita Musolinija tokom Drugog svetskog rata, čuveni italijanski političar Altijero Spineli osmislio je zajedno sa kolegama čuveni „Ventotene manifest”, jedan od prvih programskih zahteva za stvaranje slobodne, federalne Evrope.

Armada novinara koji su na licu mesta pratili mini-samit izmerili su da su Merkelova, Oland i Renci na grobu Spinelija (uz polaganje buketa plavo-žutog cveća, po uzoru na zastavu EU) proveli tačno osam minuta i 59 sekundi.

„Evropa je rešenje za evropske probleme, jer je temelj mira, prosperiteta i bezbednosti”, rekao je Renci.

Zatim je trojka helikopterom prebačena na ratni brod koji inače koordinira dejstva evropske misije „Sofija” usmerene protiv krijumčara ljudi na Mediteranu.

Posle večere, trojka sa „Garibaldija” odlučno je insistirala da „nema nameru da nameće mišljenje ostalim članicama EU, ali da je spremna da predvodi”.

Da li će trojka nakon „bregzita” povesti ostale 24 članice EU u novu budućnost i kojim putem, biće jasnije nakon skupa u Bratislavi.

U međuvremenu, Merkelova, Oland i Renci na „Garibaldiju” su se samo oko jednog složili uglas: da Evropi u neizvesnim vremenima treba novo jačanje odbrane na spoljnim granicama i obilna unakrsna razmena špijunskih informacija.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.