Može li Srbija da spreči prodaju zemlje strancima

Do septembra 2017. godine Vlada Srbije će rešiti pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Da li jedno od obećanja iz programa nove vlade ukazuje da Srbija, konačno, ima plan kako da izbegne ono što nam za godinu dana predstoji na osnovu loše ispregovaranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?

Po ovom sporazumu Srbija se 1. septembra 2013. godine obavezala da će u naredne četiri godine postepeno uskladi svoje zakonodavstvo kako bi se strancima omogućio isti tretman kao državljanima Srbije pri kupovini zemljišta. I dok se do sada samo nagađalo kakve bismo poteze mogli da preduzmemo i onemogućimo (ili bar odložimo na duži rok) prodaju oranica strancima, prvi put se zvanično pominje da bi u obzir moglo da dođe preuzimanje nekih od već postojećih modela – recimo, mađarskog ili poljskog.

– Vlada će nacionalne interese zastupati u skladu sa najboljim principima koje je Evropska unija usaglasila sa novim državama članicama, poput Mađarske i Poljske, kojima je odobreno sedam, odnosno 12 godina da održavaju postojeće nacionalne odredbe koje ograničavaju prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima – navodi se u ekspozeu premijera Aleksandra Vučića.

U Studiji objavljenoj u „Studentskoj reviji za privredno pravo” 2014. godine, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu napravili su uporednu analizu o tome kako su druge države EU regulisale ova pitanja. Sve relativno nove članice, suočavale su se sa sličnim izazovima kao i Srbija danas. Niski prinosi u poljoprivredi, problemi sa navodnjavanjem, zastarela mehanizacija, niske subvencije i snažan otpor prema reformama.

Pod takvim pritiskom, ističe se, većina ovih država tražila je, i dobila, produžetak važenja zabrane prodaje obradivog zemljišta strancima, kako bi zaštitili domaće poljoprivrednike. Među njima su i Mađarska i Poljska. Ipak, te dve države imale su različite pristupe u rešavanju tog problema, pa tek predstoji da se vidi šta bi „srpski model” tačno podrazumevao.

Mađarska je načinila najradikalniji mogući potez i promenom ustava rešila ovo nacionalno važno pitanje. U parlamentu je 2012. usvojen amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište. Ova odluka okarakterisana je kao istorijska i kao „početak nove ere poljoprivrede” te zemlje. Da bi se sprečilo povećanje prilično niske cene zemljišta u Mađarskoj i špekulantska kupovina, od 2004. do 2011. godine, na snazi je bio moratorijum i stranci nisu mogli da kupuju zemljište. Postoji mišljenje da je to više bio politički potez Viktora Orbana i da mu je prethodila jaka domaća regulativa koja je zakomplikovala prodaju zemlje stranim državljanima.

Šta je uradila Poljska? Oni su najpre uspela da odloži prodaju zemlje strancima na 12 godina od datuma ulaska u EU. Nakon što je (u maju ove godine) istekao taj period izmenili su zakon i maksimalno restriktivnim propisima o kupovini poljoprivrednog zemljišta postavili uslove za svoje građane i strance u korist domaćih gazdinstava.

Do tada, tokom „tranzicionog” perioda, stranci su morali da ispune prilično rigorozne uslove da bi stekli svojinu nad poljoprivrednim zemljištem. Za to ime je bila potrebna dozvola dva ministarstva – unutrašnjih poslova i poljoprivrede. Prethodno su morali da dokažu da postoje okolnosti koje potvrđuju njihovu povezanost sa ovom državom (recimo – poljsko poreklo, brak sa njihovim državljaninom, da imaju privremenu boravišnu dozvolu i da planiraju poslovanje na teritoriji te zemlje). Brak sa državljaninom Poljske oslobađao ih je podnošenja zahteva ali uz obavezu da najmanje dve godine žive u toj zemlji i pod uslovom da kupljeno zemljište postaje njihova zajednička, bračna svojina. Pravila nisu bila obavezujuća ni za one koji su najmanje pet godina živeli u Poljskoj, nakon što su dobili trajno boravište.

Kako su za naš list rekli u Ministarstvu finansija, pregovaračka grupa za slobodno kretanje kapitala (pregovaračko poglavlje 4) trenutno priprema pregovaračku poziciju čiji je deo posvećen i pitanju liberalizacije tržišta nekretnina – prodaji poljoprivrednog zemljišta.

– Da bi se što bolje pripremila, pregovaračka grupa koristi i analize dobre prakse država članica EU koje su se već susretale sa ovom liberalizacijom, uključujući Mađarsku i Poljsku, kako bi se sagledala najoptimalnija rešenja i efekti koje ova liberalizacija može da ima – navode u Ministarstvu finansija.

Međutim, kako nezvanično saznajemo, ta analiza će samo sagledati ekonomske efekte liberalizacije i dati nekoliko načelnih predloga kako se može izmeniti postojeće zakonodavstvo. Ali, lopta nije u rukama Ministarstva finansija (koje rukovodi pregovaračkom grupom) nego Ministarstva poljoprivrede čiji je zakonski mandat upravo izmena nedavno usvojenog Zakona o poljoprivrednom zemljištu (kojim se ne dozvoljava prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima) ili donošenje novog propisa.

Kako „Politika” saznaje od izvora bliskih vladi naša strategija svakako će se zasniva na preuzimanju već postojećih evropskih rešenja ali i dalje ne postoji univerzalan model. Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko zaista postoji takva namera, vlada što pre mora da načini prve korake jer će se, u suprotnom, naći u velikoj stisci sa vremenom.

Srbija, ističu, nije u zavidnoj situaciji jer nemamo pravo na tranzicioni period. Izmena SSP je praktično nemoguća jer bi sve zemlje članice morale da glasaju potvrdno što nije realno očekivati. Promena Ustava (prema kome stranci mogu biti vlasnici nepokretnosti u Srbiji), na šta se osmelila Mađarska, postoji kao opcija. Iako deo javnosti to priželjkuje, malo je verovatno da iz ove pozicije Srbija može da se odluči na takav korak.

Bitka za poljoprivredno zemljište

Od velike finansijske i prehrambene krize 2008. godine, u svetu vlada pravi rat za preuzimanje poljoprivrednog zemljišta. Veliki investitori, pa čak i vlade pojedinih zemalja, u poslednjoj deceniji zauzeli su (kupili u različitim formama) više od 35 miliona hektara obradive zemlje u svetu, rekao je za „Politiku” profesor Miladin Ševarlić. Oko 40 odsto tih kupaca ima sedište u EU, a investitorima su posebno interesantne istočnoevropske zemlje, koje se pridružuju Evropskoj uniji gde postoji obaveza prometa zemljišta, ali i države koje su u procesu pridruživanja. Najveće površine do sada su otkupljene u Rumuniji gde je oko 800.000 hektara prodato praktično u bescenje.

– Ovakav trend ima negativne posledice, jer se prelazi na intenzivan uzgoj svega nekoliko kultura: kukuruza, soje, pšenice, uljana repice, dok se ostale eliminišu – kaže Ševarlić.