Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Porušeni hramovi Jekaterinburga (2)

U dvorištu hrama bili su grobovi poznatih građana. Godine 1923. crkvena biblioteka je proglašena kontrarevolucionarnom i uništeno je svih 1.237 dela koja su bila u njoj
Јекатеринбург, град са богатом историјом рушења цркви (Пиксабеј)

Te strašne 1930. godine Jekaterinburg je postao drugačiji. Najlepše na slici grada neko je izbrisao. Sa lica Jekaterinburga nestao osmeh. Grad je ostao bez prošlosti. Istorija se računala od revolucije. Do revolucije nije bilo ni istorije.

Kako izgleda grad bez istorije? Kako izgleda grad bez glavnih spomenika kulture?

Tri najlepša i najviša hrama srušili su do temelja. Desetak godina ranije iz njih su odneti svi predmeti od srebra, zlata i uralskog dragog kamenja.

Počeću od najstarijeg.

Hram svete Katarine izgrađen u periodu od 1758. do 1764. godine. Njegova preteča bila je Mazankovaja crkva građena od 1723, a završena 1726. godine. Ona je izgorela u požaru 1747. godine i jedanaest godina kasnije započeta je izgradnja hrama, na mestu gde je bila crkva. Površina hrama bila je oko 1.500 kvadratnih metara, a visina 58 metara. Hram je izgrađen u baroknom stilu. Imao je tri paraklisa, dva bočna i jedan centralni. Južni posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu, severni Svetom Simeonu Verhoturskom i glavni Svetoj Katarini. U prvoj polovini devetnaestog veka hram je rekonstruisan pod nadzorom arhitekte Mihaila Malahova. Bočnim paraklisima nadograđen je po jedan sprat. Unutar domova izgrađene su stepenice koje su vodile na sprat. Smatra se da je dogradnja spratova na paraklisima narušila sklad u odnosu veličine donjeg i delikatno oštrog gornjeg dela kule zvonika.

U dvorištu hrama bili su grobovi poznatih građana. Godine 1923. crkvena biblioteka je proglašena kontrarevolucionarnom i uništeno je svih 1.237 dela koja su bila u njoj. Mošti Svetog Simeona odnete su u oblasni muzej iz kog ih je crkva preuzela tek 1991. godine. Ubrzo posle rušenja hrama na tom mestu je izgrađena fontana u obliku cveta. Po istoimenom delu uralskog pisca Pavela Bažova nazvana je Kameni cvet. Na mestu gde je bio oltar hrama 1991. godine postavljen je krst oko koga se svake godine 7. decembra, na dan Svete Katarine, obavlja moleban. Pored krsta je 1998. godine izgrađena kapela s pet kupola.

Posle nekoliko godina pojavila se prva inicijativa za vraćanje hrama na njegovo mesto. Po prvom predlogu predviđeno je rušenje fontane. To je izazvalo nezadovoljstvo kod jednog broja građana i novinara. Drugi predlog je podrazumevao se sagradi hram koji bi imao dva odvojena dela između kojih bi bila galerija i spomenik Svetoj Katarini. Po tom projektu fontana bi bila sačuvana. Prema trećem predlogu, hram bi bio malo udaljen od mesta na kome je bio ranije i bio bi izgrađen u ruskom stilu.

Lično bih voleo – a mislim da bi to bilo i najpoštenije – da se fontana premesti i da hram zauzme svoje mesto. Voleo bih da bude onakav kakav je bio – barokni sa tragovima klasicizma.

Bogojavljenski hram izgrađen je u baroknom stilu 1774. godine. Na mestu gde se hram nalazio 1745. godine započeta je izgradnja crkve brvnare. Dve godine kasnije izgradnja je završena. Godine 1755. crkvi je dograđen paraklis u čast Svetih apostola Petra i Pavla, a 1770. je premešten u Vaznesenjskuju gorku, gde se gradila Vaznesenjska crkva.

Godinu dana kasnije započeta je višeetapna izgradnja dvoetažnog kamenog hrama. Tri godine kasnije osveštano je prizemlje hrama. Tokom 1863. i 1864. godine izgrađena je galerija sa stepenicama, a 1868. godine na severnoj i južnoj strani hrama izgrađeni su bočni paraklisi širine šest metara.

Nadzemni delovi temelja bili su obloženi tesanim kamenom. Ograda oko hrama je bila od kovanog gvožđa pričvršćena za temelje od granitnih blokova. Dužina hrama je bila 55,5, a širina 25,6 metara. Visina zgrade je bila 40,5, a zvonika 66,2 metra. Zvonik je imao devet zvona čija ukupna težina je bila oko 10 tona. Na vrhu zvonika nalazio se visoko uzdignuti krst.

Bogojavljenski hram je podsećao na hram Svetih apostola Petra i Pavla u Sankt Peterburgu. Narednih 100 godina (do izgradnje Velikog Zlatoustog), to je bio najviši objekat u Jekaterinburgu. Hram je mogao da primi 4.500 vernika, bio je neboplave boje.

Pretpostavka je da su u prostorima paraklisa ili ispod oltarskog prostora ostali grobovi tri arhijereja (Melhisedeka, 1845, Irineja, 1860, Polikarpa, 1894). Taj problem je predmet spora eparhije i gradskih vlasti. Naravno, u eparhiji je prisutna i želja da se hram obnovi. Prostor oko hrama dosta je ograničen, no ne toliko da se hram ne može vratiti na svoje mesto. Mislim da za to mesto ne može biti kompromisa. Hram je to mesto davno zauzeo i on se mora vratiti na mesto koje mu pripada.

Treći je Veliki Zlatousti, izgrađen u periodu od 1847. do 1876. godine u rusko-vizantijskom stilu, svetloroze i braon boje. Dužina hrama je bila 32, a širina 24,5 metara. Imao je pet kupola od kojih se srednja uzdiže i ona je zvonik. Sa površinom od 500 metara kvadratnih mogao je da primi 2.750 vernika. Bio je najviši objekat u gradu sa visinom od 77,2 metra. Na zvoniku je bilo 10 zvona ukupne težine 23,9 tona.

Najveće zvono bilo je teško preko 16 tona i bilo je četvrto po težini u čitavom Ruskom carstvu. Teža su bila dva zvona na zvoniku Ivana Velikog u Moskovskom Kremlju (65,6 i 19,7) i glavno zvono Isaikijevskog hrama u Sankt Peterburgu s težinom od 28 tona. Zvuk tog zvona mogao se čuti u daljim rejonima Jekaterinburga (Šartaš, Palkino, Uktus i Aramilj).

U istoj ulici nasuprot hrama nalazila se crkva spuštanja Duha svetoga. Bila je prizemna i imala je tri paraklisa. Srednji u čast spuštanja Svetog duha, Severni u čast Svetog Jovana Zlatoustog. I južni u ime ikone pokrova božjoj materi. To je bio po veličini treći pravoslavni hram u Jekaterinburgu i prvi izgrađen od kamena. Godine 1839. veliki požar uništio je zvonik crkve. Dugo vremena predstavnici građana i predstavnici vlasti pregovarali da li graditi novu crkvu ili samo novi zvonik.

Na kraju je pobedio projekat koji je podrazumeva izgradnju velikog hrama na drugoj strani ulice (mesto gde se nalazi Veliki Zlatousti) i pored hrama veliki zvonik odvojen od njega. Projekat je podrazumevao da se sruši Crkva spuštanja Svetog duha. Izgradnja novog hrama započeta je 1847. godine i posle dvadeset devet godina izgrađen je samo zvonik, koji je kasnije osveštan kao hram.

U narodu je nazvan Veliki Zlatousti (Maksimilijanovska crkva), a stara crkva nazvana je Mali Zlatousti i sačuvana je sve do 1928. godine, kada su je srušili, a deo njene imovine predali u Maksimilijanovsku crkvu. Iste godine skinuta su zvona sa novog hrama uz argumentaciju da zbog velike težine mogu pasti ljudima na glavu. Početkom 1930. godine crkva je bila zatvorena i brzo posle toga srušena. Od cigle hrama u ulici Mališeva izgrađen je Dom odbrane.

Na mestu gde je bio hram, tačnije na mestu oltara, postavljena je skulpturna grupa u kojoj Staljin i Lenjin sede jedan pored drugog. Godine 1956. ta skulpturna grupa je sklonjena, njen deo koji se odnosi na Lenjina postavljen je na ulazu u Park Majakovskog. Godine 1977. je opet na mestu oltara postavljen monumentalni spomenik revolucionaru Ivanu Mališevu. Na tom mestu je ostao sve do 2006. godine kada je premešten na mesto pored mosta, u istoj ulici.

Iste godine položen je kamen temeljac, koji je značio početak obnove hrama. U Kamensk-Uralskom naliveno je 14 zvona za novi hram. Najveće je visine pet metara, prečnika tri metra, a teško je 16 tona. Zvuk novog zvona čuje se u radijusu od 10 kilometara. Devetog februara 2013 godine hram je svečano otvoren.

Velike nesreće proizvode mnogo žrtava, odnose velike. Posle njih sve izgleda strašno, mislimo da je nepovratno sve ono što su odnele. Može li postojati sreća u nesreći? Nesreća je da se sa hrama skine krst, da se skinu zvona, da se uništi ikonostas da se unište sve freske, da se on pretvori u magacinski prostor. Sreća je što su hramovi tako sačuvali svoje mesto i svoju konstrukciju. Može li se to zvati srećom? Neki hramovi su tako slomljeni nastavili da žive. Da žive sa verom da će sve izdržati i nadom da će kad-tad pobediti.

U Jekaterinburgu ih je bilo mnogo: Vaznesenjska crkva, Crkva Svete trojice, Hram Aleksandra Nevskog, Hram svih svetih, Crkva Preobraženja Gospodnjeg, Crkva Svete trojice na Šartašu, Hram Hrista Spasa, Crkva Svetog Nikole. Bio je i jedan koji je to strašno vreme preživeo kao aktivan hram. Niko mi nije objasnio, a ni sam ne mogu da objasnim kako je Hram Svetog Jovana Krstitelja sve to vreme bio aktivan. Izgrađen je 1860. godine, a prvi presto, kasnije nazvan srednji, izgrađen je u čast rođenja proroka Svetog Jovana Krstitelja.

Ostali spomenici u Jekaterinburgu imali su istu sudbinu. Sa postolja spomenika skidali skulpture i umesto njih postavljali neke svoje. Umesto bista Petra II i Katarine II pojavile su se statue mladog stolara i mladog zemljoradnika.

Kasnije je na postolju spomenika Petru Drugog mesto zauzela bista Pavela Bažova, a na postolju spomenika Katarine II bista Maksima Gorkog. Na orginalno postolje vraćena je nova bista Petra II. Postolje spomenika Katarine II nije sačuvano.

Na glavnom gradskom trgu posle 1930. godine, na mestu gde je bio Bogojavljenski hram, od granitnih ploča i blokova izgrađena je tribina (postolje) sa koje su se prilikom mitinga obraćali govornici. Na mestu gde je bio spomenik caru Aleksandru Drugom nalazi se parking.

Na drugoj strani ulice 1930. godine dvospratna zgrada tržnog centra rekonstruisana je i rezultat je bio petospratna zgrada u stilu konstruktivizma. Od tada do danas to je zgrada Jekaterinburške dume (skupštine).

Sadašnji oblik objekat je dobio 1954. godine, kad je na njega nadograđena kula sa špilom i satom (61 metar visine). Tada je postao je arhitektonski dominantan objekat. Na istočnoj strani tribine (postolja) postavljen je 1948. spomenik Staljinu. Već 1953. je sklonjen. Od 1957. godine na tom mestu je spomenik Lenjinu – simbol novog sveta.  To je svet u kome su spomenici izgubili svoju funkciju. Postali su privremeni, menjani su kako ideologija i propaganda diktiraju.

Velika većina starosedelaca uopšte ne zna ni za Bogojavljenski hram ni za spomenik caru Aleksandru. Rođeni su novom vremenu u kome su postojali samo novi heroji koji su zabranjivali i da se govori o starim. Na mestu gde je bilo dvorište hrama nalazi se parking ispod koga su ostali temelji hrama i neki grobovi. U toku zime na većem delu tog parkinga od leda se prave razne figure, pravi ledeni grad. Ti ledeni gradovi atrakcija su za decu. Roditelji tu dovode decu da se igraju. Nažalost, mnogo je slučajeva da ni roditelji ni deca ne znaju da se ledeni grad nalazi na grobovima njihovih arhijereja i drugih sunarodnika.

 

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.