Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KAKO ĆEMO SE HRANITI U BUDUĆNOSTI

Već jedemo GMO

U Srbiji se pokreće polemika o tome kako ćemo rešiti pitanje GMO-a na putu ka Evropskoj uniji. – Članstvo u EU uslovljeno je ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju, a tamo ne možemo bez izmene Zakona o GMO
(Фо­то Танјуг/Зоран Жестић)

O genetski modifikovanoj hrani Vučićeva nova vlada čini se spremnija je da govori nego ona prethodna i sve pre nje. Premijer je čak direktno, tokom izlaganja ekspozea, rekao da već jedemo genetski modifikovanu hranu „svaki dan”. Ministar trgovine Rasim Ljajić je to potvrdio u izjavi za „Politku”:

– To je istina. Jedemo meso životinja koje su hranjene GM stočnom hranom. To meso dolazi iz uvoza. Zato je bitno da se insistira na obeležavanju ovakvih proizvoda kako bi građani u svakom trenutku znali šta kupuju.

Pitanje GMO-a je, objašnjava Ljajić, vrlo osetljivo i pre donošenja bilo kakve odluke konsultovaće se stručna javnost.

– Ono što je sigurno jeste da neće biti gajenja ovih useva na teritoriji Srbije, ali reč zabrana mora da se briše pre pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Stanovništvo ne treba da se plaši, jer ćemo po uzoru na recimo Švajcarsku ili Austriju učiniti zakonskim rešenjem da promet GMO-a bude uslovljen i praktično onemogućen. Učinićemo sve da postanemo član STO, a da ne ugrozimo sopstvene interese – rekao je Ljajić.

Ovo je za mnoge iznenađujuće saznanje, s obzirom na to da nas inspekcija nikada nije obavestila da na tržištu postoje ovakvi proizvodi koji su zakonom zabranjeni. U pokušaju da na putu evropskih integracija zaštiti svoje interese, Srbija je jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja zakonom zabranjuje čak i promet GM proizvoda.

Sagovornik „Politike”, ugledni genetičar dr Miodrag Dimitrijević, ipak, kako kaže, može samo da pretpostavlja da takve hrane ima na tržištu.

– Ne tvrdim, ali moguće je da konzumiramo i proizvode s određenim hemijskim komponentama koje se dobijaju iz GM useva. Recimo, lecitin iz soje, u pojedinim proizvodima koji sadrže ovaj sastojak, a poreklom su iz uvoza kao i u manjoj meri aditivi koji se dobijaju iz kukuruza koji je GMO – kaže ovaj profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Problem s GMO je, smatra, sekundarno zdravstveni iako se u javnosti upravo na to stavlja akcenat.

– Ali to je s pravom jer, kaže se, mi smo ono što jedemo i hrana u velikoj meri utiče na naše zdravlje. Postoji niz naučnih radova koji ukazuju na veoma negativne efekte takve hrane. Istina, postoje i oni koji to opovrgavaju i o tome se diskutuje već 15 godina – kaže Dimitrijević.

Za njega je uvođenje GMO-a primarno ekonomske pitanje jer bi udar na domaću nauku i tehnologiju bio ogroman. Ono što je nesporno i neporecivo jeste da će promet GMO-a, a on mora da uključi i seme GMO kultura (jer je i to roba), znatno da utiče na našu proizvodnju konvencionalnog semena a time i na naše naučne institucije koje to seme proizvode, kao i da će svakako da utiče na našu konvencionalnu primarnu proizvodnju hrane. Ovo nije bez značaja jer je srpska semenska roba značajna stavka u izvozu iz poljoprivrede, a što se tiče proizvodnje merkantilne robe, Srbija je drugi izvoznik u Evropi konvencionalne soje.

– Zato, što se tiče zdravstvenog aspekta, tu možemo da polemišemo. Ali jasno je, kô beli dan, šta će nam doneti otvaranje tržišta za GMO. Naša nauka i visoko obrazovanje su na kolenima, kada govorimo o agraru, a ulazak GM semena bi ih dodatno oborio još niže – upozorava naš sagovornik. Ističe i da kada se saberu svi troškovi i uzme u obzir da je prosečan posed u Srbiji negde oko pet hektara, ni GM seme ne bi pojeftinilo proizvodnju, kako se to „neki” nadaju i obećavaju. Dodaje i da u poljoprivredi imamo ogromne probleme i da GM seme sigurno nije rešenje tih problema.

– Ali politički faktor je taj koji je dobio mandat naroda da donosi odluke. Da meri da li je veća korist ili šteta. Oni neka rade svoj posao u interesu naroda, a na nama je da iznesemo mišljenje, savet ili šta već, u domenu naše stručnosti – kaže profesor Dimitrijević. Dodaje da to što neko kaže „dozvolićemo promet, ali ne i setvu” znači samo kratku pauzu dok ne počne i setva GM useva, jer se već javljaju „lobisti” koji kažu „pa ako već uvozimo, onda treba i da sejemo”.

Ako je naš put Evropska unija, Srbija će nesumnjivo morati da izmeni Zakon o GMO i dopusti promet ovih namirnica na svoj teritoriji. To je uslov za naše pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji sa kojom pregovaramo već 11 godina. Problem je što je upravo članstvo u STO i preduslov za ulazak u Uniju. I premijer Vučić je rekao da ćemo „morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada” o ovom pitanju.

Srbija je, inače, prva država bivše Jugoslavije koja je još 2001. godine donela Zakon o GMO koji se u najvećoj meri oslanjao na direktive Evropske komisije. Zabranjivao je gajenje GM useva, ali je bila dozvoljena genetski modifikovana sojina sačma za stočnu ishranu. Međutim, 2009. godine usvojeni su novi propisi kojim se potpuno zabranjuje i gajenje i promet GMO proizvoda.

Prema izvoru „Politike” koji je dobro upućen u ovu tematiku, EU nema problem s našim aktelnim zakonom, mada bi više voleli ono manje rigidno rešenje iz 2001. S duge strane, iako se veruje suprotno, ni STO-u ne smeta direktno pitanje GMO-a već princip zabrane slobodnog prometa robe što je protivno osnovnom načelu ove organizacije. Ipak, stručnjaci smatraju da propise ne treba menjati do ulaska u EU jer nam rokovi nisu postavljeni. Situacija se u međuvremenu promenila i u Evropi. Pod pritiskom javnosti Evropska komisija je svim članicama, u okviru direktiva,  omogućila da se same opredeljuju. Promet je obavezan a o gajenju GM useva svaka zemlja odlučuje pojedinačno za. Tako na mapi EU postoji Mađarska koja GMO zabranjuje ustavom, ili Španiju u kojoj je zasejano najviše površina i koja gaji čak čak i GM kukuruz. Postoji i niz zemalja koje su protiv, čak se i regioni u zemljama samostalno distanciraju od GMO.

Na koga se ugledati

Trebalo bi da se setimo samih sebe pre četvrt veka. Pripadam generaciji u poljoprivredi od kojih su drugi učili. Kod nas su na Poljoprivredni fakultet na Insitut za ratarstvo i povrtarstvo dolazili holandski studenti na praksu da uče kako se radi oplemenjivanje pšenice. Zato mi je neprihvatljivo da mi učimo od nekoga te stvari, imamo mi dovoljno pameti. Trebalo bi da vratimo državne institucije. Nije nam toliko problem da menjamo zakone, problem je što i ovako restriktivan zakon ne funkcioniše. Šta će se desiti ako ga relaksiramo, biće još gore. Dakle, to je stvar institucija. Ako nema korupcije, ima stručnosti i državni organi rade svoj posao neće biti problema, kaže prof Dimitrijević.

Kako je nastao čeri paradajz

Pominjući GM hranu premijer Aleksandar Vučić je naveo primer čeri paradajza koji, ipak, tvrde stručnjaci nije proizvod genetskih modifikacija.

– Čeri paradajz je nastao ukrštanjem dve bliske vrste, divljeg paradajza iz Ekvadora, koji ima plodove kao ribizla, i ovog klasičnog baštenskog paradajza. Ovoga su se dosetili Amerikanci, još krajem prošlog veka, i to je takozvana međuvrsna hibridizacija, ali ne GMO – objašnjava profesor Dimitrijević. Bilo je i pokušaja genetskih modifikacija paradajza, dodaje, ali su oni ostali na nivou laboratorijskih vežbi i nikada se nisu našli u prodaji.

Prvi GM paradajz imao je još jednu varijantu dodavanjem gena za odloženo sazrevanje, objašnjava naš sagovornik i dodaje da ovo povrće može da se konzumira bez bojazni da je genetski modifikovano.  

 

 

Komentari123
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.