Neshvaćeni gradonačelnik

Ne dešava se često da neko ko zasedne u funkcionersku fotelju toliko brzo iznenadi sve oko sebe. Već prvog dana na novoj funkciji Darko Bulatović je izjavio da „nije očekivao da će biti gradonačelnik Niša”. Pritom je potvrdio izjavu svog prethodnika da je „odluka o novom gradonačelniku doneta u vrhu SNS-a u Beogradu, a ne u Nišu”. Potom je slikovito pojasnio: „Nisam razmišljao o ovoj funkciji jer znam da ako sebi čovek dozvoli da tako misli, onda neće biti srećan. Nije na vama da vi planirate, ima neko ko o tome misli i ko bolje vidi. Ništa u životu ne pada s neba, tako ni meni ona funkcija nije pala.”

Dodao je Bulatović i da mu je „želja da radi u korist grada i građana kako se nijedan Nišlija ne bi postideo onoga što on bude uradio”.

Pre nekoliko dana ponovo je sve iznenadio. Građane Niša koji protestuju sačekao je ispred Gradske kuće i sreo se s rukovodstvom Udruženja skupština stanara, koje u prethodnom rukovodstvu niko nije imao hrabrosti ni da pomene. I složio se s njima da grejanje u Nišu ne sme da poskupi.

U susretu s radnicima niških propalih preduzeća koji traže isplatu zaostalih zarada Bulatović je obećao besplatne karte za Filmske susrete. Uporedili su u niškoj čaršiji njegov istup s izjavom francuske kraljice Marije Antoanete koja je rekla da narodu, kad već nema hleba, treba dati kolače.

Ne zna se da li je Bulatović delio karte radnicima, tek, pred kamerama je ulaznice podelio najboljim đacima i studentima.

Onda je, gostujući na TV, jednoj sugrađanki obećao da će joj iz svog džepa platiti dug za kablovsku – oko 10.000 dinara.

U međuvremenu, pojavljivanja na televizijama koštala su Darka Bulatovića mnogo skuplje. Nije se, doduše, hvatao za novčanik, ali se uhvatio Lombrozove teorije i rekao da saradnike bira prema izgledu. Saradnici su pretežno iz Elektrodistribucije (ED) Niš, gde je s njima svakodnevno gledao spiskove dužnika za struju.

U Gradskoj kući, na sličnom spisku, Bulatović se opet opekao. Nameravao je da sačini spiskove onih koji su tužili grad da bi se videlo kako ti isti građani ispunjavaju svoje obaveze prema javnim preduzećima.

U slučaju Lombroza intervenisala je centrala SNS-a, a u slučaju „spiskova” – poverenik Rodoljub Šabić. Bulatović je za izjavu o Lombrozu rekao da je „pogrešno shvaćen”, a za spiskove da je „odustao zbog toga što njegovu dobru nameru zakon ne prepoznaje kao takvu”.

Očigledno neshvaćen, Bulatović je punio novinske stupce verujući da se „svet ne popravlja velikim delima, već sitnicama”. Ličilo je to na narodnu koja kaže da čovek, pre nego što otvori dućan, mora da nauči da se smeši”.

Smešak je tu, svuda gde je i Bulatović, ali šta će da radi kad kod njega dolaze pretežno oni koji traže posao ili bi da kupe na veresiju. On je kao gradonačelnik otvorio svoju „radnju”, ne sačekavši da prođe onih sto dana. Zato je brzo i video da se u Gradskoj kući događa mnogo šta što nije mogao da vidi u ED.

Darko Bulatović svojevremeno je prvi istupio iz SRS-a i pridružio se Tomi Nikoliću. U međuvremenu, nije se mnogo eksponirao. A onda je ovaj kršni Srbin iz Crne Gore iznenada iskočio u prvi plan i, bez obzira na to što se tome nije nadao, uskočio u fotelju.

Setih se aforizma o Sizifu koji kaže: „Da (Sizif) nije bio uporan, ko bi za njega još čuo”.