Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mogu li se Srbi vratiti u Mušutište

Proteste Albanaca koji su sprečili Srbe da uđu u svoje selo, iz koga su proterani, Hašim Tači i Kadri Veseli ocenili kao neprihvatljive i nepotrebne, a osudi se priključio i ambasador SAD Greg Delavi
(Фото Танјуг/Ж.Т.)

Scene iz sela Mušutište, kada se dvestotinak Albanaca sukobilo sa policijom, suprotstavljajući se poseti interno raseljenih Srba, neprihvatljive su i nepotrebne, ocenili su kosovski predsednik Hašim Tači i predsednik Skupštine Kosova Kadri Veseli.

Tači je u saopštenju naveo i da ti događaji „nisu u interesu Kosova niti njegovih građana”, te da je „pravo svakog da se vrati na svoju imovinu i svoje mesto porekla bez obzira na etničku pripadnost”. Veseli pak smatra da takve događaje mogu da zloupotrebe „oni koji žele da spreče konsolidaciju države Kosovo i da stvore negativan imidž države u svetu”.

Podsetimo, grupa od 160 Srba pošla je na liturgiju koja je povodom praznika Uspenja Šresvete Bogorodice trebalo da bude služena na zgarištu pravoslavne crkve u ovom selu u opštini Suva Reka.

Pripadnici kosovske policije i specijalnih jedinica ROSU nisu uspeli da rasteraju dvestotinak Albanaca koji su ih napali. Scene iz Mušutišta ponavljaju se svake godine na Preobraženje, a Srbi iz ovog sela najavljuju da žele da se ipak vrate na svoja ognjišta.    

Oglasio se i američki ambasador na Kosovu Greg Delavi, koji je na svom tviter profilu napisao da „oštro osuđuje upotrebu nasilja protiv policije” i da „Kosovo treba da bude bezbedno za sve koji poštuju svoje verske običaje”.

Srpski ministri u kosovskoj vladi Branimir Stojanović i Dalibor Jevtić tvrde da će interno raseljeni Srbi ostati uporni u ostvarenju osnovnih ljudskih prava i sloboda i da će se na kraju vratiti na svoja imanja. Jevtić, koji je ministar za zajednice i povratak kaže da očekuje više osuda kosovskih institucija, jer je nedopustivo da se u 21. veku nekom brani da se kreće i vrati na svoje imanje.

„Očekujem da sistem obezbedi minimum ljudskih prava, a to je pravo na život i slobodu. A ono u nedelju je bilo baš žalosno, jer je policija zakazala”, smatra Jevtić, najavljujući da će upravo u Mušutištu uskoro započeti izgradnja prvih deset kuća za porodice koje će se vratiti.

Posle svega, on ne očekuje da će tokom izgradnje sve proći glatko, naprotiv – veruje da će biti problema. Uprkos tome, Srbi, kako kaže,  moraju svojom upornošću da se izbore za vladavinu prava i zakona.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović takođe tvrdi da Srbi neće odustati od povratka na svoja ognjišta i kaže da nisu svi Albanci koji su protestovali bili iz Mušutišta.

„U tim incidentima je bilo najmanje ljudi iz Mušutišta, a veliki deo incidenta su napravili Albanci iz Orahovca. Većina njih neovlašćeno koristi srpsku imovinu i protive se povratku Srba. Vrlo je važno da istrajemo na tome da se poštuje procedura i da se Srbima koji to žele omogući povratak”, ističe Stojanović.

Jevtić smatra da se to može ostvariti samo ako politički predstavnici Srba budu na mestu gde se donose odluke jer, kako ističe, nema drugog načina da Srbi na Kosovu i Metohiji opstanu.

„Ne treba ulica da bude mesto gde će se nešto presuđivati, već to treba da budu institucije”, naglašava ministar za povratak i dodaje da na izgradnji normalnih odnosa između Srba i Albanaca treba da rade i politički predstavnici, ali i civilno društvo.

Pitanje povratka je, međutim, neraskidivo povezano i sa zaštitom i ostvarenjem imovinskih prava srpskog stanovništva, uključujući i interno raseljene. Od oko 250.000 interno raseljenih Srba za proteklih 16 godina na svoja ognjišta vratilo se svega četiri hiljade ljudi ili 1,9 odsto.

Kako je na prošlonedeljnoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu rekao Ivica Dačić, od 427 naselja, Srbi su proterani iz 311. Pozivajući se na podatke popisa iz 1981. godine, „iz vremena Tita”, u Prištini je 1981. godine bilo 43.875 Srba, a prema albanskom popisu iz 2011. godine svega 430. U Uroševcu je živelo 18.285 Srba, a pre pet godina trideset dvoje, dok su u Peći, od nekada 17.791 Srbina, sada ostala 332.

 

Đurić: Bez izuzetka utvrditi sudbinu nestalih

Povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih osoba, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da očekuje da u narednom periodu Beograd i Priština načine odlučniji pomak ka srpsko-albanskom pomirenju tako što će, bez izuzetka, utvrditi sudbinu svih osoba koje se i dalje vode kao nestale.

On je ukazao da je od završetka ratnih sukoba na KiM proteklo više od decenije i po, ali da stotine porodica iz naše južne pokrajine i dalje očekuju da istina o sudbini njihovih najmilijih bude rasvetljena.

„Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (MKCK) prijavljeno je 6.049 slučajeva nestalih na Kosovu i Metohiji i od tog broja je do danas zatvoreno 4.383 slučaja. I dalje se 1.666 osoba vodi kao nestalo, a među njima je više od 570 Srba i drugih nealbanaca”, naveo je Đurić u pisanoj izjavi.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.