Bitka za zadružnu zemlju u Banatskom Višnjićevu

Banatsko Višnjićevo – Ne uspevaju pokušaji društvenog preduzeća „Branko Gleđa“ da se transformiše u zemljoradničku zadrugu. U međuvremenu su se pojavili i novi pretendenti na 270 hektara državne zemlje koju obrađuje ovo poljoprivredno preduzeće.

Oranice oko Višnjićeva obrađivali su solunski dobrovoljci koji su osnovali selo i kao ratnici dobili na poklon određene parcele. Pedesetih godina prošlog veka i njih i njihove potomke je zahvatio talas udruživanja u zadruge i oni su 1960. osnovali zadrugu „Branko Gleđa“.

U sledećem talasu transformacije srpskog društva zadruga postaje društveno preduzeće i 1976. pristupa zrenjaninskom kombinatu „Servo Mihalj“, u okviru koga je godinama uspešno poslovala. Posle raspada kombinata, početkom devedesetih, „Branko Gleđa“ je nastavilo da radi kao DP, a u međuvremenu je sedište premestilo u Zrenjanin, obrađujući i njive u Višnjićevu, koje su u zemljišnim knjigama zavedene kao društvena svojina. Sve to je trajalo do prošle godine, kada je zakon ukinuo taj oblik svojine.

„Politika“ je već pisala da je društveno preduzeće „Branko Gleđa“ nastojalo da mu se vrati status zadruge, jer je ono u suštini sve vreme razvijalo kooperantske odnose sa selom. Strahovalo se i da bi privatizacijom oranice pripale tajkunima, pa na njih meštanima ne bi bilo pristupa. U tome se do sada nije uspelo, jer nije dobijena saglasnost države za svojinsku transformaciju iz DP u zemljoradničku zadrugu.

Pokrenut je i sudski spor protiv nadležnih ministarstava, čija je suština da se promenom pravnog statusa društveni kapital, tj. zemlja, pretvori u zadružnu imovinu.

U međuvremenu su se pojavili i zadrugari koji tvrde da u gruntovnici postoje dokazi da su njihovi dede i očevi 1960. u novoosnovanu zadrugu „Branko Gleđa“ uneli 128 hektara zemlje. Ona se nalazi na području pet katastarskih opština, u atarima Žitišta, Sečnja i Zrenjanina.

– Odmah smo podneli zahtev za vraćanje te zemlje, što predviđa Zakon o zadrugama. Ali, odgovor još čekamo. „Branko Gleđa“ sve vreme obrađuje i bogati se od tih oranica, a mi u selu nemamo nikakve koristi – kažu predstavnici Zemljoradničke zadruge „Vida pust“, koju je 2005. osnovalo deset zadrugara – ratara iz Višnjićeva.

Oni su se iznenada uključili u borbu za nasleđivanje zemlje oko sela i pozvali novinare da im saopšte istinu. Među njima je i Jovan Novaković, bivši dugogodišnji direktor zadruge „Branko Gleđa“. On potvrđuje da su zadrugari iz Višnjićeva jedini pravi i pravni naslednici one zadruge koja je 1960. osnovana u selu. Ne spori da je tokom višegodišnjeg upravljanja, zadruga „Branko Gleđa“ kupovinom stekla i deo svojih oranica. Ali, 128 hektara prvoklasne zemlje pripada zadrugarima udruženim u „Vida pustu“. Tržišna cena ove zemlje, inače, kreće se od 10.000 do 12.000 evra po hektaru.

Deset zaposlenih u zadruzi „Branko Gleđa“ odbacuje optužbe zadrugara „Vida pust“. – Njima ništa nije oduzeto, pa im ne može ništa biti ni vraćeno – kaže direktor „Branka Gleđe“ Vojin Trkulja. On za „Politiku“ naglašava da je prema najnovijem rešenju Privrednog suda u Zrenjaninu odbijen predlog Ministarstva privrede za pokretanje stečaja u „Branku Gleđi“. – U rešenju se jasno navodi da za to nema osnova. Mi nemamo uopšte dugove ni poverioce. Ovo je sve jedna besmislena igra – kaže Trkulja.

Povodom tvrdnji iz ZZ „Vida pusta“ on demantuje da oni imaju pravo na neku zemlju. – Podneli su predlog za vraćanje zemlje opštinama Zrenjanin i Žitište, ali su odbijeni jer nema dokaza da rade i posluju. Na završnim računima od 2005. do 2015. godine njihovi prihodi iznose nula, a rashodi su takođe nula – navodi Trkulja.

On kaže da ima saznanja da je ovoga leta u selu Banatsko Višnjićevo osnovana još jedna zadruga, a osnivači su iz susednog sela Lazarevo. – Ne traže vraćanje zemlje već su podneli zahtev katastru Žitište da se upišu kao vlasnici na površinama koje se vode na „Branku Gleđi”. Mislim da je krajnje vreme da se tužilaštvo i policija zainteresuju za ovakve pojave – kaže Vojin Trkulja.