Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li će i Arapi postati konstitutivan narod u BiH?

Navodno je o pitanju konstitutivnosti arapske nacionalne grupe razgovarano na okruglom stolu u Sarajevu, kome su prisustvovali i predstavnici Arapske zajednice u BiH Sarajevska Ilidža posebno je atraktivna za doseljenike iz arapskih zemalja

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Sve veći priliv državljana arapskih zemalja u BiH, posebno Kuvajćana, izaziva mnoge kontroverze. Dok jedni tvrde da je to dobro za turizam i sveukupni razvoj zemlje, drugi pak izražavaju zabrinutost – pre svega zbog njihove preterane zainteresovanosti za kupovinu nekretnina i zemljišta na kome grade elitna naselja za svoje sunarodnike.

Sedam takvih naselja, u kojima će povremeno ili trajno živeti građani iz Omana, trenutno se grade samo u Sarajevu i bližoj okolini (Vogošća, Blažuj, Vrelo Bosne, Ilijaš, Visoko...).

Iako deo vladajućih struktura u BiH tvrdi da su Arapi dobrodošli u BiH i da će novac koji investiraju „znatno” doprineti razvoju zemlje, građani i neki poznati sarajevski intelektualci, poput akademika Esada Durakovića, ne misle tako.

Duraković je nedavno javno upozorio kako on na ceo slučaj gleda kao na jednu posebnu strategiju čiji će se krajnji efekat „videti kada bude prekasno”.

„Nisu ovde u pitanju investicije u privredu i nije reč o turizmu, nego se strancima rasprodaju naši najbolji resursi, trajno im se prodaje bosanski grunt. Kratkoročne koristi od posete ove vrste stranaca kratkoročne su, gotovo trenutne. One mogu prevariti u pogledu krajnjih ciljeva jer, ponavljam, nije reč o turistima koji dođu i odu, nego o onima koji će trajno ostati na svojoj zemlji u BiH, a to menja situaciju”, naveo je Duraković.

U autorskom tekstu on upozorava da bi se u budućnosti, kada se u BiH naseli mnogo Arapa, to jest muslimana, moglo dogoditi da dva druga naroda (Srbi i Hrvati) „ne budu htela da žive u ’muslimaniji’ – zemlji čiji je jedan entitet prenapučen selefijama, paradžematima, ahmedijama, šiitima, i u kojem su, uz sve to, Arapi pokupovali čitave oblasti”.

Durakovićeve procene o Arapima kao sve brojnijim stanovnicima BiH i njegovo uverenje da se radi o „nekoj vrsti projekta” potvrđuje i informacija koju je objavio jedan lokalni portal, a u kojoj navodi kako su Arapi pokrenuli pitanje svog položaja u BiH, sa krajnjom željom da u Ustavu BiH dobiju status jednog od konstitutivnih naroda.

U tekstu koji potpisuje Zlatko Sofović napominje se da je o pitanju konstitutivnosti ove nacionalne grupe razgovarano na okruglom stolu u Sarajevu, kome su prisustvovali i predstavnici Arapske zajednice u BiH i prenosi stav predsednika te zajednice Hamadija el Zaida.

„Budući da se povećava broj arapskih porodica u bosanskohercegovačkom društvu, odlučili smo da pokrenemo rešavanje arapskog pitanja u BiH. Rukovodeći se činjenicom da se broj Arapa izjednačava sa brojem jednog od konstitutivnih naroda u državi, osnovali smo zajednicu arapskih naroda u BiH i odlučili da se borimo za veća prava Arapa. Naš narod treba sigurnost, te ovim putem zahtevamo izmene Ustava BiH, gde će izmenom i dopunom preambule Ustava Arapi postati konstitutivan narod u BiH”, izjavio je Zaid na konferenciji za novinare.

U nadležnim institucijama BiH nismo uspeli dobiti bilo kakve informacije o namerama Arapske zajednice, jer o tome niko ne želi da govori, ali nezvanično saznajemo da se o tome uveliko šuška u određenim političkim i stranačkim krugovima u Sarajevu kojima pripadaju i neki predstavnici lokalnih vlasti, koji se, kako izveštavaju pojedini mediji, „dodvoravaju Arapima na štetu lokalne zajednice”.

Masovnu zainteresovanost Arapa za BiH prati i sve učestalija pojava sklapanja brakova između Bošnjakinja i biznismena iz arapskih zemalja koji su već oženjeni. Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN) u nedavno objavljenom tekstu navodi da „Bosanke, uz pristanak oca ili brata, postaju druge, pa čak i treće žene stranim državljanima, ali ostaju da žive u BiH”.

Jedna od sagovornica BIRN-a, inače Sarajka, izjavila je da je „svesno pristala na takvu vrstu braka” i da su se „venčali pred Alahom”. Ona je „potencijalnim udavačama” savetovala da „moraju prihvatiti da im muževi neće biti tu konstantno, jer su već oženjeni, imaju decu i posao u drugim državama”. Njen stav je da žena koja je „pristala da deli muža s drugom ženom mora prihvatiti uslove koje nosi takav brak”.

U Islamskoj zajednici BiH naveli su da nemaju nikakvih tačnih podataka kada je reč o uzimanju Bosanki za druge ili treće žene. Međutim, Sarajka koja je to već uradila tvrdi da „poznaje dvadesetak žena koje su se udale za Arape”, koji se žene „isključivo vernicama”.

Komentari122
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.